Pobuna radnica u preduzecu FORI Textile d.o.o. Kragujevac

Izvor: Facebook, Savez samostalnih sindikata Kragujevca, 29.03.2017.-


SAOPŠTENJE ZA JAVNOST

Dogodila se pobuna oko 400 radnica u preduzeću Fori Textile d.o.o. Kragujevac, jer i ako rade po 12 sati na dan, njihove zarade su jednake minimalnoj zaradi. Sve kao jedna odlučile su da se suprostave višegodišnjem zlostavljanju, koje se dogadja od kada je privatizovana Zastava tapacirnica od slovenačkog preduzeća Fori Textile.

Zato su odbile da rade prekovremeno i ako je rukovodstvo naredilo da prva smena radi od 6-18 časova, a druga smena od 18-6 časova ujutru. Druga smena radnica došla je u 14 časova u fabriku, četiri sata pre određenog termina, insistirajući na osmočasovnom radnom vremenu. Radnice iz prve smene pomerile su se sa svojih radnih mesta, a njihova mesta zauzele su radnice iz druge smene, koje su radile do 22 sata i potom otišle svojim kućama. 

Sledila je strahovita pretnja otkazima i ucene od rukovodstva preduzeća, ali to ove radnice nije pokolebalo.

Radnice optužuju rukovodstvo i za: nepoštovanje radnog vremena, rad u trajanju od 12 sati dnevno, onesvešćivanju premorenih radnica, neplaćanju noćnog rada, preraspodelu radnog vremena u kojoj se gubi njihov prekovremeni rad kako ne bi bio plaćen, telefonskim pozivima kojiima ih obaveštavaju kada trebaju da dodju da rade, normativima vremena koje skoro niko ne može da dostigne, manipulacijama sa obračunom zarade, koeficijentima po kojima se obračunava zarada a koji su 1,006 od minimalne zarade, sumnjom u postojanje više obračunskih listica za istog radnika, povišen i osoran ton kojima često razgovaraju sa ovim radnicama, kao i gadjanje jedne radnice radnim predmetom. 

Ove radnice, bez obzira na prekovremeni rad, i noćni rad, imaju zaradu u visini minimalne zarade u kojoj je sadržan i topli obrok, što je naravno, nezakonito. Proverom su utvrdile da neke od njih nemaju uplaćeno zdravstveno osiguranje. 

Prodajom fabrike nismo prodali i dostojanstvo ovih radnica. Pozivamo kragujevčane, da uskoro kada budemo organizovali protest ispred ove fabrike, dođu i brane dostojanstvo ovih radnica, a njihovih sestara, ćerki, supruga.

One prodaju svoj rad, ali ne i svoje dostojanstvo. Mi građani kragujevca moramo im pomoći.

Savez samostalnih sindikata Kragujevca
Predsednik 
Jugoslav Ristić

U Kragujevcu, 29.03.2017.god.




Šta su poruke martovskog istraživanja o sindikatima?

Izvor: Sajt UGS „Nezavisnost“, 29.03.2017.-


Od kolega iz Ipsos Stratedžik marketinga smo dobili mogućnost da u njihovo šire istraživanje uključimo bateriju pitanja o sindikatima i da ih analiziramo i koristimo. Šta reći nego velikooooooooooo hvala.

Istraživanje je vršeno ovog meseca na uzorku od 1050 ispitanika koji predstavljaju (punoletnu) Srbiju ili biračko telo u malom.

U ovom tekstu biće reči samo o načelnom odnosu građana prema sindikatima i sindikalnim aktivnostima

Stav o sindikatima

Nalaz da u sindikate u Srbiji kakvo-takvo poverenje ima 21% , da im ne veruje duplo više (44%) a da za nešto više od trećine preostalih građana oni predstavljaju nevažnu enigmu, odnosno da građani o sindikatima nemaju do kraja definisan stav pri čemu im i inače do njih i nije naročito stalo, spada u red već tradicionalno loših rezultata istraživanja rejtinga sindikata. Stepen poverenja u sindikate tako je u Srbiji dvostruko manji u odnosu na evropski prosek (39% : 21%). Na Hemingvejevo pitanje Kome zvona zvone odgovor je već dugo zvona na uzbunu zvone nama u sindikatima.

Pritom, visoko poverenje u sindikate ima tek 2% ispitanika – u realnim apsolutnim brojevima to bi značilo nekih 100 000 – 120 000 ljudi , praktično aktuelno sindikalno jezgro.
U red očekivanih odgovora ide i nalaz da u sindikate kakvi sada jesu nešto veće poverenje imaju pristalice stranaka vlasti nego pristalice opozicije. Ko god zaključi da nas i vlast i zaposleni doživljavaju kao slabe igrače koji svojim prisustvom u tripartitnim telima održavaju tek iluziju postojanja socijalnog dijaloga su, naravno, u pravu.

Ni po jednom drugom obeležju ispitanika odnos prema sindikatima ne razlikuje se iole bitnije.
Isto važi i za onih 15% anketiranih koji bi eventualno ušli u sindikate. Među njima je tek nešto više (20%) onih visokoobrazovanih.

Sindikati dakle nemaju svoje tvrđave i uporišta. Ali ni zabranjene zone. Naredna istraživanja bi trebalo da pokažu da li se u tom pogledu iole značajnije međusobno razlikuju postojeće sindikalne centrale. Jesmo li to mi u Nezavisnosti drugačiji od drugih, u čemu i da li to ko primećuje?

Razlozi protiv članstva

Pojedinačno, najčešće isticani razlog protiv članstva u sindikatima je nepostojanje potrebe i interesa za članstvom u sindikatima zato što je, recimo, neko penzioner ili je nezaposlen (28%).
Jasno je iz ovoga nalaza koliko „daleko“ su doprle naše poruke penzionerima, nezaposlenima, mladima… Ovom odgovoru treba pridružiti i one koje za sindikat nemaju vremena ili kod njih sindikat ne postoji (3%)

Posebnu analizu zaslužuju, međutim, kritički intonirani odgovori koji zajedno čine više od trećine razloga (35%) protiv članstva u sindikatima kakvi oni sada jesu.

Ako se za prethodnu grupu da pretpostaviri da nisu ni sami dovoljno zainteresovani ova trećina očito ponešto zna o sindikatima ali je razočarana našim ponašanjem i ostvarenim učincima.

Da sindikati ne štite interese zaposlenih i da rade za neke svoje interese (11%), da ustvari ni čemu ne služe (8%), odnosno da su čak korumpirani i pod uticajem drugih (7%) pa da se u njih posledično i nema poverenja(6%) mišljenje je čak trećine. Relativno je skroman (3%) u odnosu na prisutnost u javnosti odsustvo snage i razjedinjenost sindikata kao razlog i argument protiv članstva u nekome od njih.

Očito da bi građani i zaposleni hteli da vide više saradnje i akcionog jedinstva među sindikatima. I to je konstantan nalaz u svim istraživanjima. Ali među onima koji zaista jesu sindikati a ne tek ekspoziture političara, vlasnika i direktora ili nekih drugih moćnika. Očito, bar za ovu kritičnu trećinu sindikat nije ni poiligon i maska za mešetarenje i dilovanje i udomljavnje sindikalnih funkcionera kojima je do očuvanja pozicije a ne do samih zaposlenih. U narodu to zovu profesionalnim i plaćenim narikačama.

Šta bi promenilo sliku o sindikatima ?

Slika o sindikatima bi bila povoljnija, oni bi ostavljali povoljniji utisak kada bi se efektivno bavili onim što građani i zaposleni vide kao njihov zadatak.Ništa tako ne uspeva kao uspeh.
Dobijene odgovore – 12 ciljeva sindikalne aktivnosti po stepenu prepoznavanja i prihvatanja možemo grupisati u dve grupe.

Prvu koju prihvata nadpolovična većina čine 4 klasična „sveta cilja“ sindikata : poboljšanje ukupnog položaja i prava, zarade, bezbednost i zdravlje na radu, pravna zaštita. Ko to (uspešno) ne radi ne može se zvati sindikatom. Ili sigurno ne sindikatom koji radi svoj posao i uliva poverenje.
Drugu grupu čine pravci akcije i metode delovanja koje prihvata između četvrtime i dve petine građanki i građana.

Četiri od njih osam mogli bismo nazvati uslovno „novim“ širim društvenim ciljevima i vrednostima sindikata.

Posebno raduje širina prihvatanja tolerancije, jednakosti, rodne jednakosti i solidarnosti (38%) kao sindikalnih ciljeva ,ali i borbe protiv korupcije (34%) kao stvari koje se tiče sindikata.
Na osnovu toga zaključio bih da su građani i zaposleni duboko uniženi i svesni da žive u partijskom kapitalizmu čije su temeljne karakteristike korupcija, klijentelizam i partijsko zapošljavanje.
Manju ali značajnu podršku uživaju i borba za kompetentnu i stranački nezavisnu upravu(28%) i zalaganje za društveno odgovorno poslovanje (24 %) kao lekovi za boljku korupcije i političke zavisnosti.

Ohrabruje da je bar za rastuću približnu trećinu građana i zaposlenih bolest jasno dijagnostifikovana a, konačno, i neki od lekova za nju.

Po Vašem mišljenju, šta bi sindikati u Srbiji trebalo da rade?

Višestruki odgovori; Baza: Ukupna ciljna populacija

Preostala četiri modaliteta se odnose na metode sindikalnog delovanja – na njegove dijaloške , partnerske i konfliktne forme.

Kolektivno pregovaranje (33%), lobiranje i socijalni dijalog – delovanje prema nosiocima zakonodavne, ekonomske i socijalne politike (29%), kao i kreiranje prostora za participaciju zaposlenih (32%) prihvata približna trećina a štrajkove i proteste četvrtina ispitanika (25%).

Ovi nalazi samo osnažuju zaključak da sindikat mora mudro i ekonomično kombinovati i pregovore i proteste , odnosno da se mora osloniti i hodati na obe noge – i protesnu i pregovaračku.Pritom protesti i štrajkovi nikoga ne raduju ali se bez njih, kad nema druge, jednostavno ne može.

Ono što ohrabruje je da sa urbanim statusom i rastom obrazovanja raste i prihvatanje svih 12 „starih i novih“ ciljeva i pravaca sindikalnog delovanja. Srbija, ma koliko sporo, ipak postaje sve urbanije i obrazovanije društvo. Da li i sindikatima sve sklonije društvo ostaje da se vidi.

U tome jeste i naša šansa i izazov. Da popunimo jaz između prihvatanja sindikalnih ciljeva i neprihvatanja sindikata kakvi u Srbiji danas jesu.




Goša, sramota države

Izvor: Danas, 29.03.2017.


Autor: Redakcijski komentar, –

Pre nedelju dana radnik fabrike Goša D. M. izvršio je samoubistvo u krugu fabrike, obesivši se na radnom mestu.

Ministar rada Aleksandar Vulin nije se oglasio tim povodom. Premijer Aleksandar Vučić nije se oglasio tim povodom. Čak se ni sindikati nisu oglasili, ili su tek protokolarno poslali par redova saopštenja. Radnik D. M. nije imao zdravstvenu knjižicu. Bio je bolestan i nije više mogao da se leči – nisu mu uplaćivani doprinosi za zdravstveno osiguranje, kao uostalom ni za penziono.

Nisu mu davane ni plate i živeo je teškoj nemaštini koju više nije mogao da trpi. Kada je poslednji put primio 6.000 dinara kao mesečnu platu, završio je na mestu koje je video kao konačni uzrok svoje bede.

Nakon njegovog samoubistva, generalni direktor Goše seo je na avion i otputovao u Slovačku, gde je vlasnik ove privatizovane firme, koji se u svom srpskom preduzeću pojavio samo jednom – 2007. godine.

Direktor je radnicima poručio da je firma njihova i da rade šta god hoće. Od državnih zvaničnika niko se nije oglasio. Onda je održana sednica Socijalno-ekonomskog saveta, tela koje sačinjavaju vlada, poslodavci i sindikati. O samoubistvu u Goši i sudbini ostalih radnika kojima poslodavac duguje i po 20 plata, niko nije ni reč rekao.

U završnici predizborne kampanje, slika izgladnelog, bolesnog radnika koji visi s neke grede u fabričkom krugu u vlasništvu uspešnog stranog investitora nikome nije potrebna. Izgleda čak ni medijima, koji su ovoj tragediji uglavnom posvetili tek po par redova na stranicama hronike. Ipak, nakon što su pojedini, među kojima je i naš list, kod resornih institucija insistirali na komentaru i nakon što su ostali radnici juče proglasili štrajk u fabrici u kojoj nema ni šefa ni gazde, Ministarstvo rada pristalo je na sastanak sa zaposlenima.

Epilog je skoro komičan, radnicima je poručeno da pokušaju sami da privole slovačkog vlasnika da dođe u Srbiju, pa će ga onda oni voditi po ministarstvima. Šta od toga očekuju, valjda ni sami ne znaju. A to nije ni pitanje.

Umesto toga, treba upitati zašto država godinama dopušta vlasniku Goše da ne plaća plate i doprinose? Zašto, kada ima toliko reklamirani mehanizam za otkrivanje baš tih prekršaja, kojim istog dana kada firma ne uplati doprinos, Poreska uprava to zna?

Kao i uvek, u pitanju je i odgovor.




Prosveta: Preduslov da se ne talasa

Izvor: FoNet, Danas, 29.03.2017.-


Mi svakako štrajkujemo u petak, saopštila je danas Unija sindikata prosvetnih radnika Srbije i istakla da Unija nije pozvana na sastanak u Ministarstvo prosvete Srbije i da se čini kao da je u Srbiji preduslov za socijalni dijalog da se slučajno ne štrajkuje i ne talasa.

Zarad istine, o sastanku koji je bio u utorak sa reprezentativnim sindikatima saznali smo preko društvenih mreža. Niko nas nije zvao i ne znamo sa kim se ministar i šta dogovarao, navodi Unija sindikata prosvetnih radnika Srbije u saopštenju.

Pokušajte da bar ličite na uređeno ministarstvo u kome će zaposleni znati da proslede mejl na četiri adrese reprezentativnih sindikata prosvete u Srbiji! Četiri, dok se ne prebrojimo, poručio je taj sindikat.

 

 




Ministar se saglasio: Prosveti 15% veće plate

Izvor: Beta, B92, 29.03.2017.-


Beograd — Ministar prosvete Mladen Šarčević saglasio se s predlogom tri reprezentativna sindikata obrazovanja da plate u prosveti budu povećane 15 odsto.

Šarčević je rekao da će prvi deo povećanja biti u junu 2017, a drugi deo u četvrtom kvartalu 2017, saopštili su sindikati.

U saopštenju Sindikata obrazovanja Srbije, Sindikata radnika u prosveti Srbije i GSPRS Nezavisnost navodi se da je juče na sastanku sa ministrom dogovoreno da se hitno poboljša materijalni položaj zaposlenih u obrazovanju sa drugim, trećim i četvrtim stepenom stručne spreme, sve do trajnog rešenja njihovog materijalnog položaja kroz povećanje koeficijenata ili cene rada.

Dodaje se da su sindikati tražili povećanje plata u iznosu od 15 odsto, kako bi prosečna plata po povećanju bila nešto iznad prosečne plate u Republici Srbiji, do uvođenja jedinstvene cene rada za sve zaposlene u budućem sistemu platnih razreda.

„Ministar se saglasio sa predlogom i istakao da će se prvi deo povećanja realizovati u junu 2017, a drugi deo u četvrtom kvartalu 2017 godine“, piše u saopštenju.

Sindikati su naveli da je neposredan povod i dalje nepovoljan ukupan materijalni položaj zaposlenih u obrazovanju: prosečna plata svih zaposlenih u Srbiji isplaćena u februaru 2017. iznosi 46.990 dinara, a u obrazovanju 42.146 dinara, što je izuzetno malo, imajući u vidu da u obrazovanju radi više od 80 odsto zaposlenih sa visokom stručnom spremom.




Predstavnici GOŠE u SSSS traže pomoć

Izvor: Sajt SSSS, 29.03.2017.-


Predsednik Saveza sasmostalnih sindikata Srbije (SSSS) Ljubisav Orbović i pomoćnik ministra rada Zoran Lazić razgovarali su juče sa predstavnicima Samostalnog sindikata “Goše” iz Smederevske Palanke, kako bi pomogli u rešavanju problema u kojima se nalaze zaposleni u toj fabrici.

Predsednik Samostalnog sindikata u “Goši” Milorad Miloradović je, u prostorijama SSSS, rekao da se štrajk radnika “Goše”, koji nisu primili 20 plata, a od decembra 2013. Im nisu uplaćeni doprinosi, nastavlјa do dalјnjeg.

Miloradović je dokumentaciju o stanju u toj fabric predao predsedniku Orboviću, koji će je, kako je obećao, pokušati da prosledi predsedniku Vlade Srbije.

Miloradović je rekao da je vlasnik ŽOS Trnave, koja je 2007. privatizovala FŠV “Goša”, poslednji i jedini put u Srbiji bio tada kada je kupio fabriku, pre deset godina.

“Na sastanku smo se dogovorili da mi pokušamo da privolimo vlasnika fabrike da dođe iz Slovačke u Srbiju i da se onda, u četiri oka, dogovorimo šta dalјe”, rekao je Miloradović.

Tim povodom, predsednika Samostalnog sindikata “Goše” će danas u 11 časova primiti I predstavnici ambasade Slovačke u Beogradu.

Nakon prošlonedelјne tragedije, kada je u krugu fabrike izvršio samoubistvo njihov kolega Dragan Mladenović, eskaliralo je nezadovolјstvo radnika koji već godinama ne primaju platu, niti im se uplaćuju doprinosi I ne overavaju zdravstvene knjižice.

Jučerašnjem sastanku su prisustvovali i sekretar Veća SSSS Zoran Mihajlović, predsednik Sindikata metalaca Srbije Zoran Vujović i predsednik metalaca regiona centralne Srbije Goran Milić.




Penzioneri: Vučiću, vrati oteto!

Izvor: Sajt USS „Sloga“, 28.03.2017.-


Beograd, 28.03.2017. –Udruženje sindikata penzionera Srbije i Udruženje sindikata penzionisanih vojnih lica održali su danas protest u Beogradu zbog umanjenja penzija, najavljene privatizacije banja i podržavljenja penzionog fonda. 

“Vrati oteto- Hoćemo da živimo, a ne da preživljavamo”, poruke su upućene vlastima i premijeru Aleksandru Vučiću sa današnjeg protesta penzionera u Beogradu.

Na skupu, na kom se, po proceni organizatora, okupilo njih nekoliko hiljada, pored čelnika ova dva sindikalna udruženja penzionera, predsednika USPS-a Milorada Vujasinovića i predsednika Udruženja sindikata penzionisanih vojnih lica, Jovana Tamburića, reč uzeli i kandidati na predstojećim predsedničkim izborima, Vuk Jeremić i Boško Obradović.

Podršku je svojim prisustvom pružio i predsednik USS “Sloga”, Željko Veselinović, koji je, kao i čelnik Dveri, Boško Obradović, kratko za našu informativnu službu prokomentarisao svoju podršku penzionerima.

Organizatori su okupljenima pročitali i pisma podrške koje su im uputili Vojni sindikat, Policijski sindikat Srbije i Udruženi sindikati Srbije “Sloga”.

Nakon skupa na Trgu Nikole Pašića, penzineri su prošetali do zgrade Ustanog suda, a zatim i do zgrade Vlade Srbije.

Ceo događaj je propraćen podrškom Informativne službe Udruženih sindikata Srbije “Sloga” koja je protest prenosila uživo na svojoj FB stranici i čiji je video u prva dva sata pratilo i pregledalo više od 35.000 ljudi.

https://www.facebook.com/joint.unionsserbianunity/videos/1275567019187433/

 

Tokom protesta nije bilo incidenata, a saobraćaj je centralnim ulicama Beogarada delimično bio obustavljen tokom šetnje.

Informativna služba

 




U Beogradu održan protest Sindikata penzionera

Izvor: Beta, Blic, 28.03.2017.-


Na Trgu Nikole Pašića u Beogradu danas je održan protest Sindikata penzionera Srbije, zbog smanjenja penzija od novembra 2014. godine.

Učesnici protesta nosili su transparente: „Pljačka penzionera nije reforma“, „Ukinite neustavni zakon“, „Hoćemo da živimo a ne da preživljavamo“, „Vučić obmanu penzinere, tako on drži reč“.

 Oni su se, nakon skupa, uputili u protestnu šetnju do Ustavnog suda gde su poručili sudijama da su „kadije sudile časnije od njih“ a zatim su otišli do Vlade Srbije – institucije koja im, kako su istakli, pravi najviše problema.

Penzioneri traži da im se vrati ono što im je „oteto i ukradeno.“

Penzioneri su na protest pozvali sve predsedničke kandidate a došli su Boško Obradović i Vuk Jeremić.

Protest su organizovali Udruženje sindikata penzionera Srbije (USPS) i Udruženje sindikata penzionisanih vojnih lica Srbije (USVPS).

Boško Obradović rekao je da je „vlast smislila najsramniji način da oporezuje srednji sloj i svali teret krize na penzionere, a nije imala snage da se obračuna sa onima koji su opljačkali zemlju“.

– Danas se izdvajaju pare za strane investitore, umesto da se daju domaćim privrednicima – rekao je Obradović.

Predsednički kandidat Vuk Jeremić rekao je da se „kandidovao da bi narodu vratio dostojanstvo“.

– Prvog ponedeljka po polaganju zakletve staviću potpis na povlačenje amoralnog i protivustavnog zakona kojim su smanjene penzije – rekao je Jeremić.

Dodao je da će „penzionerima sve nadoknaditi i da se novac iz bužeta troši na Blera (Toni Bler), Šredera (Gerhard) …“.

– Ovo je borba ne samo za vaša prava nego i za budućnost Srbije – rekao je Jeremić.




Protest penzionera nije otkazan i biće održan sutra u 11 časova na Trgu Nikole Pašića.

Izvor: N1, 27.0,3.2017.


Protest sindikata penzionera nije otkazan i biće održan sutra u 11 časova na Trgu Nikole Pašića.

Agencija Beta objavila je vest da se protest penzionera otkazuje zbog različitih pritisaka vlasti. Ipak, predstavnici sindikata penzionera u izjavi za N1 tvrde da ta informacija nije tačna i da su oni samo objavili saopštenje o tome da im je sajt blokiran.

„Protest nije otkazan. Održava se sutra u 11“, rekao je za N1 Jovan Tamburić iz Sindikata vojnih penzionera koji dodaje da nije jasno kako su se pojavile informacije o otkazivanju.

Sindikati su naveli da im je blokiran sajt preko kojeg je jedino mogao da obaveštava javnost o svojim aktivnostima.

„Nažalost ‘snage mraka i haosa’ uplašene zbog našeg mitinga blokirale su naš sajt, ali nas to neće sprečiti da sada i ubuduće učinimo sve kako bismo zaštitili ugroženu penzionersku populaciju“, ističe se u saopštenju Sindikata penzionera. 




SES podržao inicijativu SSSS

Izvor: Sajt SSSS, 27.03.2017. –


Socijalno ekonomski savet Republike Srbije podržao je danas inicijativu Saveza samostalnih sindikata Srbije da se u Zakonu o radu predvidi da se zaposlenom na određeno vreme radni odnos produžava do isteka njegove privremene sprečenosti za rad.

SSSS je pripremio tekst amandmana na član 187. Zakona o radu, kojim je predviđeno da zaposlenom koji je ugovorom zasnovao radni odnos na određeno vreme radni odnos ne može prestati dok je privremeno sprečen za rad, što znači da mu se radni odnos na određeno vreme produžava do isteka privremene sprečenosti za rad (bolovanja).

Savez je predlog amandmana uputio predsedniku Vlade Srbije, ministru za rad, predsednici Skupštine Srbije i predsednicima poslaničkih grupa.




U Goši trenutno anarhija

Izvor: Danas, 27.03.2017.

Autor: LJ. Bukvić. –


Posle samoubistva radnika u fabrici u Smederevskoj Palanci radnici spremaju štrajk, vlasnika ništa ne zanima.

Miloradović: Vulin priča o pravima naših radnika u Slovačkoj, a to što ovde radnici već četiri godine rade na crno, to nikog ne zanima * Savić: Porazno je nereagovanje države koja drži radnike u stanju fiktivne zaposlenosti U fabrici šinskih vozila Goša u kojoj se prošle nedelje u radnom odelu ubio radnik Dragan Mladenović trenutno vlada anarhija, tvrdi predsednik Samostalnog sindikata u toj firmi Milorad Miloradović.

Bez zdravstvene knjižice, socijalnog i penzionog osiguranja su više od tri godine, a poslednjih 15 do 20 plata nisu primili. Smrt kolege razljutila je radnike koji su u Goši uprkos problemima poslednjih godina ostajali jer nisu imali kuda. Sada više ne žele nikog da slušaju, čak ni sindikate.

– Ne žele više da rade ovako, hoće da formiraju štrajkački odbor, kad im kažemo da postoji zakon koji mora da se ispoštuje, da mora da se najavi štrajk oni kažu da ih ne zanima zakon, pitaju se po kom zakonu oni ne primaju 20 plata. Narod je pukao skroz – odgovara Miloradović na pitanje kakva je situacija u fabrici trenutno. FŠV Goša je 2007. privatizovala ŽOS Trnava iz Slovačke. U početku sve je išlo glatko, posla je bilo, ali problemi nastaju nakon svetske krize. – Gotovo 90 odsto smo radili za izvoz, onda je počela kriza i sve je stalo. Tokom 2012. smo štrajkovali 100 dana, ali onda je Dinkić ugovorio posao od tri miliona evra, remont putničkih vozila za Železnicu Srbije – kaže naš sagovornik.

Najveći problem ustvari nastao je zbog toga što su oni, kako kaže, uradili 16 vagona za Železnicu, napravljene su fakture koje Železnice nikada nisu odobrile. – Železnice naime ništa ne duguju Goši, Goša je novac uzela iz Fonda za razvoj, međutim zbog tih faktura koje nisu odobrene, fabrika nije uspela da skine obaveze prema Fondu i zato smo u ovakvoj situaciji – priča Miloradović. Žalili su se Vladi, ministarstvima, tražili rešenje, ali ga nisu dobili, a vlasnik iz Slovačke na sve im je rekao da je to njihova fabrika i da se snalaze. Iako od decembra 2013. ne primaju plate, niti imaju bilo kakvo osiguranje, fabrika radi. Radi se za Švedsku, Iran, Nemačku, Slovačku.

– Samo pred Novu godinu predali smo posao, tj. robu vrednu 600.000 evra, ali radnici nisu dobili ništa. Samo od oktobra do decembra prošle godine smo zaposlili novih 90 ljudi jer je bilo dosta posla, čak šest projekata u isto vreme. I država ne radi ništa, ministar rada Vulin priča o pravima naših radnika u Slovačkoj, a to što ovde radnici već četiri godine rade na crno, to nikog ne zanima – priča Miloradović. On kaže da su poslednjih nekoliko godina kada se sabere primali četiri plate manje godišnje, da im je tokom 2012. poslednji put uplaćen staž i to na minimalac, a da je sa 625 radnika iz 2007. fabrika spala na 370 radnika koliko ih je sad.

Miloradović napominje da radnici u matičnoj firmi u Slovačkoj rade za 25 do 28 evra na sat, a da su oni ovde za iste poslove plaćeni 12 evra za sat. Slučaj Goše nije usamljen i upozorava – u Srbiji je mnogo privatizovanih preduzeća koja su kupovali stranci, dobijajući od ovdašnjih vlasti subvencije od 1.000 do 7.000, čak i 10.000 evra po radnom mestu. Časni izuzeci i dalje rade kako treba, ali je mnogo primera u kojima radnici trpe, dok strane vlasnike, baš kao u slučaju Goše, mnogo ne dotiče šta će biti sa radnicima.

Nažalost, slično se prema njima odnosi i država koja bi trebalo da ih štiti.

Predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata Ranka Savić kaže da je u sličnom problemu i gotovo 1.000 radnika Fabrike stakla iz Paraćina, koji takođe ne primaju plate redovno.

– Sad se pokazuje da su sve te, ili većina privatizacija urađenih 2006, 2007, 2008 bile loše ili neefikasne. U Staklari su računi blokirani, ali problem je i u firmama poput IMT-a, FAP-a, Jumka iz Vranja, gde se malo popravila situacija, ali radnici rade za 20.000 dinara – kaže Savić za Danas.

Ona ističe kako razume da država nema dovoljno novca da reši sve probleme, ali da je stvar u tome što država ne reaguje. – Ako imate situaciju da ljudi ne primaju 20 plata, kako je moguće da niko od nadležnih ne ode u tu fabriku da vidi šta se dešava, zbog čega je to tako. Kako neko može da ne ode u stečaj ako ne isplaćuje zarade tako dugo. U Evropi je to nezamislivo. U Nemačkoj poslodavac može da dobije pet godina zatvora ukoliko radniku ne isplati zaradu – napominje Ranka Savić.

Ona kaže da je porazna nereakcija države koja drži radnike u stanju fiktivne zaposlenosti jer bi u suprotnom, ukoliko proglasi stečaj imala socijalne slučajeve. Ovako, tvrdi ona, deluje kao da ljudi rade, imaju posao, a ustvari za to ne dobijaju pare.

Prvi po siromaštvu Prema nezvaničnim podacima gotovo 650.000 ljudi u Srbiji ne prima platu redovno, njih 50.000 ne prima uopšte, a nedavno objavljeni podaci Eurostata pokazuju da je Srbija lider na evropskoj listi po stopi rizika od siromaštva sa 24,1 odsto, dok svaki treći građanin tvrdi da teško živi.




Sloga podržava protest penzionera

Izvor: Sajt USS „Sloga“, 27.03.2017. –


Beograd, 27.03.2017. – Udruženi sindikati Srbije „Sloga“ podržali su protest penzionera zakazan 28.03.2017. godine u 11.00. č na Trgu Nikole Pašića.

Tim povodom organizatorima protesta, Udruženju sindikata penzionera Srbije (USPS) i Udruženju sindikata penzionisanih vojnih lica Srbije (USPVLS) poslat je telegram podrške u kome se navodi:

Poštovani prijatelji,

Udruženi sindikati Srbije „Sloga“ Vam pružaju bezrezervnu podršku u nastojanjima da zaštite ugroženu penzionersku populaciju, ujedno i čestitaju na hrabrosti i istrajnosti u suprotstavljanju bezočnim propagandnim manipulacijama od strane aktuelne vlasti.

Ujedno osuđujemo i svaki pokušaj opstrukcije i miniranja zakazanog protesta kroz napad na vaš sajt.

Smatramo kao i Vi da je svako otimanje od penzionerske populacije neustavno, bedno, jadno i nemoralno, budući da su penzije zarađena kategorija, a ne socijalna kako bi vlast htela da bude.

O rezultatima ove vlasti je bespredmetno govoriti. One su vidljive na svakom koraku. Plate su najmanje u Evropi, a Zakon o radu i agencijsko zapošljavanje neće ostaviti sadašnjim radnicima šansu za pristojnu penziju.

Zato, do pobede, da vratimo Srbiji dostojanstvo, složno!

U Beogradu, 27.03.2017. g

Željko Veselinović, predsednik USS „Sloga“




Sindikat penzionera: Deci nam prete da ne idemo na proteste

Autor: N1, 26.03.2017.-


Udruženje sindikata penzionera Srbije i Udruženje sindikata penzionisanih vojnih lica Srbije protestovaće u utorak, 28. marta, u Beogradu. Osnovni razlog je to što su im, kako bi se ublažio deficit u budžetu, smanjene penzije veće od 25.000 dinara.

Potpredsednik Udruženja sindikata penzionera Srbije Miša Radović rekao je tim povodom, u Novom danu televizije N1, da su se penzioneri u dva navrata – 2014. i 2016. godine – obraćali Ustavnom sudu u vezi sa Zakonom o privremenom uređivanju načina isplate penzija, i da još nisu dobili odgovor, zbog čega će i u utorak protestovati ispred tog suda.

“Insistiramo da donesu bilo kavku odluku. Nedonošenjem odluke nam ne daju da odemo do Strazubra (Evropskog suda za ljudska prava) i proceduralno zavšrimo posao. Nemamo sumnju da ćemo u Strazburu uspeti”, rekao je Radović, navodeći da će penzioneri protestovati i ispred Vlade Srbije kako bi istakli da se njihov život dramatično pogoršao.

Radović ističe i da penzioneri očekuju od svih predsedničkih kandidata da se odrede prema njihovim problemima, jer predsednik kao neko ko dobija legitimitet građana na izborima, može da upozorava Vladu i da pokrene inicijativu da se protivustavni zakoni preispitaju.

Potpredsednik Udruženja sindikata penzionera upozorava i da se PIO fond urušava od 2006. godine, te da se sindikat suprostavio prodaju banja i angažovao advokatske timove koji su, zajedno sa ekonomskim stručnjacima, dokazali da su banje imovina PIO fonda.

Udruženi sindikat penzionera, prema njegovim rečima, u Beogradu ima oko 100.000, ali kaže da koliko god ljudi da dođe na protest, vlast će reći kako ih bila 200.

“To je varka velika – ne pričaju o tome šta smo govorili nego pričaju koliko nas je bilo. Znači, nije tema ono što smo pričali već koliko nas je bilo (…) Ima nešto što moram da vam kažem, kamere snimaju kada imamo proteste, ima pretnji – ‘nemojte da vam vidimo majku ili oca, inače ćete biti otpušteni’. Pored toga što idu sa štapovima, uz pomoć pomagala, sad im neko još i preti. Od pet kamera, četiri utvrđuju ko je bio tamo. Ljudi su uvedeni u strašan strah”, upozorava Radović.

Radović kaže da je pitanje da li će penzioneri dočekati da im novac bude vraćen, ali poručuje da će njihova deca dobiti nešto od svojih roditelja, “pa makar i za 10 godina”.

Oduzeti deo penzija da se vrati s kamatom

Predsednik Udruženje sindikata penzionisanih vojnih lica Srbije, Jovan Tamburić, očekuje da penzioneri zbog protesta u utorak budu optuženi da se bave politikom, jer se on odvija u vreme predizobrne kampanje. “A kada i u koje vreme, kada u Srbiji vlada medijski mrak? Ovo je jedini način da javnosti i predsedničkim kandidatima skrenemo pažnju i pitamo ih kako bi oni rešavali probleme penzionera. Da, mi se bavimo politikom, ali ne da bismo došli na položoje, već da odbranimo naša prava”, poručio je Tamburić u Novom danu televizije N1.

Ističe i da nije tačno da je Ustavni sud Zakon o privremenom uređivanju načina isplate penzija, ocenuo ustavnim, već o njemu nije ni odlučivao, čime je onemogućio penzionerima da idu u Strazbur.

Tamburić kaže da penzioneri zahtevaju poništenje tog zakona, da se oduzeti deo penzija vrati sa kamatom i da se zaustavi urušavanje PIO fonda. Podseća da preko 700.000 ljudi u Srbiji radi nelegalno, kao i da se poslodavcima toleriše da radnicima plaćaju minimalac, a razliku u zaradi “na ruke”. Kada bi se to uvelo i legalne tokove, ne bi ni bilo razloga da se penzije dotiraju iz budžeta, ističe on.

Tamburić kaže i da Ustav dozvoljava mogućnost da se deo imovine uzme od građana, ali samo tako da se zakonom reguliše kada će se ta imovina vratiti. “Mi bismo shvatili da odvajamo deo imovine zbog budućnosti, ali treba da se vrati pod tržišnim uslovima”, poručuje on.

Podseća i da usklađivanje vojnih penzija nije ostvareno u skladu sa zakonom, kao i da veliki broj njegovih kolega nije dobio stanove, tako da u Srbiji trenutno ima oko 3.200 vojnih beskućnika.




Glas radnika niti se čuje, niti ga ko sluša

Izvor: Dnevnik, 25.03.2017.
Autor: D. Mlađenović.-


Tranzicija i privatizacija mnogo toga su promenile u privrednom životu Srbije: mnoge nekad moćne fabrike, u kojima su bile zaposlene hiljade radnika, više ne postoje.
Zbog nepravilnosti prilikom privatizacije, mnoga radna mesta, koja su mogla biti sačuvana, nestala su i pogoni zvrje prazni ili je na njihovom mestu izgrađena stambena zgrada ili tržni centar.

Uporedo s tim promenama došlo je i do promena u sindikalnom organizovanju zaposlenih. Umesto moćne sindikalne organizacije, danas su sindikati rascepkani – kako predstavnici sindikata kažu, ima ih na hiljade – a time je njihova snaga značajno oslabila. Zbog toga je i položaj radnika, iza kojih više ne stoji snažan sindikat koji se bori za njihova prava i čiji se glas čuje i sluša, sve teži, jer je sindikata mnogo, a nisu dovoljno jaki, njihov glas slabo se čuje, a malo ko ih i sluša.

Dakle, sve manje radnih mesta i sve veća nesigurnost da će se ono sačuvati radnike su doveli u veoma težak položaj, posebno kad je u pitanju sindikalno organizovanje. Iako to sigurno nije jedini razlog, izvesno je da se članstvo osipa i da je broj radnika koji su i članovi sindikata, sve manji. U prvom planu zaposlenih je da rade i na taj način obezbede egzistenciju, a poučeni iskustvom iz proteklih godina u kojima se malo šta pozitivno promenilo u njihovom položaju i zaštiti radničkih prava… više nisu ni zainteresovani da postanu članovi sindikata.

Nikave sumnje nema da je danas položaj radnika u Srbiji težak, da se radnička prava smanjuju i da je borba za humaniji odnos prema zaposlenom već odavno izgubljena. Socijalni dijalog gotovo da ne postoji, a predstavnici sindikata ističu da su za to krivi i poslodavci i sindikati. Po rečima predsednika Saveza samostalnih sindikata Srbije Ljubisava Orbovića, socijalnog dijaloga nema između nezainteresovanih poslodavaca i rascepkanog sindikata, a uz to ukazuje na to da, recimo, u „Železnicama Srbije” ima čak 32 sindikata.

Govoreći na forumu „Tripartizam u senci držve” o socijalnom dijalogu između sindikata, poslodavaca i države, Orbović je istakao da proteklih 15 godina nije postignut nijedan pozitivan rezultat u zaštiti interesa zaposlenih. On je naglasio i da niko ne govori o problemu da poslodavci kolektivne ugovore koje potpišu ne primenjuju ili ih ponište.

– Organizacije poslodavaca nisu reperezentativne, a nisu ni sindikati, kojih je više od 20.000 – rekao je Orbović. – U „Železnicama Srbije” postoji sindikat koji ima dva člana jer su dva smenjena direktora osnovala poseban sindikat u kojem je jedan predsednik, a drugi sekretar. Slično je i u Gradskom saobraćajnom preduzeću „Beograd”, gde ima 25 sindikata jer je zakonodavstvo omogućilo zaštitu ličnog interesa i uništavanje sindikalizma.

Po mišljenju predsednika Ujedinjenih granskih sindikata „Nezavisnost” Zorana Stojiljkovića, socijalni dijalog u Srbiji ne zaslužuje ni dvojku, a Socijalno-ekonomski savet Vlade Srbije uporedio je s ranžirnom stanicom na koju se odbacuju stari vagoni.

– U tom savetu se ne pokreću važna pitanja, a u njemu sede oni koji ne odlučuju ni o čemu – rekao je Stojiljković. – Država ne drži do nas pa zato „Nezavisnost” neće učestvovati u radu SES-a dok se ne pokrenu suštinska pitanja o socijalnoj pravdi, privatizaciji, subvencijama i nezaposlenosti.

Predsednik Unije poslodavaca Srbije Nebojša Atanacković istakao je da poslodavci, velike firme, među kojima i inostrane, ne žele da uđu u Uniju poslodavaca jer nemaju interesa, dok je pomoćnik ministra za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Zoran Lazić rekao da poslodavce treba ubediti u to da učestvuju u socijalno-ekonomskom dijalogu.

Reforme počele 2014. godine

Šefica tima Srbije za pregovore s Evropskom unijom Tanja Miščević kazala je da su reforme u socijalno-ekonomskom dijalogu počele 2004. godine, ali da sporo napreduju. Po njenim rečima, potrebno je da se pregovarački proces iskoristi kao instrument za otvaranje dijaloga te da se traže najbolja rešenja jer je to svima u interesu.




„Ni dvojka – povući ili oboriti na popravni“

Izvor: B92, Tanjug, 25.03.2017.-


Beograd — Predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Ljubisav Orbović kaže da se 15 godina razgovara o socijalnom dijalogu a da se nismo pomerili od početka.

Aludirajući na naziv skupa „Tripartizam u senci države“, Orbović kaže da je Zakon o radu ta senka koju je država nadvila nad sindikate.

Ocenio je da je socijalni dijalog za sindikalce „slatki otrov“ jer imaju utisak da su blizu dogovora, a rezultata zapravo nema, te da imamo situaciju da se kolektivni dogovor potpiše, a onda ih poslodavačka organizacija poništi.

„Da li je to nešto čemu težimo i što nas vodi u Evropu? Da li je taj prevarantski odnos – danas potpišemo, sutra otkažemo, put kojim treba da se vodi dijalog“, upitao je Orbović i naveo da je, osim reprezentativnosti sindikata, potrebno utvrditi i reprezentativnost poslodavačkih udruženja.

Kontradiktornost je da je država s druge strane omogućila kolektivne ugovore za zaposlene u državnim organima, kojih je do sada potpisano 14, a na koje sindikati nemaju nijedan prigovor.

Poslodavci i sindikati bi pregovore o pridruživanju Evropskoj uniji trebalo da koriste kao instrument u nalaženju najboljeg rešenja za socijalni dijalog u Srbiji, poručila je šefica pregovaračkog tima sa EU Tanja Miščević.

Miščević je rekla da je pregovarački tim spreman da bude posrednik u nalaženju tog najboljeg rešenja. Naš je zadatak, kaže, da napravimo akcioni plan kao pregled gde se Srbija nalazi u oblasti socijalne politike, u okviru koje je socijalni dijalog jedno od pitanja.

„Pregovore pokušavamo da baziramo na analizi objektivnog prikaza, a ne na subjektivnom osećaju bilo koga“, smatra Miščević i dodaje da nas očekuje živa i ozbiljna debata ne samo kroz Socijalno ekonomski savet, nego i Konvent i skupštinske odbore.

Navodi da će biti revidiran Program ekonomske i socijalne reforme, kao jedan od elemenata na odgovore na pitanja o tripartitnom dijalogu u Srbiji, te da su pitanja socijalne politike, između ostalog, obuhvaćena i poglavljem 2 koje je posvećeno slobodi kretanja radne snage.

Prenosići iskustva iz Slovenije, članice EU, predsednik Samostalnog sindikata Slovenije Dušan Semovič kaže da socijalni dijalog nije romatičan proces pun idile, već proces koji ima uspone i padove, ocenjujući da je najveći neprijatelj socijalnog dijaloga neoliberalna politika nekih evropskih institucija koje imaju deficit demokratskog kapaciteta, te uticaj krupnog kapitala.

Tu zato vidi veliku ulogu sindikata za radnička i socijalna prava, i ističe da se vredi boriti za socijalni dijalog kao instrument za ostvarivanje prava radnika i penzionera.

Socijalni dijalog u Sloveniji, kaže Semović, teče posredstvom Ekonomsko-socijalnog veća.

„Tamo se i svađamo, mnogo toga se i dogovorimo“, kaže Semovič i dodaje da svi zakoni koji se tiču radnika, mladih i penzionera idu preko tog veća ustanovljenog dogovorom tri partnera, te da nijedan poslanik nije glasao protiv zakona čije usvajanje su preporučila tri socijalna partnera.

Trenutno je, kaže, u srži socijalnog dijaloga u Sloveniji, nastojanje da se ojača javno zdravstvo.

Direktorka regionalne kancelarije Fondacije Fridrih Ebert, koja je organizovala skup, Ursula Koh-Laugvic istakla je da je socijalni dijalog jedan od principa ekonomskog napretka i socijalne stabilnosti, te da pomaže u prevazilaženju krize.


Predsednik UGS „Nezavisnost“ Zoran Stojiljković kaže da je socijalni dijalog ključni element nečega što se zove kultura tolerancije i dijaloga i šireg participativnog razumevanja demokratije. „Socijalni dijalog u Srbiji ne zaslužuje ni prelaznu dvojku i pitanje je da li ga treba pustiti da se provuče ili ga treba oboriti na temeljni popravni“, kaže Stojiljković.





Tragičan položaj radnika u kapitalizmu

Izvor: Zrenjaninski socijalni forum, ZSF.rs, 23.03.2017.-


Ovo saopštenje podržava Centar za razvoj sindikalizma


Saopštenje Zrenjaninskog socijalnog foruma povodom samoubistva radnika u Smederevskoj Palanci

Prema pisanju Večernjih novosti, radnik Fabrike šinskih vozila Goša u Smederevskoj Palanci pronađen je mrtav u pogonu. Reč je o samoubistvu, radnik D.M. se obesio najverovatnije u utorak, a pronašle su ga kolege jutros. Prema navodima kolega, D.M. je sebi oduzeo život zbog teške materijalne situacije u kojoj se nalazio.

Link:
http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/hronika/aktuelno.291.html:656277-Radnik-Gose-obesio-se-u-fabrici

Ova nesreća još jednom pokazuje kako je tragičan položaj radnika u kapitalizmu. Privatizacijom radnici su ili isterani na ulicu, ili su u tako lošoj materijalnoj sitauciji da od plate, ukoliko je uopšte dobijaju, ne mogu da prežive. Zaposleni su lišeni najelementarijnih ljudskih prava, sa njima se postupa kao da nisu ljudska bića. Jedino pravo koje je pokojni D.M. imao je bilo pravo da se obesi.

Sve vlade u Srbiji od 2000. godine sprovode neoliberalne reforme, stvoren je ekonomski sitem koji ne omogućava ni puko preživljavanje većine građana. Zahvaljujući sistemu koji počiva na tržišnom fundamentalizmu sva privredna, društvena i prirodna bogatstva postaće vlaništvo domaćih i naročito stranih kompanija, a naše stanovništvo biće prisiljeno da radi za bedne nadnice i biće lišeno onsnovnih ljudskih prava.
Restauracija kapitalizma u Srbiji biće dovršena privatizacijom oko sedamsto javnih preduzeća, što će dovesti do daljih otpuštanja zaposlenih i pogoršavanja socijalnih prilika u zemlji.

Neoliberalni hegemoni blok u Srbiji čine ne samo vladajuća SNS nego i kompltna parlamentarna opozicija. Prema ovom konceptu, privredni problemi biće rešeni obimnim subvencioniranjem stranih kompanija kojima naša država oogućava maksimalan stepen eksploatacije radne snage. Više od petnaest godina vladavine takve ekonomske doktrine dovelo je do ogromenog siromaštva, odsustva perspektive i pretvaranja Srbije u zavisnu koloniju kojom se upravlja iz Vašingtona, Brisela, Moskve i Berlina.

Radnici u Srbiji mogu svoj položaj popraviti samo ukoliko budu u stanju da stvaraju jake sindikalne i političke organizacije, na platformi demokratskog socijalizma. Javno vlasništvo mora biti očuvano i obnovljeno u svim ekonomskim sektrima koji su od ključnog značaja za preživljavanje stanovništva.

U Zrenjaninu, 22.3.2017
Za ZSF
Miroslav samardžić




Socijalni bunt je neizbežan

Izvor: danas, FoNet, 23.03.2017.-


Tragedija u Fabrici šinskih vozila Goša, gde se jedan radnik ubio zbog teške materijalne situacije, ukazuje na pogoršanje socijalnih prilika u zemlji, pa je socijalni bunt u Srbiji neizbežan ukoliko se nastavi sa tolerisanjem poslodavaca koji ne isplaćuju zarade zaposlenima, saopštili su Udruženi sindikati „Sloga“.

Posebno zabrinjava što vlast, uprkos svojim hvalospevima o sistemskim zakonima koje je donela, ne sprečava i ne kažnjava radno izrabljivanje, jer je van svake logike i zdrave pameti da neko drži radnike gotovo u ropstvu i ne isplaćuje im zarade, a da pritom nema reakcije državnih organa koji treba da ih štite, navodi se u saopštenju.

„Sloga“ ukazuje i na sve veći socijalni jaz između javnog sektora, koga finansira država, i privatnog u kome gotovo ne postoji zaštita zaposlenih.

Radnici u privatnom sektoru se uz male plate i zarad profita sve više izrabljuju do granice izdržljivosti, dok je njihov život i život njihovih porodica postala sporedna stvar.

U takvim uslovima je sasvim logično da balon socijalne nejednakosti i nepravde uskoro pukne i da se nezadovoljstvo u vidu socijalnog bunta prelije na ulice, upozorava „Sloga“.

 




Stefanović oštro demantuje navode sindikata: Ne mešamo se u slobodnu volju pripadnika policije

Izvor: Telegraf.rs, 23.03.2017.-


Nikada iz kabineta ministra unutrašnjih poslova nije dat ni pisani ni usmeni nalog o ponašanju policijskih službenika i ostvarivanju njihovih zakonskih prava vezanih za izbore, niti se Ministarstvo meša u slobodnu volju bilo kog pripadnika policije ili nekog drugog dela Ministarstva – kaže ministar Nebojša Stefanović.

Potpredsednik Vlade Srbije i ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanovića rekao je u pisanoj izjavi a povodom optužbi Policijskog sindikata Srbije da je velikom broju policajaca zabranjeno prisustvo na predizbornim skupovima predsedničkih kandidata, da taj sindikat nastavlja politizaciju sindikalnog delovanja, i istakao da se radi o potpunoj neistini.

– Danas smo svedoci da Policijski sindikat Srbije nažalost, nastavlja politizaciju sindikalnog delovanja, posebno navijajući za jednog od opozicionih predsedničkih kandidata, čiju podršku imaju i na skupovima koje prave. Nikada zbog toga nijedan policajac nije snosio bilo kakvu posledicu, što nažalost nije bio slučaj u nekim prethodnim vremenima. Kao i uvek pozivam predstavnike sindikata da razgovaramo o rešavanju problema koji postoje u radu ministarstva i policije a ne o politici, jer to nije posao policije – kaže Stefanović.

On ističe da nikada iz kabineta ministra unutrašnjih poslova nije dat ni pisani ni usmeni nalog o ponašanju policijskih službenika i ostvarivanju njihovih zakonskih prava vezanih za izbore, niti se Ministarstvo meša u slobodnu volju bilo kog pripadnika policije ili nekog drugog dela Ministarstva.

Radi se o potpunoj neistini i obmanjivanju javnosti. Nedopustivo je da postoje pokušaji sindikata i određenih političkih stranaka da zloupotrebe policiju u izbornoj kampanji i unize rad hiljada profesionalaca koji svakodnevno rizikuju svoje živote zarad bezbednosti građana Srbije. Učiniću sve da ne dozvolim takve zloupotrebe. Naročito mi smeta pokušaj zloupotrebe policije u trenutku kada su neke od naših kolega povređene na izvršenju službenog zadatka i kada u subotu preko četiri stotine mladih ljudi stupa u redove policije – rekao je Stefanović u pisanoj izjavi.

Dodao je i da će nastaviti da se zajedno sa ljudima iz policije bori za unapređenje položaja policajaca, njihove profesionalne osposobljenosti i pre svega, sigurniju i bezbedniju Srbiju i sve njene građane.




MUP: Zabranjeno prisustvo mitinzima

Izvor: Danas, Fonet,  23.03.2017.-


Policajcima po Srbiji je od utorka na ispraćaju smene preneto da je iz kabineta ministra Nebojše Stefanovića stigla usmena naredba da niko od policajaca ne sme da prisustvuje predizbornim skupovima bez njegovog izričitog odobrenja, saopštio je danas Policijski sindikat Srbije.

Navedeno je da ukoliko žele da prisustvuju nekom od skupova treba pismeno da traže odobrenje, koje će predati svom komandiru, a on će ga proslediti kabinetu ministra, „i tek kada dobiju odobrenje Stefanovića mogu otići na skup“.

Kako tvrdi taj reprezentativni sindikat, policajci su upozoreni da ukoliko se neko odvaži i bez odobrenja prisustvuje promocijama, posebno predsedničkog kandidata Saše Jankovića, predočeno im je da će njihov komandir biti smenjen, a prećeno je i otkazima neposlušnima.

Time žele da naprave jaz između policajaca i starešina, da manipulišu njima i prodube nepoverenje, konstatuje Policijski sindikat Srbije i upozorava da je takvo ponašanje i ponižavanje policajaca nedopustivo, protivno Ustavu, zakonima i slobodi svakog građanina Srbije.

Predsednik tog sindikata Veljko Mijailović pozvao je policajce da se ponašaju u skladu sa Ustavom i zakonima, ali i svojim pravima.

Mi smo slobodni ljudi u slobodnoj zemlji i nećemo dopustiti ovakvo diktatorsko ponašanje. Kao što je čuveni ministar grof Taljeran rekao Napoleonu kada se proglasio za diktatora: „Sa bajonetima možeš sve da uradiš, samo ne možeš da sediš na njima“, rekao je Mijailović.

– See more at: http://www.danas.rs/drustvo.55.html?news_id=341803&title=MUP%3a+Zabranjeno+prisustvo+mitinzima#sthash.16yIUrd3.dpuf




Sindikati: Država ne sprečava poslodavce u gaženju prava radnika

Izvor: Beta, Novi magazin, 23.03.2017.-


Saveza samostalnih sindikata Srbije danas je upozorio da je samoubistvo radnika Goše zbog teške materijalne situacije još jednom pokazalo nemoć ili saučesništvo države u gaženju prava i dostojanstva radnika.

Taj sindikata je ocenio da je nazamislivo da u 21. veku poslodavci tretiraju radnike kao robove, njihov rad obezvreuju i gaze njihovo dostojanstvo.

„Upozoravali smo vlade da, naročito sa početkom privatizacije i rasta privatnog sektora, veliki problem postaju poslodavci koji ne isplaćuju zarade, neredovno ih isplaćuju, ne uplaćuju poreze i doprinose. Tražili smo da država upotrebi sve raspoložive mehanizme i kazni bahate poslodavce, da zaštiti svoje građane“, navodi se u saopštenju Samostalnog sindikata.

Članovima uprave Goše je postavljeno pitanje kako su oni živeli oko 15 meseci, koliko radnici te fabrike nisu primali plate, a od nadležnih državnih organa je zatraženo da se najoštrije kazne svi oni koji su u učestvovali u kršenju propisa i nepoštovanja prava radnika.

I Aasocijacija samostalnih i nezavisnih sindikata (ASNS) je povodom tragične smrti radnika Goše ocenila da „opšta socijalna i još više morčna beda“ postaje svakodnevnica u Srbiji.

U saopštenju tog sindikata je istaknuto da vlasnik Goše, slovačka kompanija Žos, ne samo da ne isplaćuje radnicima plate i ne uplaćuje im doprinose, već ni državi ne plaća porez, a da je „vrhunac apsurda“ to što od radnika traži da se odreknu potraživanja u korist dokapitalizacije fabrike „čija dugovanja odavno prevazilaze vrednost kapitala“.

Radnik Goše D.M. počinio je samoubistvo na radnom mestu po rečima predsednika Samostalnog sindikata te fabrike Milorada Miloradovića zbog izuzetno teške ekonomske situacije u porodici.

Miloradović je agenciji Beta rekao da četiri godine radnici Goše nisu primili između 15 i 20 zarada i da im četiri godine nisu uplaćeni doprinosi za zdravstveno ni penziono osiguranje.




Evropski sindikati i prekarizacija

Izvor: Danas, 23.03.2017.

Autor: Miroslav Ružica. –


Svedoci smo prave eksplozije netipičnih i fleksibilnih oblika zapošljavanja u Evropi koji se nazivaju prekarnim jer stvaraju okolnosti u kojima drugotrajna nesigurnost, nestabilnost i nepredvidljivost ugrožavaju mentalno i materijalno blagostanje miliona ljudi.

Ovi tzv. „McJobs“ postaju simbol ovog globalnog trenda – niske nadnice, nezahtevni i priučeni poslovi, prekovremeni ali neplaćeni rad, kratkoročni ugovori i stalna pretnja gubitka posla.

Tako je u EU tokom 2014 bilo zaposlenih na određeno vreme 14%, radilo skraćeno radno vreme 20.6%, a samozaposleno 16,4% – dakle, 51% svih zaposlenih bili su većinski prekarni radnici.

Stalno se javljaju i novi oblici prekarnih poslova, kao što je agencijski rad ili zero-hour contract, odnosno ugovori o poslu koji ne garantuju ni minimum posla ili zarade. Takvih je u Velikoj Britaniji ove godine 1.8 miliona.

Ovaj globalni trend donosi ozbiljne izazove evropskim sindikatima. Pravi i za sada nesavladivi problem postaje polarizacija radne snage na stalno zaposlene i rastući kontingent prekarnih radnika, ali i uz stalnu dilemu da li sindikati zastupaju svoje članove ili i sve zaposlene. U praksi se to svodi na različite interese i konkurentske odnose i vidljivo je da pregovori u okvirima kompanija obično isključuju prekarne ili se teži ograničavanju njihovog učešća do najviše 10% svih zaposlenih.

Otud ambivalentnost i delimična paraliza sindikata, pa se mnogi aktivisti zalažu i za „nove sindikate“ sa mnogo širom agendom i koja uključuje nezaposlene i prekarne radnike, jer njihov enormni rast podriva sve. Polazi se od iskustva da se, iako u puno zemalja sindikati obuhvataju ispod 20% zaposlenih, u pregovorima i kolektivnim sporazumima obuhvata i do 80% zaposlenih. Tako u stvarnosti imamo da su prekarni sasvim isključeni, a u drugim sindikatima inkorporisani ili postoje kao paralelna grupacija; neki se zalažu za smanjivanje broja prekarno zaposlenih poslova, a drugi za njihovu potpunu eliminaciju. Svi se, međutim i bar retorički, zalažu za iste uslove rada i jednakost nadoknada, kao i povećan kvalitet prekarnih poslova. Uz to, u Holandiji se zalažu da prekarni postanu politička agenda, a u Nemačkoj da organizovane grupe prekarnih, posebno u vezi agencijskog rada, budu prisutne u nacionalnim pregovorima, kao i da postoje obavezne konsultacije kada poslodavci najavljuju veća otpuštanja prekarnih. U Danskoj su sindikati, primera radi, organizovali tzv. job patrol, dakle kvazi-inspekcije koje proveravaju da li poslodavci poštuju pravila. Neke velike sindikalne konfederacije u Italiji su uspele da uključe i oko 50,000 prekarnih i da ih mobilišu, kao i da pregovaraju sa poslodavcima oko nekih oblika socijalne zaštite (uglavnom) agencijskih radnika. Sindikati u Velikoj Britaniji se odnedavno fokusiraju na prekarne u javnom transportu, poljske migrante u industriji, ali i istraživače i nastavno osoblje na univerzitetima koje je masovno prekarno zaposleno.

Uopšteno govoreći, postoji pet glavnih instrumenata sindikalne akcije, koji obuhvataju i prekarne: kolektivni sporazumi, inicijative za zakonsko uređivanje odnosa i uslova rada, široko shvaćeni socijalni dijalog, mobilizacija prekarnih u okvirima sindikata, kao i medijske kampanje kojima se utiče na javno mnenje u korist prekarnih. Intrigantno je da svaki od ovih instrumenta može da pokaže i svoje naličje, pa tako i kolektivni sporazumi mogu eksplicitno da isključuju prekarne.

Javljaju se, međutim, i kritičke teze da se samoorganizovanje i organizovanje prekarijata mora mahom odvijati izvan tradicionalnih aktera kao što su sindikati i političke partije. Smatra se da su novi socijalni pokreti ti novi katalizatori i mobilizatori prekarijata. Radi se o dobrovoljnim organizacijama koje deluju zajednički da bi unosile ili blokirale promene u okruženju. Nisu dakle primarno usmerene na neposredne interese članova, već na šire ciljeve, vrednosti i orijentacije. Ukratko, zalažu se za promociju i implementaciju novih formi za kolektivnu akciju i delovanje. Očito je da polaze od postulata da država i tržiste deluju tako da ugrožavaju ključne vrednosti ili grupacije i da su potrebne nove forme delovanja jer su i sindikati i partije znatnim delom paralizovani.

Ipak, mnoga istraživanja dokazuju da su sindikati i dalje relevantan akter. To ilustruju konceptom „kvalitet rada“, koji definiše da su autonomija u radu i sigurnost zaposlenja ključne odrednice dobrog posla. Autonomija se tiče stepena kontrole i uticaja zaposlenih u obavljanju vlastitog posla. Sigurnost posla se tiče percepcije o stabilnosti i trajanju radnog odnosa. I jedno i drugo zavise od specifičnosti i važnosti stručnosti, moći zaposlenih, kao i regulacije koja zaštićuje zaposlene. Specifična i relevantna stručnost ograničava poslodavca u kontroli, nametanju obima i ritma rada. Moć zaposlenih zavisi od koncentracije i brojnosti sindikata, kao i od kapaciteta za pregovaranje. Regulatorna zaštita zaposlenih ograničava poslodavce, pre svega, u procesu otpuštanja, kao i u obezbeđenju naknade za slučaj gubljenja posla. Ne iznenađuje da su istraživanja potvrdila da su brojni i snažni sindikati, kao i kultura i institucije koje podržavaju autonomiju i kvalitet posla/zaposlenost, ključni kontekst koji ograničava nastajanje i širenje prekarnosti. Još manje iznenađuje da su skandinavske zemlje sa brojnim i kompetentnim sindikatima, neprikosnovene u ovom domenu. Ovi istraživački nalazi mogli bi da posluže kao osnovni programski okvir ne za oponašanje, već aktivno promišljanje, analizu i mobilizaciju sindikata i kod nas. Iako se javno delovanje sindikata često događa da bi se izrazio nekakav protest, mobilizacija članova sindikata treba i da uvek uključuje i neke kooperativne i alternativne projekte (radionice, usluge, debatne tribine) ne samo za zaštitu nekog javnog dobra, grupe ili procesa, već i za širenje idejne i programske vizije u saradnji sa drugim akterima.

– See more at: http://www.danas.rs/dijalog.46.html?news_id=341852#sthash.BNFJiZ0B.dpuf