Tragičan položaj radnika u kapitalizmu

Izvor: Zrenjaninski socijalni forum, ZSF.rs, 23.03.2017.-


Ovo saopštenje podržava Centar za razvoj sindikalizma


Saopštenje Zrenjaninskog socijalnog foruma povodom samoubistva radnika u Smederevskoj Palanci

Prema pisanju Večernjih novosti, radnik Fabrike šinskih vozila Goša u Smederevskoj Palanci pronađen je mrtav u pogonu. Reč je o samoubistvu, radnik D.M. se obesio najverovatnije u utorak, a pronašle su ga kolege jutros. Prema navodima kolega, D.M. je sebi oduzeo život zbog teške materijalne situacije u kojoj se nalazio.

Link:
http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/hronika/aktuelno.291.html:656277-Radnik-Gose-obesio-se-u-fabrici

Ova nesreća još jednom pokazuje kako je tragičan položaj radnika u kapitalizmu. Privatizacijom radnici su ili isterani na ulicu, ili su u tako lošoj materijalnoj sitauciji da od plate, ukoliko je uopšte dobijaju, ne mogu da prežive. Zaposleni su lišeni najelementarijnih ljudskih prava, sa njima se postupa kao da nisu ljudska bića. Jedino pravo koje je pokojni D.M. imao je bilo pravo da se obesi.

Sve vlade u Srbiji od 2000. godine sprovode neoliberalne reforme, stvoren je ekonomski sitem koji ne omogućava ni puko preživljavanje većine građana. Zahvaljujući sistemu koji počiva na tržišnom fundamentalizmu sva privredna, društvena i prirodna bogatstva postaće vlaništvo domaćih i naročito stranih kompanija, a naše stanovništvo biće prisiljeno da radi za bedne nadnice i biće lišeno onsnovnih ljudskih prava.
Restauracija kapitalizma u Srbiji biće dovršena privatizacijom oko sedamsto javnih preduzeća, što će dovesti do daljih otpuštanja zaposlenih i pogoršavanja socijalnih prilika u zemlji.

Neoliberalni hegemoni blok u Srbiji čine ne samo vladajuća SNS nego i kompltna parlamentarna opozicija. Prema ovom konceptu, privredni problemi biće rešeni obimnim subvencioniranjem stranih kompanija kojima naša država oogućava maksimalan stepen eksploatacije radne snage. Više od petnaest godina vladavine takve ekonomske doktrine dovelo je do ogromenog siromaštva, odsustva perspektive i pretvaranja Srbije u zavisnu koloniju kojom se upravlja iz Vašingtona, Brisela, Moskve i Berlina.

Radnici u Srbiji mogu svoj položaj popraviti samo ukoliko budu u stanju da stvaraju jake sindikalne i političke organizacije, na platformi demokratskog socijalizma. Javno vlasništvo mora biti očuvano i obnovljeno u svim ekonomskim sektrima koji su od ključnog značaja za preživljavanje stanovništva.

U Zrenjaninu, 22.3.2017
Za ZSF
Miroslav samardžić




Socijalni bunt je neizbežan

Izvor: danas, FoNet, 23.03.2017.-


Tragedija u Fabrici šinskih vozila Goša, gde se jedan radnik ubio zbog teške materijalne situacije, ukazuje na pogoršanje socijalnih prilika u zemlji, pa je socijalni bunt u Srbiji neizbežan ukoliko se nastavi sa tolerisanjem poslodavaca koji ne isplaćuju zarade zaposlenima, saopštili su Udruženi sindikati „Sloga“.

Posebno zabrinjava što vlast, uprkos svojim hvalospevima o sistemskim zakonima koje je donela, ne sprečava i ne kažnjava radno izrabljivanje, jer je van svake logike i zdrave pameti da neko drži radnike gotovo u ropstvu i ne isplaćuje im zarade, a da pritom nema reakcije državnih organa koji treba da ih štite, navodi se u saopštenju.

„Sloga“ ukazuje i na sve veći socijalni jaz između javnog sektora, koga finansira država, i privatnog u kome gotovo ne postoji zaštita zaposlenih.

Radnici u privatnom sektoru se uz male plate i zarad profita sve više izrabljuju do granice izdržljivosti, dok je njihov život i život njihovih porodica postala sporedna stvar.

U takvim uslovima je sasvim logično da balon socijalne nejednakosti i nepravde uskoro pukne i da se nezadovoljstvo u vidu socijalnog bunta prelije na ulice, upozorava „Sloga“.

 




Stefanović oštro demantuje navode sindikata: Ne mešamo se u slobodnu volju pripadnika policije

Izvor: Telegraf.rs, 23.03.2017.-


Nikada iz kabineta ministra unutrašnjih poslova nije dat ni pisani ni usmeni nalog o ponašanju policijskih službenika i ostvarivanju njihovih zakonskih prava vezanih za izbore, niti se Ministarstvo meša u slobodnu volju bilo kog pripadnika policije ili nekog drugog dela Ministarstva – kaže ministar Nebojša Stefanović.

Potpredsednik Vlade Srbije i ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanovića rekao je u pisanoj izjavi a povodom optužbi Policijskog sindikata Srbije da je velikom broju policajaca zabranjeno prisustvo na predizbornim skupovima predsedničkih kandidata, da taj sindikat nastavlja politizaciju sindikalnog delovanja, i istakao da se radi o potpunoj neistini.

– Danas smo svedoci da Policijski sindikat Srbije nažalost, nastavlja politizaciju sindikalnog delovanja, posebno navijajući za jednog od opozicionih predsedničkih kandidata, čiju podršku imaju i na skupovima koje prave. Nikada zbog toga nijedan policajac nije snosio bilo kakvu posledicu, što nažalost nije bio slučaj u nekim prethodnim vremenima. Kao i uvek pozivam predstavnike sindikata da razgovaramo o rešavanju problema koji postoje u radu ministarstva i policije a ne o politici, jer to nije posao policije – kaže Stefanović.

On ističe da nikada iz kabineta ministra unutrašnjih poslova nije dat ni pisani ni usmeni nalog o ponašanju policijskih službenika i ostvarivanju njihovih zakonskih prava vezanih za izbore, niti se Ministarstvo meša u slobodnu volju bilo kog pripadnika policije ili nekog drugog dela Ministarstva.

Radi se o potpunoj neistini i obmanjivanju javnosti. Nedopustivo je da postoje pokušaji sindikata i određenih političkih stranaka da zloupotrebe policiju u izbornoj kampanji i unize rad hiljada profesionalaca koji svakodnevno rizikuju svoje živote zarad bezbednosti građana Srbije. Učiniću sve da ne dozvolim takve zloupotrebe. Naročito mi smeta pokušaj zloupotrebe policije u trenutku kada su neke od naših kolega povređene na izvršenju službenog zadatka i kada u subotu preko četiri stotine mladih ljudi stupa u redove policije – rekao je Stefanović u pisanoj izjavi.

Dodao je i da će nastaviti da se zajedno sa ljudima iz policije bori za unapređenje položaja policajaca, njihove profesionalne osposobljenosti i pre svega, sigurniju i bezbedniju Srbiju i sve njene građane.




MUP: Zabranjeno prisustvo mitinzima

Izvor: Danas, Fonet,  23.03.2017.-


Policajcima po Srbiji je od utorka na ispraćaju smene preneto da je iz kabineta ministra Nebojše Stefanovića stigla usmena naredba da niko od policajaca ne sme da prisustvuje predizbornim skupovima bez njegovog izričitog odobrenja, saopštio je danas Policijski sindikat Srbije.

Navedeno je da ukoliko žele da prisustvuju nekom od skupova treba pismeno da traže odobrenje, koje će predati svom komandiru, a on će ga proslediti kabinetu ministra, „i tek kada dobiju odobrenje Stefanovića mogu otići na skup“.

Kako tvrdi taj reprezentativni sindikat, policajci su upozoreni da ukoliko se neko odvaži i bez odobrenja prisustvuje promocijama, posebno predsedničkog kandidata Saše Jankovića, predočeno im je da će njihov komandir biti smenjen, a prećeno je i otkazima neposlušnima.

Time žele da naprave jaz između policajaca i starešina, da manipulišu njima i prodube nepoverenje, konstatuje Policijski sindikat Srbije i upozorava da je takvo ponašanje i ponižavanje policajaca nedopustivo, protivno Ustavu, zakonima i slobodi svakog građanina Srbije.

Predsednik tog sindikata Veljko Mijailović pozvao je policajce da se ponašaju u skladu sa Ustavom i zakonima, ali i svojim pravima.

Mi smo slobodni ljudi u slobodnoj zemlji i nećemo dopustiti ovakvo diktatorsko ponašanje. Kao što je čuveni ministar grof Taljeran rekao Napoleonu kada se proglasio za diktatora: „Sa bajonetima možeš sve da uradiš, samo ne možeš da sediš na njima“, rekao je Mijailović.

– See more at: http://www.danas.rs/drustvo.55.html?news_id=341803&title=MUP%3a+Zabranjeno+prisustvo+mitinzima#sthash.16yIUrd3.dpuf




Sindikati: Država ne sprečava poslodavce u gaženju prava radnika

Izvor: Beta, Novi magazin, 23.03.2017.-


Saveza samostalnih sindikata Srbije danas je upozorio da je samoubistvo radnika Goše zbog teške materijalne situacije još jednom pokazalo nemoć ili saučesništvo države u gaženju prava i dostojanstva radnika.

Taj sindikata je ocenio da je nazamislivo da u 21. veku poslodavci tretiraju radnike kao robove, njihov rad obezvreuju i gaze njihovo dostojanstvo.

„Upozoravali smo vlade da, naročito sa početkom privatizacije i rasta privatnog sektora, veliki problem postaju poslodavci koji ne isplaćuju zarade, neredovno ih isplaćuju, ne uplaćuju poreze i doprinose. Tražili smo da država upotrebi sve raspoložive mehanizme i kazni bahate poslodavce, da zaštiti svoje građane“, navodi se u saopštenju Samostalnog sindikata.

Članovima uprave Goše je postavljeno pitanje kako su oni živeli oko 15 meseci, koliko radnici te fabrike nisu primali plate, a od nadležnih državnih organa je zatraženo da se najoštrije kazne svi oni koji su u učestvovali u kršenju propisa i nepoštovanja prava radnika.

I Aasocijacija samostalnih i nezavisnih sindikata (ASNS) je povodom tragične smrti radnika Goše ocenila da „opšta socijalna i još više morčna beda“ postaje svakodnevnica u Srbiji.

U saopštenju tog sindikata je istaknuto da vlasnik Goše, slovačka kompanija Žos, ne samo da ne isplaćuje radnicima plate i ne uplaćuje im doprinose, već ni državi ne plaća porez, a da je „vrhunac apsurda“ to što od radnika traži da se odreknu potraživanja u korist dokapitalizacije fabrike „čija dugovanja odavno prevazilaze vrednost kapitala“.

Radnik Goše D.M. počinio je samoubistvo na radnom mestu po rečima predsednika Samostalnog sindikata te fabrike Milorada Miloradovića zbog izuzetno teške ekonomske situacije u porodici.

Miloradović je agenciji Beta rekao da četiri godine radnici Goše nisu primili između 15 i 20 zarada i da im četiri godine nisu uplaćeni doprinosi za zdravstveno ni penziono osiguranje.




Evropski sindikati i prekarizacija

Izvor: Danas, 23.03.2017.

Autor: Miroslav Ružica. –


Svedoci smo prave eksplozije netipičnih i fleksibilnih oblika zapošljavanja u Evropi koji se nazivaju prekarnim jer stvaraju okolnosti u kojima drugotrajna nesigurnost, nestabilnost i nepredvidljivost ugrožavaju mentalno i materijalno blagostanje miliona ljudi.

Ovi tzv. „McJobs“ postaju simbol ovog globalnog trenda – niske nadnice, nezahtevni i priučeni poslovi, prekovremeni ali neplaćeni rad, kratkoročni ugovori i stalna pretnja gubitka posla.

Tako je u EU tokom 2014 bilo zaposlenih na određeno vreme 14%, radilo skraćeno radno vreme 20.6%, a samozaposleno 16,4% – dakle, 51% svih zaposlenih bili su većinski prekarni radnici.

Stalno se javljaju i novi oblici prekarnih poslova, kao što je agencijski rad ili zero-hour contract, odnosno ugovori o poslu koji ne garantuju ni minimum posla ili zarade. Takvih je u Velikoj Britaniji ove godine 1.8 miliona.

Ovaj globalni trend donosi ozbiljne izazove evropskim sindikatima. Pravi i za sada nesavladivi problem postaje polarizacija radne snage na stalno zaposlene i rastući kontingent prekarnih radnika, ali i uz stalnu dilemu da li sindikati zastupaju svoje članove ili i sve zaposlene. U praksi se to svodi na različite interese i konkurentske odnose i vidljivo je da pregovori u okvirima kompanija obično isključuju prekarne ili se teži ograničavanju njihovog učešća do najviše 10% svih zaposlenih.

Otud ambivalentnost i delimična paraliza sindikata, pa se mnogi aktivisti zalažu i za „nove sindikate“ sa mnogo širom agendom i koja uključuje nezaposlene i prekarne radnike, jer njihov enormni rast podriva sve. Polazi se od iskustva da se, iako u puno zemalja sindikati obuhvataju ispod 20% zaposlenih, u pregovorima i kolektivnim sporazumima obuhvata i do 80% zaposlenih. Tako u stvarnosti imamo da su prekarni sasvim isključeni, a u drugim sindikatima inkorporisani ili postoje kao paralelna grupacija; neki se zalažu za smanjivanje broja prekarno zaposlenih poslova, a drugi za njihovu potpunu eliminaciju. Svi se, međutim i bar retorički, zalažu za iste uslove rada i jednakost nadoknada, kao i povećan kvalitet prekarnih poslova. Uz to, u Holandiji se zalažu da prekarni postanu politička agenda, a u Nemačkoj da organizovane grupe prekarnih, posebno u vezi agencijskog rada, budu prisutne u nacionalnim pregovorima, kao i da postoje obavezne konsultacije kada poslodavci najavljuju veća otpuštanja prekarnih. U Danskoj su sindikati, primera radi, organizovali tzv. job patrol, dakle kvazi-inspekcije koje proveravaju da li poslodavci poštuju pravila. Neke velike sindikalne konfederacije u Italiji su uspele da uključe i oko 50,000 prekarnih i da ih mobilišu, kao i da pregovaraju sa poslodavcima oko nekih oblika socijalne zaštite (uglavnom) agencijskih radnika. Sindikati u Velikoj Britaniji se odnedavno fokusiraju na prekarne u javnom transportu, poljske migrante u industriji, ali i istraživače i nastavno osoblje na univerzitetima koje je masovno prekarno zaposleno.

Uopšteno govoreći, postoji pet glavnih instrumenata sindikalne akcije, koji obuhvataju i prekarne: kolektivni sporazumi, inicijative za zakonsko uređivanje odnosa i uslova rada, široko shvaćeni socijalni dijalog, mobilizacija prekarnih u okvirima sindikata, kao i medijske kampanje kojima se utiče na javno mnenje u korist prekarnih. Intrigantno je da svaki od ovih instrumenta može da pokaže i svoje naličje, pa tako i kolektivni sporazumi mogu eksplicitno da isključuju prekarne.

Javljaju se, međutim, i kritičke teze da se samoorganizovanje i organizovanje prekarijata mora mahom odvijati izvan tradicionalnih aktera kao što su sindikati i političke partije. Smatra se da su novi socijalni pokreti ti novi katalizatori i mobilizatori prekarijata. Radi se o dobrovoljnim organizacijama koje deluju zajednički da bi unosile ili blokirale promene u okruženju. Nisu dakle primarno usmerene na neposredne interese članova, već na šire ciljeve, vrednosti i orijentacije. Ukratko, zalažu se za promociju i implementaciju novih formi za kolektivnu akciju i delovanje. Očito je da polaze od postulata da država i tržiste deluju tako da ugrožavaju ključne vrednosti ili grupacije i da su potrebne nove forme delovanja jer su i sindikati i partije znatnim delom paralizovani.

Ipak, mnoga istraživanja dokazuju da su sindikati i dalje relevantan akter. To ilustruju konceptom „kvalitet rada“, koji definiše da su autonomija u radu i sigurnost zaposlenja ključne odrednice dobrog posla. Autonomija se tiče stepena kontrole i uticaja zaposlenih u obavljanju vlastitog posla. Sigurnost posla se tiče percepcije o stabilnosti i trajanju radnog odnosa. I jedno i drugo zavise od specifičnosti i važnosti stručnosti, moći zaposlenih, kao i regulacije koja zaštićuje zaposlene. Specifična i relevantna stručnost ograničava poslodavca u kontroli, nametanju obima i ritma rada. Moć zaposlenih zavisi od koncentracije i brojnosti sindikata, kao i od kapaciteta za pregovaranje. Regulatorna zaštita zaposlenih ograničava poslodavce, pre svega, u procesu otpuštanja, kao i u obezbeđenju naknade za slučaj gubljenja posla. Ne iznenađuje da su istraživanja potvrdila da su brojni i snažni sindikati, kao i kultura i institucije koje podržavaju autonomiju i kvalitet posla/zaposlenost, ključni kontekst koji ograničava nastajanje i širenje prekarnosti. Još manje iznenađuje da su skandinavske zemlje sa brojnim i kompetentnim sindikatima, neprikosnovene u ovom domenu. Ovi istraživački nalazi mogli bi da posluže kao osnovni programski okvir ne za oponašanje, već aktivno promišljanje, analizu i mobilizaciju sindikata i kod nas. Iako se javno delovanje sindikata često događa da bi se izrazio nekakav protest, mobilizacija članova sindikata treba i da uvek uključuje i neke kooperativne i alternativne projekte (radionice, usluge, debatne tribine) ne samo za zaštitu nekog javnog dobra, grupe ili procesa, već i za širenje idejne i programske vizije u saradnji sa drugim akterima.

– See more at: http://www.danas.rs/dijalog.46.html?news_id=341852#sthash.BNFJiZ0B.dpuf




Protest SINOS zbog napada na Natašu Jeremić

Izvor: Danas, 23.03.2017.-


Sindikat novinara Srbije smatra skandaloznom izjavu Milenka Jovanova iz Srpske napredne stranke kojom je novinarku Natašu Jeremić označio kao „osobu koja upravlja narko tržištem“.

Takav ispad prema dugogorišnjoj, uglednoj urednici TV Dnevnika Radio-televizije Srbije, još jedna je u nizu ilustracija odnosa vlasti prema medijima, o čemu će SINOS nastaviti da obaveštava Evropsku i Svetsku federaciju novinara, čiji je član.

Sindikat novinara Srbije traži da se pokrene četvroromesčeni postupak smene Milenka Jovanova sa javne funkcije i tako mu se onemogući dalje omalovažavanje novinara, ali i svih građana Srbije.

Podsećamo da je 4 meseca trajala smena tadašnjeg ministra odbrane Bratislava Gašića zbog prostačke izjave da „voli novinarke koje lako kleknu“, pa ća i za smenu Jovanova, verovatno, biti dovoljno isto vreme.




NSZ: Tri četvrtine radnika dobije otkaz kad isteknu subvencije

Izvor: Danas, 20.03.2017.-

Autor: G.Vlaović. –


* Od ukupno 7.732 ljudi zaposlenih po osnovu subvencija u 2011, 2012. i 2013, danas radna mesta ima samo njih 2.058; ostalih 5.674 su dobili otkaze * Nacionalna služba za zapošljavanje Danasu je dostavila ove podatke nakon tvrdnji ASNS da na poslu ostaje pet odsto radnika kad isteknu državne dotacije

Skoro tri četvrtine radnika zaposlenih u firmama koje su dobile državne subvencije za otvaranje novih radnih mesta, dobilo je otkaz kad su te subvencije istekle, pokazuju zvanični podaci Nacionalne službe za zapošljavanje dostavljeni Danasu.

Prethodno je Ranka Savić, predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata, izjavila našem listu da po njihovim podacima samo pet odsto radnika zadrži posao kad prođu subvencije, pa iako se ova brojka ispostavila previsoka, pokazalo se i da nije daleko od pravog stanja, jer poslodavci zaista otpuštaju veliku većinu radnika čim dobiju sav novac od države za njihova radna mesta.

Naime, kako navode u Nacionalnoj službi za zapošljavanje, od 2011. do 2013. godine država je subvencionisala otvaranje 7.732 radna mesta. Danas u tim firmama radi samo 2.058 ljudi. To znači da je samo 27 odsto zaposlenih zadržalo svoje radno mesto do danas, što je svakako mali procenat s obzirom da faktički država plaća njihova primanja. Taj podatak i činjenica da zaposleni u tim preduzećima imaju niske plate omogućavaju investitorima koji su dobili subvencije visoke profite koje očito i dodatno uvećavaju postepeno otpuštajući radnike nakon isteka subvencija.

Statistika pokazuje da je 2011. godine u firmama koje su dobile subvencije posao našlo 6.045 radnika, sledeće godine 761, a 2013. godine 926. Prema ugovorima sa državom, poslodavci su bili dužni da dve godine po dobijanju subvencija ne smanjuju broj zaposlenih. Kako se pokazalo, strahovi stručnjaka koji su upozoravali da će odmah po proteku tog perioda uslediti otpuštanja bili su potpuno opravdani.

Tako je po zvaničnim podacima NSZ, od 6.045 radnika zaposlenih uz subvenciju 2011. godine, posle isteka ugovorne obaveze u radnom odnosu ostalo 3.700 ljudi, odnosno 61,21 odsto. Ali, poslodavci su nastavili da ubrzano otpuštaju ljude, tako da je posle godinu dana na poslu ostalo tek 1.432, odnosno 23,69 odsto zaposlenih. Broj radnika koji su radili više od godinu dana po isteku ugovorne obaveze je 2.268, odnosno 37,52 odsto, a broj onih koji i sada rade kod istih poslodavaca je 1.389, odnosno 22,98 odsto – manje od četvrtine.

Slično je bilo i sa radnicima koji su posao dobili na osnovu subvencija u 2012. godini. Tada je zaposleno 761 ljudi da bi nakon isteka ugovorne obaveze na poslu ostalo njih 515. U sledećih 12 meseci taj broj se smanjio na samo 171, odnosno 22,47 odsto. U četvrtoj godini je broj radnika povećan na 344, odnosno 45,20 odsto originalnog broja, da bi zatim opet usledili otkazi, tako da danas broj radnika koji tih poslodavaca iznosi 237, odnosno 31,14 odsto originalnog broja.

Kod subvencija iz 2013. godine ponovljena je ista priča, tako da od prvobitno zaposlenih 926 radnika, danas u firmama koje su tada primile državni novac radi 432 ljudi, odnosno 46,65 odsto.

Dakle kada se pogleda za koliko je radnika država platila subvencije, a koliko ih danas radi u firmama koje su uzele taj novac, vidi se da je radna mesta zadržalo tek 27 odsto zaposlenih, dok je ostalih 73 odsto dobilo otkaze.

Država Srbija će ove godine kroz subvencije privatnim poslodavcima izdvojiti 2,8 milijardi dinara, plus dodatnih 550 miliona dinara za osobe sa invaliditetom, kako bi finansirala otvaranje novih 20.200 radnih mesta. Dok nadležni smatraju da je reč o učinkovitom načinu za smanjenje stope nezaposlenosti sindikalci i stručna javnost ističu da sistem subvencija poslodavcima predstavlja najobičnije bacanje para jer izuzetno mali procenat radnika zadrži zaposlenje i posle isteka subvencija.

Nude obuku, ne i posao

U Nacionalnoj službi za zapošljavanje su 7. februara objavili 11 javnih poziva i konkursa, koji su uglavnom namenjeni poslodavcima koji pripadaju privatnom sektoru, što je, kako ističu, još jedan doprinos razvoju preduzetništva i privatne inicijative. Među tim pozivima dominiraju oni preko kojih se realizuju stručne prakse, obuke, samozapošljavanje i javni radovi. Dakle, uglavnom je reč o projektima koji ne garantuju da će zaposleni zadržati svoja radna mesta nakon isteka subvencija. To je upravo i osnovna zamerka koju upućuju sindikati.

Programi za 2015. i 2016. još u toku

U Nacionalnoj službi za zapošljavanje nisu mogli da nam dostave podatke za zaposlene po programima iz 2015. i 2016. zato što još nije prošlo dve godine od odobravanja ovih subvencija, što znači da za sada ti poslodavci još ne smeju da smanjuju broj zaposlenih, dok podataka za 2014. nema jer u toj godini nisu davane subvencije.




Orbović: 15 godina prošlo u zamlaćivanju

Izvor: Beta, B92, 20.03.2017.-


Predstavnici sindikata poričuju da su poslodavci i sindikati krivi zbog toga što nema socijalnog dijaloga.

Predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Ljubisav Orbović rekao je da nema socijalnog dijaloga između nezainteresovanih poslodavaca i rascepkanog sindikata i naveo primer da u Železnicama Srbije ima čak 32 sindikata.

Orbović je na forumu „Tripartizam u senci držve“ o socijalnom dijalogu između sindikata, poslodavaca i države istakao da do sada nije postignut nijedan pozitivan rezultat u zaštiti interesa zaposlenih i da je prošlo „15 godina u zamlaćivanju“.

„Organizacije poslodavaca nisu reperezentativne, a nisu ni sindikati kojih je preko 20.000. U Železnicama Srbije postoji sindikat koji ima dva člana jer su dva smenjena direktora osnovala poseban sindikat u kome je jedan predsednik, a drugi sekretar“, rekao je Orbović.

Dodao je da i u Gradskom saobraćajnom preduzeću Beograd postoji 25 sindikata jer je zakonodavstvo omogućilo zaštitu „ličnog interesa i uništavanje sindikalizma“.

„Niko ne govori o problemu da poslodavci kolektivne ugovore koje potpišu ne primenjuju ili ih ponište“, rekao je Orbović.

Predsednik Ujedinjenih granskih sindikata Nezavisnost Zoran Stojiljković rekao je da socijalni dijalog u Srbiji ne zaslužuje ni „dvojku“.

On je uporedio Socijalno-ekonomski savet Vlade Srbije sa „ranžirnom stanicom gde se odbacuju stari vagoni“.

„U tom savetu se ne pokreću važna pitanja, a u njemu sede oni koji ne odlučuju ni o čemu. Država ne drži do nas, a sindikat Nezaisnost neće učestvovati u radu Saveta dok se ne pokrenu suštinska pitanja o socijalnoj pravdi, privatizaciji subvencijama i nezaposlenosti“, rekao je Stojiljković.

Predsednik Saveza slobodnih sindikata Slovenije Dušan Semolič rekao je da bi da u Sloveniji nema socijalnog dijaloga mnoga prava radnika bila manja.

„U Evropi u odnosu na prava radnika veći prioritet dobija interes kapitala. Političari koji dolaze iz Brisela slete na aerodrom, a zatim kolima odu u Vladu i pitaju šta je sa deficitom, a ne šta je sa radnicima„, rekao je Semolič.

On je rekao da i u Sloveniji postoji sukob interesa sindikata i da postoji ukupno 26 kolektivnih ugovora. Potpisani su i mnogi pojedinačni ugovori u privredi, ali ne i opši kolektivni ugovor jer oni koji su potpisali pojedinačne ne žele opšti koji je uglavnom nešto nepovoljniji.

„Predstavnici Međunarodnog monetarnog fonda i Svetske banke predlagali su nam da se u penziju odlazi sa 43 godine staža i da nije bilo socijalnog dijaloga uspeli bi da promene penzioni sistem„, rekao je Semolič.

Predsednik Unije poslodavaca Srbije Nebojša Atanacković ocenio je da poslodavci, velike firme među kojima su i inostrane, ne žele da uđu u Uniju poslodavaca jer nemaju interesa.

Pomoćnik ministra za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Zoran Lazić rekao je da poslodavce treba ubediti da učestvuju u socijalno-ekonomskom dijalogu.

„Poslodavci nemaju interes da gube vreme na dijalog, a sindikati su za to plaćeni“, rekao je Lazić.

Šefica tima Srbije za pregovore s EU Tanja Miščević rekla je da su reforme u socijalno-ekonomskom dijalogu počele 2004. godine, ali da sporo napreduju.

„Koristite pregovarački proces kao instrument za otvaranje dijaloga. Tražite najbolja rešenja jer je i nama u interesu da ih ponudite“, rekla je Miščević.




Gazde sebi pakuju zarade, a radnicima šta ostane

Izvor: Dnevnik, 20.03.2017.

Autor: Lj Malešević. –


Ako se sudi po najnovijoj analizi evropskog statističkog zavoda Eurostata, gazde u Srbiji sebi pakuju najveće zarade i profit, a ono što ostane ode na plate radnicima.

U EU petina domaćinstava s najvišim primanjima ima 5,2 puta viši raspoloživi prihod, odnosno prihod nakon oporezivanja i sličnih troškova, nego petina s najmanjim primanjima, dok je u Srbiji taj odnos devet. Od zemalja obuhvaćenim izveštajem, Srbija je država s najvećom nejednakošću, a sledi Turska s razlikom od 8,7 puta, dok je u EU situacija najnepovoljnija u Rumuniji, gde je taj odnos 8,3 odsto.

Najmanje razlike između siromašnih i bogatih u EU zabeležene su u Slovačkoj i Češkoj – 3,5, dok je razlika ispod četiri odsto u Finskoj, Sloveniji, Švedskoj, Holandiji i Belgiji. Austrija, Nemačka, Mađarska, Poljska i još neke zemlje spadaju u privrede s razlikom u primanjima između četiri i pet, Italija i Portugal u grupu zemalja s razlikom do šest, dok su razlike veće u baltičkim zemljama, Španiji, Grčkoj, Rumuniji i Bugarskoj.

Podaci istog zavoda pokazuju i da Srbija spada u manjinu zemalja gde stariji od 65 godina, dakle penzioneri, imaju nešto veće prihode od mlađih s odnosom oko 1,1, dok u EU u proseku stariji imaju prihode na nivou od 98 odsto od ostalog stanovništva. Takođe, Srbija spada i među zemlje u kojima je najviši rizik od siromaštva, meren udelom ljudi koji imaju primanja ispod 60 odsto prosečnih primanja u državi. Najmanji rizik od siromaštva beleži se u Finskoj, Francuskoj i Nemačkoj.

Kada je reč o srednjem prihodu, odnosno iznosu od kojeg polovina stanovništva ima više a polovina manje, Srbija je, po podacima Eurostata za 2015. godinu pri samom evropskom dnu s godišnjim neto iznosom od 2.591 za stanovništvo iznad 18 godina, što je rast u odnosu na godinu dana ranije, kada je taj prosek bio 2.444.

Međutim, treba naglasiti da se, i pored tih sumornih podataka, u Srbiji iz godine u godinu situacija popravlja, a broj siromašnih i onih koji su u riziku od siromaštva opada. Dokaz za to su podaci o prosečnoj plati u Srbiji, koja je u proteklih 17 godina, od 2000, stalno u porastu i sasvim sigurno bi danas bila mnogo veća da 2008. godine nije bilo ekonomske krize. Jer, te 2008. godine prosečna plata u Srbiji bila je u martu 376 evra, a otprilike je tolika i sada. Međutim, nakon te 2008. godine prosečna plata je padala sve do 2013, kada se vratila na iznos veći od 371 evro, opet je pala 2015, da bi lane porasla i stigla do proseka koji je beležen pre osam godina.

Poslednja iskazana stopa siromaštva u Srbiji bila je 8,9 odsto, a kao linija siromaštva uzeto je 11.340 dinara. Ta stopa utvrđena je 2014. godine, dok je godinu kasnije stopa subjektivnog siromaštva, što znači ljude koji teško i veoma teško sastavljaju kraj s krajem, iznosila 64,79 odsto. Siromaštvom su najugroženija ruralna područja, a mapa siromaštva Srbije pokazala je da je stopa siromaštva najveća u Tutinu, gde je siromašno dve trećine stanovnika, odnosno 66,1 odsto, dok je najmanje siromašnih zabeleženo u Novom Beogradu, gde stopa siromaštva iznosi svega 4,8 odsto. Beda je najveća na jugoistoku Srbije, gde više od polovine stanovnika živi u siromaštvu, i tu su Preševo, Bojnik, Bujanovac, Lebane, Babušnica, Bosilegrad, Vladičin Han, Gayin Han, Doljevac, Žitorađa, Medveđa, Trgovište i Crna Reka.

Šef Kancelarije Svetske banke u Srbiji Toni Verhejen objasnio je prošle godine da, ako se pogleda mapa siromaštva u našoj državi, jasno se vidi koliko tome doprinosi nedostatak infrastrukture u tim regionima. Po njegovom mišljenju, izgradnja Korirora 11, koji će povezati jug Srbije, otvoriće mogućnost za razvoj nerazvijenih delova Srbije, a isto se odnosi i na ostale delove ove države koji su sada u bedi.




Sindikati: Socijalni dijalog prvi korak ka socijalnoj pravdi

Izvor:RTS, 19.03.2017. –


Imovina deset odsto najbogatijih ljudi na svetu iznosi 87 odsto svetskog bogatstva, a jaz između bogatih i siromašnih globalno se sve više produbljuje. Socijalne i ekonomske razlike u Srbiji dovele su do toga da u praksi nema socijalne pravde, smatraju predstavnici sindikata UGS Nezavisnost, Saveza samostalnih sindikata Srbije i Konfederacije slobodnih sindikata, koji traže uspostavljanje mehanizma za smanjenje društvenih nejednakosti i socijalnih nepravdi.

Za sindikate, prvi korak za uspostavljanje socijalne pravde je socijalni dijalog na svim nivoima od lokala, preko privrede, do republike.

„Svake godine sindikati poslodavci i država treba da sednu i definišu cenu rada za sve profile u Srbiji. Samim tim bi i radnici bili sigurni koliko zarađuju te godine i poslodavci bi na neki način imali obavezu da te zarade isplaćuju“, objašnjava Ivica Cvetanović, predsednik Konfederacije slobodnih sindikata.

Za ostvarivanje tog cilja potrebno je bolje organizovanje sindikata i njihova međusobna saradnja.

„Istraživanje MMF-a 2006. godine su ukazivala da redukovanje i smanjivanje uloge sindikata u direktno proporcionalnoj vezi sa povećanjem društvenih nejednakosti, razlika u zaradama i uslovima života“, navodi Zoran Živković, predsednik „UGS Nezavisnost“.

Po Ustavu i institucionalno, Srbija jeste država socijalne pravde, ali u praksi imamo izrazito naglašene socijalne i ekonomske razlike, smatraju u Savezu Samostalnog sindikata Srbije.

„Nije vreme samo za oporavak privrede, ekonomije, interesnih grupa, već oporavak za radnike, zaposlene i građane“, ocenjuje Duško Vuković, potpredsednik Saveza Samostalnih sindikata Srbije.

Prema podacima Međunarodne organizacije rada i UN, ekonomski prosperitet i rast ne obezbeđuju smanjenje siromaštva, diskriminacije i nejednakosti. Jedan od pokazatelja socijalne pravde jeste i stepen ulaganja društva u socijalnu zaštitu, koji kod nas iznosi oko dva odsto domaćeg proizvoda, dok je u nordijskim zemljama viši od 50 odsto domaćeg proizvoda.




Vojni sindikat najavljuje susrete sa svim predsedničkim kandidatima

Izvor: Insajder.net, 18.03.2017.-


Na današnjem sastanku s ministrom odbrane i njegovim saradnicima nije postignut nikakav konkretan dogovor o unapređenju položaja pripadnika Vojske Srbije, saopštio je Vojni sindikat.

Vojni sindikat Srbije saopštio je da je od Ministarstva odbrane tražio da, između ostalog, u pogledu ličnih primanja izjednači sve profesionalne pripadnike Vojske Srbije, što bi podrazumevalo da se zaposlenima na određeno vreme i civilnim licima na službi u Vojsci Srbije takozvani vojni dodatak od 20 odsto uveća na 25 odsto, koliko ostvaruju pripadnici VS koji rade na neodređeno vreme.

Pored toga, traženo je da pripadnicima koji su bili angažovani u ratnim dejstvima, a kojima po tom osnovu nije obračunat pripadajući radni staž, on bude uvažen i priznat.

Ministar odbrane pozvan je da u roku od 15 dana pristupi pregovorima za zaključenje kolektivnog ugovora za zaposlene u VS i da stvori nesmetane uslove za delovanje jedinog reprezentativnog sindikata u sistemu odbrane.

Traženo je i aktivno učešće pripadnika VS u radu Fonda za socijalno osiguranje tako što bi predstavnik zaposlenih dobio mesto u izvršnim organima ovog fonda.

Kako se navodi u saopštenju, sastanak je završen bez konkretnih zaključaka, a ministar odbrane najavio je da će u narednih 10 dana Vojni sidnikat Srbije obavestiti šta se od zahteva koji su mu upućeni može uvažiti.

Upravni odbor Vojnog sindikata Srbije, nakon sastanka s ministrom odbrane, održao je sastanak na kom je doneta odluka da se u narednim danima održe sastanci i razgovori sa svim predsedničkim kandidatima.

“Predsednik Republike Srbije po Ustavu je i vrhovni komandat VS, a cilj ovih sastanaka je da se sagleda šta pripadnici VS u prespektivi mogu očekivati kada je reč o njihovom statusu, socijalnom i materijalnom položaju”, navodi se u saopštenju sindikata.

Vojni sindikat Srbije u prethodnom periodu organizovao je nekoliko protesta zbog, kako su navodili, katostrafalnog materijalno-radnog statusa pripadnika VS.

Đorđević: Ministarstvo otvoreno za inicijative vojnih sindikata

Ministar odbrane Zoran Đorđević danas je na sastanku s predstavnicima Vojnog sindikata Srbije rekao da to ministarstvo podržava svaku inicijativu čiji je cilj poboljšanje socijalnog i ekonomskog statusa profesionalnih pripadnika Vojske koju je moguće realizovati u postojećim uslovima.

Đorđević je naglasio da za njega sindikati nisu „druga strana“, već da svi zajedno treba da rade na realizaciji ideja koje će doneti boljitak za ceo sistem, a pravi način za to je upravo konstruktivni dijalog, piše u saopštenju Ministarstva odbrane.

On je kazao da Ministarstvo odbrane podržava sindikalno organizovanje profesionalnih pripadnika Vojske kada je reč o socijalnom položaju zaposlenih, te da će s dužnom pažnjom razmotriti sve predloge Vojnog sindikata Srbije.

„U tom smislu, zaključeno je da se za dve nedelje zakaže novi sastanak na kom bi se kroz otvoreni razgovor došlo do konstruktivnih rešenja koja nude poboljšanje položaja svih kategorija zaposlenih u VS koja su u skladu s realnim mogućnostima“, piše u saopštenju.

Na sastanku je bilo reči o položaju profesionalnih vojnika, te je ministar rekao da je već početkom ove godine uvedeno pravo njihove prednosti na internim konkursima za prijem na radna mesta koja oni mogu da obavljaju po isteku sposobnosti za profesionalno služenje i da će njihov status biti rešavan i kroz vojno-dohodovnu ustanovu za fizičko obezbeđenje koja je u procesu osnivanja.

Predviđeno je da nova formacija donese i rešenje za probleme profesionalnih podoficira, a na pitanja predstavnika sindikata o statusu Vazduhoplovnog zavoda Moma Stanojlović, Đorđević je rekao da za taj zavod, kao i Tehničko-remontni zavod u Čačku, dolaze bolji dani, koji će te dve institucije zaposliti punim kapacitetima, navedeno je u saopštenju.




Prosvetari na ulicama: Dogovor s državom ili prazne učionice

Izvor: Radio slobodna Evropa, 17.03.2017.

Autor: Dušan Komarčević. –


Ukoliko zahtevi prosvetnih radnika za poboljšanje uslova rada ne budu ispunjeni, 31. marta organizovaćemo potpunu obustavu nastave u školama – poručili su predstavnici Unije sindikata prosvetnih radnika u petak na protestu ispred Vlade Srbije u Beogradu.

Pred više od 1.000 prosvetara-sindikalista govorila je predsednica Unije sindikata Jasna Janković, koja je podsetila da su sindikati sa državom 2015. godine potpisali Sporazum o rešavanju spornih pitanja, koji još uvek nije primenjen. Ako do kraja meseca ne bude uspostavljen dijalog sa Ministarstvom prosvete, sindikalisti će, kako je najavila, radikalizovati protest:

„Obustavićemo nastavu 31. marta, ne zato što ne volimo da učimo decu, nego upravo zato što želimo pristojne uslove rada. Želimo da svaki naš kolega i svaka naša koleginica budu zaštićeni. Stop nasilju 31. marta“, poručila je Jasna Janković.

Na beogradski protest došli su profesori i nastavnici iz dvadesetak gradova Srbije: od Novog Sada do Bujanovca. Među njima je i Dragoslav Stevović, profesor informatike u kruševačkoj srednjoj školi. Kaže da je na ulici zbog sve težih uslova za rad:

„Ja radim u srednjoj stručnoj školi i tamo nivo nije kao u gimnaziji ili recimo medicinskoj školi. Svake godine je što se tog dela tiče sve gore. U moj kabinet informatike u poslednjih 15 godina nije ušao ni jedan jedini miš, osim onih koje ja privatno kupim“, kaže Stevanović.

Dušan Srećković profesor je građanskog vaspitanja u Srednjoj tehničkoj školi u Čačku. Sa nama je podelio probleme sa kojima se suočava:

„Kao profesor izbornog predmeta nemam mogućnost čak ni da zasnujem radni odnos na neodređeno vreme. Svake godine je pitanje hoću li ostati u školi, koliki ću fond časova imati. I tako je iz godine u godinu“, priča Srećković.

Glavna poruka koja je sa protesta poslata u formi velikog transparetna bila je „Čovek se drži za reč“, što je aluzija na neispunjena obećanja institucija države koje su sa sindikatima postigle sporazum pre dve godine.

„Žao nam je što ste naša vlast, a ne vlast nekog našeg neprijatelja“, „Škole i fakultete pretvarate u prodavnice diploma i titula“, „Bilo da su na vlasti crveni, žuti ili crni, prosveti se crno piše“, neki su od transparenata koji su se mogli pročitati na uglu Nemanjine i Ulice kneza Miloša.

Sindikalisti su svoje zahteve uputili kako Vladi, tako i resornom Ministarstvu prosvete. Od Vlade traže 5.000 dinara za Svetosavsku nagradu koja, kako kažu, nije isplaćena od 2015. godine, te povećanje plate.

„Tražimo hitne pregovore sa Vladom Republike Srbije. Unija ne odstupa od onoga što je tražila kada je usvajan budžet, a to je 12 procenata povećanja plate. To znači: dali su šest procenata, još uvek nismo na nuli. Tražimo potpisivanje protokola sa Vladom i povećanje plata u aprilu za šest procenata“, rekao je Vladimir Adžić, član Predsedništva Unije sindikata prosvetnih radnika.

Nekoliko sati uoči protesta, ministar prosvete Mladen Šarčević ocenio je da nema razloga za najavljeni štrajk Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije i najavio da bi sva sporna pitanja u vezi sa zaradama prosvetara trebalo da budu rešena donošenjem novog zakona o platnim razredima, koji se očekuje do juna.

Šarčević je ocenio da je potpisani sporazum na koji se poziva USPRS, a kojim se traže isplate zaostalih nagrada u ovom trenutku nije moguće ispuniti i da ga on, da je u tom trenutku bio ministar prosvete, ne bi potpisao.

Odgovarajući na ovu konstataciju resornog ministra, predsednica Unije sindikata prosvetnih radnika Jasna Janković rekla je da je taj sporazum već potpisan.

Iako rade u teškim uslovima i, kako kažu, bez odgovarajuće podrške države, profesori sa kojima smo razgovarali na protestu napominju da se ne kaju što su izabrali baš to zanimanje.

„Ovo je divan posao i divno je raditi sa decom. Uprkos svim problemima, ne bih ga menjao ni za šta na svetu“, kaže profesor informatike iz Kruševca Dragoslav Stevović.

Protestu u petak se, prema rečima predstavnika sindikata, odazvalo 500 od 736 škola koje su članice Unije.




Otpremnine u javnim preduzećima – država nekom majka, nekom maćeha

Sajt sindikata Sloga, izvorEkonomski Online, 16.03.2017.

Autor: Biljana Blanuša – „Otpremnine u javnim preduzećima – država nekom majka, nekom maćeha“. –


Odlukom Vlade Srbije za rešavanje pitanja viška zaposlenih u državnim preduzećima određen je iznos za otpremninu od 200 evra po godini straža, ali je u pojedinim slučajevima on višestruko veći. Pa tako u “Resavici” se pominje cifra od 400 evra, dok u “RTB Bor”-u se traži iznos od 600 do 800 evra, iako su oba preduzeća gubitaši i žive od subvencija iz državne kase, a ne od sopstvenih prihoda. U izjavi za “Ekonomski Online” predsednik Udruženih sindikata Srbije “Sloga” Željko Veselinović je istakao da “država mora svim zaposlenima u javnim preduzećima da bude majka, a ne maćeha”, što podrazumeva iste otpremnine za sve.

Utvrđen nivo otpremnine – 200 evra po godini staža

Prema Zakonu o radu, za zaposlene, koji su proglašeni za tehnološki višak, visina otpremnine ne može biti niža od zbira trećine zarade zaposlenog za svaku navršenu godinu rada u radnom odnosu kod poslodavca kod koga ostvaruje pravo na otpremninu. Odlukom Vlade Srbije usvojen je Program rešavanja viška zaposlenih, prema kome zaposleni, koji su proglašeni za višak, mogu da se opredele za jednu od opcija. Prva je da dobiju otpremninu u visini dinarske protivvrednosti 200 evra po godini staža, s tim da ukupna visina otpremnine ne može biti veća od 8.000 evra. Druga opcija podrazumeva otpremninu obračunatu na način utvrđen Zakonom o radu s tim da ukupna visina otpremnine ne može biti veća od 8.000 evra, a visina sredstava po godini staža kod poslednjeg poslodavca – ne može biti veća od 500 evra. Treća opcija je otpremnina u iznosu od šest prosečnih zarada u Republici Srbiji, za zaposlene koji imaju više od 15 godina staža.

I pored propisa otpremnina nije ista za sve

Imajući u vidu propise, trebalo bi da svi radnici u državnim i javnim preduzećima imaju isti tretman, odnosno, da dobiju isti iznos otpremnine. Međutim, u praksi to nije tako. Naime, visina otpremnina se razlikuje, od slučaja do slučaja, i kreće se od one definisane odlukom Vlade do nekoliko puta uvećane za povlašćene radnike, tačnije, one koji rade u povlašćenim preduzećima.

Zaposleni u “Zastavi INPRO”, među kojima su i invalidi rada, mesecima su štrajkovali zbog neisplaćnih plata i rešavanja svog statusa, a onda im je početkom februara napokon ponuđen socijalni program. Tim socijalnim programom predviđeno je da svi oni, koji su višak, dobiju po 200 evra po godini staža. Zaposleni kažu da je program neprihvatljiv za većinu invalida rada i osoba sa invaliditetom, koji čine više od 80 odsto od ukupno 130 radnika. Direktor tog preduzeća Milenko Betulić navodi da je socijalni program zaposlenima u toj fabrici ponudilo Ministarstvo za rad i ističe da je ni njemu nije jasno zašto za invalidne radnike važe otpremnine, koje su predviđene za ostale radnike, kad je više nego jasno da radnici sa invaliditetom na tržištu rada nikako ne mogu da imaju isti status i iste šanse kao njihove zdrave kolege.

U javnom preduzeću “Železnice Srbije”, koje posluje s gubitkom i koje je u prethodne četiri godine iz državnog budžeta dobilo na ime subvencija oko 70 milijardi dinara, utvrđeno je da je višak oko 3.000 radnika. Krajem prošle godine dogovoreno je da im se isplate otpremnine u iznosu od 240 evra po godini staža.

Javno preduzeće “Resavica” već godinama posluje s gubicima i preživljava zahvaljujući subvencijama, za koje se iz državne kase svake godine izdvaja 4,5 milijardi dinara. Kad je objavljeno da će ove godine početi zatvaranje rudnika “Vrška čuka” i “Bogovina”, koji posluju u okviru “Resavice”, započeli su i pregovori sa sindikatima o otpremnini, ali radnici su odbili otpremine od 200 evra po godini staža. Nedavno je v. d. direktora “Resavice” Stevan Dželatović izjavio da će zaposlenima biti ponuđeno između 350 i 400 evra, na šta je predstavnik sindikata rekao da je to malo i da će se tek pregovarati.

Još jedan dugogodišnji gubitaš javno preduzeće “RTB Bor”, koje će ove godine iz državne kase dobiti subvenciju u iznosu od dve milijarde dinara, da bi uopšte moglo da posluje, utvrdilo je da je 1.200 radnika višak. Predstavnici sindikata kažu da će tražiti otpremnine u iznosu od 600 do 800 evra po godini staža, a reper im je EPS. U najvećem državnom preduzeću “Elektoprivredi Srbije”, prema proceni Svetske banke, višak je oko pet hiljada ljudi. U prvoj grupi koji će otići je oko dve hiljade radnika, za koje su predviđene stimulativne otpremnine od 5.000 do 20.000 evra. Otpremnine su podeljene u tri kategorije, a u zavisnosti od toga u kojoj se nalaze, zaposleni će dobiti od pet do 27 bruto plata.

Da li su radnici u Srbiji ravnopravni?

Udruženi sindikati Srbije “Sloga“ su još pre godinu dana pokrenuli pitanje otpremnina u javnim i državnim preduzećima i zahtevali da svi zaposleni imaju isti status, odnosno, da imaju istu otpreminu u slučaju da se ona isplaćuje iz državnog budžeta. “Potpuno je neprimereno, da ne kažem nehumano i bezobrazno, da u određenim preduzećima, u kojima se radnicima duguje 10-20 plata, na nivou minimalaca, radnici dobijaju otpremnine u iznosu od po 200 evra po godini staža, a da zaposleni u nekim drugim javnim preduzećima, koji su na državnim jaslama dobijaju 1.000 evra po godini staža”, naglasio je Veselinović.

Prema njegovim rečima, 200 evra je malo i bilo bi dobro da se pronađe način da se svima, koji moraju na silu da napuste posao, isplati otpremnina dovoljna za neki pristojan život. “Nemamo ništa protiv da privatne kompanije, ukoliko kupe neku firmu i imaju mogućnosti, isplate otpremnine u skladu sa zahtevima sindikata. To je bio slučaj u NIS-u, koji je kupio “Gasprom” i u “Železari Smederevo”, kad je kupila kompanija “US Steel”, ali su oni te otpremnine isplaćivali iz sopstvenih sredstava. Kad je država u pitanju, onda ne može da to pitanje rešava tako što će nekima dati hiljadu ili dve hiljade evra, a nekome pet puta manje”. Veselinović kaže da će oni insistirati da otpremine budu jednake za sve, više od sadašnjih 200 evra, ali manje od onih cifara, koje se pominju u javnosti, a koje su više na nivou lapih želja pojedinih sindikalnih organizacija.




Sindikat penzionera zove opozicione kandidate da se izjasne o vraćanju penzija na nivo pre 2014.

Izvor: N1, Nova ekonomija, 15.03.2017.-


Udruženje sindikata penzionera zakazalo je protest za 28. mart na Trgu Nikole Pašića u Beogradu, na koji će pozvati četiri predsednička kandidata iz redova opozicije. 

Penzioneri traže da se ovi kandidati odrede prema njihovim zahtevima o vraćanju penzija na nivo od pre smanjenja 2014. godine.

Gradimir Ivanić iz Udruženja sindikata penzionera rekao je gostujući u Novom danu da su pozvali penzionere da izađu na protest i zatraže da im se vrati ono što im je, kako kaže, oteto.

To podrazumeva vraćanje penzija na nivo od pre umanjenja, ali i nadoknadu za umanjenu penziju od 2014. godine.

Ivanić napominje da je pored zakona kojim su privremeno smanjene plate i penzije, Vlada Srbije donela i zakon o PIO fondu.

Njegovom primenom penzioneri su izgubili pravo da usklađivanje penzija sa rastom cena dva puta godišnje.

Takođe, zakon je omogućio promenu strukture PIO fonda, pa u njegovom Upravnom odboru većinu sada čine predstavnici Vlade, napominje Ivanić.

On kaže da to može lako da dovede do situacije da PIO fond donese odluku o otuđivanju banja.

„Mi se bunimo stalno, ali ovoj Vladi nisu penzioneri potrebni. Bolje bi joj bilo da ih nema, imala bi manja davanja. Jedina nam je prilika da nas neko čuje kada su izbori“, ističe Ivanić.

Dodaje da neki od predsedničkih kandidata već duže vremena podržavaju zahteve penzionera i da je Udruženje sindikata sa nekima i razgovaralo.

„Pošto već duže vreme pratimo šta koji kandidat govori, prema tome se i opredeljujemo. Pozvali smo sve penzionere da izađu na izbore jer je to jedini način da se umanji uspeh Aleksandra Vučića. Vidimo ga kao glavnog krivca za položaj penzionera. Razgovarali smo sa Sašom Jankovićem u vreme kada je bio ombudsman, sa Vukom Jeremićem, sa Boškom Obradovićem. Sa Sašom Radulovićem su neki članovi razgovarali, nije bilo zvaničnih sastanaka“, objašnjava Ivanić.

Upravo ovu četvoricu kandidata planiraju da pozovu na svoj protest 28. marta. Od njih žele da jasno i glasno kažu penzionerima o svojim stavovima i namerama kada su penzionerski zahtevi u pitanju.

„Znamo kakve su nadležnosti predsednika, može da kaže mišljenje, da svojim stavovima u javnosti promeni atmosferu, da odluči da ne potpiše neki zakon. Želim da verujem da će bilo ko od ove četvorice sovjim poštenjem ,stavovima, uticajem na Vladu i Parlament učiniti da ova zemlja postane normalnija i da se institucije vrate u svoj tok, a ne da ostnau urušene“, ističe Ivanić.




SSSS: Umesto da rastu, plate – padaju

Izvor: Beta, B92, 15.03.2017.-


Savez samostalnih sindikata Srbije ocenio je da su stvorene realne osnove za znatnije povećanje plata u Srbiji.

„Sprovođenjem mera fiskalne konsolidacije, što se najpre ogleda u značajnom smanjenju budžetskog deficita, smanjenju stope nezaposlenosti, povećanju stope zaposlenosti i brojnim drugim pozitivnim rezultatima, omogućeno je da se kontinuirano radi na uvećavanju zarada i poboljšanju materijalnog i socijalnog položaja svih zaposlenih u Srbiji“, saopštio je taj sindikat.

Zatraženo je da rast standarda zaposlenih bude u skladu sa ekonomskim napretkom, jer je to „ne samo način da se smanje nejednakosti i siromaštvo, nego i sredstvo da se pokrene privredni rast i oporavak u kome će svi biti dobitnici“.

SSSS je istakao da su, međutim, poslednjih godina plate opale, dok su cene porasle.

Tako je prosečna potrošačka korpa 2016. godina u Srbiji koštala 1,5 prosečnu platu koja je prošle godine iznosila 374 evra.

„U odnosu na prosečnu neto zaradu u 2008. godini (402 evra), ona (prošlogodišnja plata) je niža za 28 evra ili za 6,97 odsto, a tada je za kupovinu prosečne potrošačke korpe bilo potrebno 1,3 prosečnih zarada“, naveo je sindikat.




Unija sindikata prosvetnih radnika najavila štrajk za petak

Izvor: Beta, Nova ekonomija, 15.03.2017.-


Predsednica Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije Jasna Janković najavila je da će u petak, 17. marta, članovi tog sindikata protestovati ispred Vlade Srbije i navela da je jedan od zahteva ispunjavanje Sporazuma o rešavanju spornih pitanja, koji je potpisan na kraju petomesčnog štrajka, 2015. godine.

„Protest će početi u 12.05. Naši članovi će u školama skratiti časove na 30 minuta i time će biti poslata jasna poruka, tražimo da se ispuni potpisano, ni više, ni manje. Pre svega Zakon o platnim razredima koji bi uneo pravdu u plaćanje budžetskih korisnika“, rekla je Jasna Janković.

USPRS traži ispunjenje odredbi iz sporazuma, koji su sa Vladom Srbije potpisali 2015. i traže poboljšanje materijalnog položaja prosvetnih radnika. Oni hoće da se platni razredi definišu za sva javna preduzeća, jer će se samo tako, kako kažu, sredstva ravnomerno raspodeliti za sve.

Štrajk će biti održan u 736 škola u Srbiji

Takođe napominju da sredstva koja su im bila obećana sporazumom nikada nisu bila ispunjena. Napomenuli su da skup ispred Vlade neće imati nikakvih političkih obeležja, već samo traže da im se ispuni obećano.

USPRS napominje da već godinu dana ne može da dođe do premijera i obavi razgovor, jer, navode, kada nešto pošalju ministru porosvete on ih podrži, prosledi zahteve Ministarstvu finasija i tu se sve završava, a premijer ih na raugovore ne poziva.

Ona je rekla i da se razmišlja o radikalizaciji štrajka, jer punih godinu dana predstavnici USPRS ne mogu da dođu do premijera i počnu razgovore o dinamici ispunjavanja sporazuma ili možda nekom njegovom aneksu.

„Žalosno je da se briga o mladima i obrazovanju svodi na ispraznu priču. Tako su nam deca najveće bogatstvo i školstvo nam je stub društva, ali kada se sa zaposlenima u tom istom obrazovanju nešto dogovorite, čak i potpišete, onda se to ne mora ispunjavati. Unija SPRS je zato protest nazvala ‘Čovek se veže za reč“, kazala je Jasna Janković.

Na pitanje da li će poziv na štrajk biti upućen i drugim sindikatima Jasna Janković je odgovorila potvrdno.

„Svakako, Konfederaciju slobodnih sindikata, čiji smo članovi, dobronamerne ljude i roditelje da podrže učitelje svoje dece. Bez ikakvih zadnjih namera ili političkih konotacija, borićemo se za vraćanje dostojanstva nastavničke struke, protiv ponižavanja svake vrste, diskriminacije i nasilja. Zalagaćemo se da svi u Srbiji shvate da je rušenjem prosvete, ovoj zemlji oduzeta budućnost“, navela je ona.




Sindikat Nezavisnost protiv privatizacije PKB-a

Izvor. RTV, Tanjug, 15.03.2017.


BEOGRAD – Sindikat Nezavisnost Poljoprivredne korporacije Beograd (PKB) protivi se privatizaciji te kompanije s obzirom na to da je reč o objektu od strateškog značaja za Beograd i celu Srbiju.

Predsednik tog sindikata Milan Kojić je na konferenciji za novinare rekao da sindikat od nadležnih traži da se preispita poslovanje PKB-a i da se sankcionišu sve eventualne zloupotrebe poslovodstva iz prethodnog perioda.

Prema njegovim rečima, stav sindikata je da je postupak restrukturiranja PKB-a i stvaranja ekonomski profitabilne kompanije moguć kroz odgovornije upravljanje i racionalizaciju troškova.

„Ukoliko je cilj unapređenje tehnološke osnove PKB-a, koji nije moguće ostvariti bez privatnog kapitala, sindikat Nezavisnost smatra da bi eventualni ulazak takvog kapitala mogao da bude prihvatljiv isključivo kroz ugovor o strateškom partnerstvu“, rekao je Kojić.

On je naglasio da bi taj ugovor morao da ima jasno definisane obaveze strateškog partnera da nastavi proizvodnju najmanje u istom obimu i očuva postojeća radna mesta uz zadržavanje države kao većinskog vlasnika.

Kojić je dodao i da je u poslednje tri godine PKB pokazao da može da radi uspešno jer ostvaruje dobitak iako ostaje uskraćena, odnosno, ne naplati za subvencije za mleko koje dobijaju privatnici.

Podsetio je da su gubici koji se pominju za PKB korporaciju iz Padinske Skele nastali u prethodnom periodu kada je PKB bio nosilac socijalnog mira.

„Profesionalni menadžment, a ne lojalno partijsko rukovodstvo“

Predsednik Ujedinjenih granskih sindikata (UGS) „Nezavisnost“ Zoran Stojiljković smatra da država mora da ostane većinski vlasnik PKB-a jer je to strateško važno preduzeće koje se bavi proizvodnjom hrane u blizini Beograda.

On je kazao da PKB ne treba da se privatizuje, već da se na čelo te korporacije dovede profesionalni menadžment, a ne „lojalno partijsko rukovodstvo“.

„Privatizacijom PKB-a izgubiće se još jedan veliki sistem koji može da vuče zemlju napred“, rekao je Stojiljković.

Oko 80 odsto privatizacija neuspešno, najviše otpuštanja radnika

Predsednik Granskog sindikata prehrane, ugostiteljstva, turizma, poljoprivrede i duvanske industrije UGS-a Dejan Titović kazao je da je iskustvo pokazalo da veliki broj privatizacija poljoprivrednih preduzeća u prethodnom periodu nije bio uspešan, odnosno da je u 80 odsto ili 253 poljoprivrednih preduzeća koja su privatizovana utvrđene brojne nezakonitosti.

On je naglasio da je poljoprivreda, posle tekstilne industrije, sektor gde se beleži najviše otpuštanja radnika posle privatizacije, precizirajući da je privatizacijom poljoprivrednih preduzeća bez posla ostalo 53.000 radnika.

Prema njegovim rečima, neozbiljno i neodgovorno za svaku ozbiljnu državu je da model privatizacije predlažu kupci, što se najavljuje za PKB korporaciju.

PKB uskraćen za 350 miliona, koliko dobijaju privatnici

Savetnika sindikata UGS „Nezavisnost“ Zoran Ristić kazao je da PKB godišnje uplati državi preko milijardu dinara u budžet na ime poreza i doprinosa, dok to preduzeće ostaje uskraćen za 350 miliona dinara subvencija za mleko koliko naplaćuju privatnici.

Ristić je naglasio i da svi treba ozbiljno da se zapitaju zbog čega se PKB korporacija ne proglašava za preduzeće od strateškog značaj za državu, dok RTB Bor ima taj status.

„PKB je važan poljoprivredni resurs, njegovo zemljište nije samo kapital već prirodni resurs koji se ne može napraviti ili nadoknaditi, i njegova prodaja bi predstavljala veliku štetu za državu, a njegova privatizacija direktno ugrožava prehrambenu bezbednost i zdravlje građana“, istakao je on.

Prema njegovim rečima, efekti dosadašnjeg sprovođenja privatizacije u Srbiji daleko su od očekivanih, a konkretno u procesu privatizacije poljoprivrednih preduzeća bilo je mnogo špekulativnih aktivnosti kada je u pitanju državna i zadružna svojina usled nejasno definisanih propisa u pogledu vlasništva nad zemljom.

Pisma o zainteresovanosti za privatizaciju PKB-a dostavilo je osam investitora.

Za tu poljoprivrednu korporaciju zainteresovano je jedno fizičko lice iz Kovina, dve kompanije iz Srbije – Industrija mesa Matijević i MK Group, kompanija Al Dahra iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, kao i kompanije iz Kine, Singapura i dve iz Velike Britanije, ali njihova imena ne mogu biti objavljena, jer nose oznake tajnosti.

Pisma o zainteresovanosti nisu obavezujuća, niti nedostavljanje takvih pisama na bilo koji način eliminiše mogućnost učestvovanja u daljem postupku privatizacije PKB-a, objasnilo je ranije Ministarstvo privrede.

Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović najavio je početkom ove sedmice da će uskoro biti raspisan prvi obavezujući poziv za privatizaciju PKB-a.




Otvoreno pismo šefovima vlada i država članica EU koji prisustvuju Samitu povodom jubilarne godišnjice Rimskog ugovora

Izvor: Sajt UGS „Nezavisnost“, 15.03.2017.-


Poštovane vođe,

EU je izuzetno uspešan projekat međunarodne saradnje. Nivo saradnje između evropskih naroda je znatno doprineo prosperitetu i miru. Evropa je nezamisliva bez te saradnje i slobode i mogućnosti koje ona sa sobom nosi.

Ipak, EU je suočena sa do sada nezabeleženim izazovima i nezadovoljstvom ljudi. Ovo nezadovoljstvo je u velikoj meri posledica socijalnog uticaja finansijske krize i politika usvojenih da bi se rešavalo pitanje krize.

Prošlog leta u Bratislavi, nacionalne vlade i organi EU rešili su da pokrenu raspravu o budućnosti Evrope, koja treba da se završi 25. marta u Rimu, povodom 60. godišnjice Rimskog ugovora. Nakon višemesečne rasprave, Evropska komisija je objavila Belu knjigu koja sadrži samo razmišljanja i scenarije. Na naše veliko razočarenje, socijalna dimenzija Evrope se čak i ne pominje u ovom dokumentu. Zaključujemo da predsednik Junker nije mogao da izloži ništa jasnije ili ambicioznije zbog nepostojanja saglasnosti između država članica. Ovaj utisak je potvrđen u govoru predsednika Junkera prilikom predstavljanja Bele knjige Evropskom parlamentu, u kojem je on otvorenije identifikovao prepreke preoblikovanju budućnosti Evrope.

Mi, Evropska konfederacija sindikata, koji zajedno sa svojim organizacijama članicama predstavljamo više od 45 miliona radnika širom Evrope, želeli bismo da uzmete u obzir razočarenje, strah i nepoverenje među radnim ljudima i građanima, uglavnom zbog nezaposlenosti, siromaštva, nejednakosti, socijalne isključenosti i nepostojanja prilika. To je problem za sve vas, ne samo za institucije EU, a jedini način da se počne sa njegovim rešavanjem jeste izgradnja jače i čvršće ujedinjene Evropske unije, koja građanima i radnim ljudima može pružiti konkretna rešenja za njihove probleme.

Obraćamo vam se kako bismo vas pozvali da preuzmete odgovornost, počev od sastanka Saveta 9. i 10. marta i neformalnog samita u Rimu 25. marta. Evropska unija ne može da nastavi sa niskim rastom ili čak bez ikakvog rasta, visokom nezaposlenošću (i katastrofalnom nezaposlenošću mladih), neodgovarajućim investicijama, sve većim nejednakostima i nesigurnim radnim mestima i institucijama koje ne mogu da se dogovore o odlučnoj zajedničkoj akciji u vezi sa nizom ključnih izazova od izbeglica do toga kako reagovati na Rusiju i Siriju, sve do pitanja budućnosti Evrope.

Radnim ljudima je potrebna nada, da razumeju u kom pravcu se kreće Evropa i da vide kako će im ona ponuditi bolji život za njihovu porodicu i njihovu decu. Veoma su potrebni razgovor i stvarno angažovanje sa građanima, sindikatima i organizacijama civilnog društva i nacionalnim parlamentima i treba ih podsticati. Niko ne želi diktat, ali to nije razlog da se ne ponudi vizija.

Podstičemo vas da radite odlučno da biste postigli dogovor o budućem napretku evropske saradnje i integracije. Da se obavežete na jasnu, naprednu i ambicioznu viziju Evrope koja je pravedna, održiva, demokratska i inkluzivna. Evrope sa jakim socijalnim stubom i koja jača ekonomsku i monetarnu uniju. Evrope sa jakom socijalnom zaštitom, zaštitom potrošača i životne sredine, kvalitetnim zapošljavanjem, pristojnim javnim uslugama i nadom za budućnost. Evrope koja obezbeđuje budućnost svim svojim ljudima uprkos izazovima koji uključuju klimatske promene, digitalizaciju i globalizaciju. Nije dovoljno postići bezbednost Evrope putem odbrane i graničnih kontrola: bezbednost mora takođe biti ekonomska, socijalna i u oblasti životne sredine.

Vlade koje ne mogu da prate put ka socijalnijoj Evropi sa jačom saradnjom i integracijom, ne bi trebalo da stoje na putu drugima koji žele da Evropu povedu napred. Iskreno se nadamo da će se sve države članice angažovati za bolju budućnost, a mi kao sindikati spremni smo da tome doprinesemo.

S poštovanjem,

Luca Visentini
generalni sekretar
Evropske konfederacije sindikata




RTV rentira 200 zaposlenih

Izvor: FoNet, Danas, 14.03.2017.-


Sindikat Nezavisnost Radio-televizije Vojvodine naoštrije se protivi načinu na koji menadžment RTV tretira oko 200 zaposlenih Jer ih primorava da sklope ugovor o radu sa agencijama kako bi nastavili angažman u toj kući, u kojoj su mnogi od njih zaposleni godinama i ispunili zakonske uslove da im RTV obezbedi ugovore o radu na neodređeno vreme.

Taj sindikat traži od menadžmenta RTV da oko 200 ljudi koje namerava da angažuje preko agencije neodložno zaposli na neodređeno vreme.

Sindikat je upozorio da angažovanje posrednika koji će iznajmljivati ljude za obavljanje delatnosti RTV ne može da se pravda ni zakonskim ni razlozima ekonomičnosti, s obzirom nma to da je na konkursu za odabir posrednika RTV izdvojila sto miliona dinara.

Posebno zabrinjava, ističe Sindikat, način na koji je sprovedena ta javna nabavka, s obzirom na to da je najpre odabrana jedna ponuda, a posle žalbe ostalih učesnika, ta odluka je promenjena i izabran drugi ponuđač.

Apsurdnost ovog obrta je u tome što je prvobitno izabrani ponuđač RTV trebalo da obezbedi građevinske radnike, umesto novinara, producenata, snimatelja.

Sindikat Nezavisnost pita rukovodstvo kako je moguće da je učinjen takav propust, koji bi bio prihvaćen da se na odluku menadžemnta RTV nisu žalili drugi učesnici konkursa.

Ili je u pitanju bio pokušaj zloupotrebe javnih resursa, odnonsno novca poreskih obveznika kako bi se namirili nečiji privatni interesi?

Zahtevamo od rukovodstva RTV objašnjenje za takvo degradiranje i svojih zaposlenih i ugleda pokrajinskog javnog servisa, za koje neko mora da snosi odgovornost.

Novom odlukom ugovor o angažovanju dela zaposlenih dodeljen je grupi ponuđača „Kadarplus“ iz Beograda i Studentskoj zadrugi „Student Novi Sad“, koji su podneli zajedničku ponudu na konkursu za javne nabavke koji je RTV objavio 13. januara.

To se dogodilo tek nakon prigovora ovih ponuđača na prvobitnu odluku menadžmenta RTV, navodi sindikat,

Sindikat zahtevamo objašnjenje i zbog čega menadžment RTV ignoriše odredbu Zakona o maksimalnom broju zaposlenih u javnom sektoru, kojim se javne medijski servisi izuzimaju od zabrane zapošljavanja, već novac građana od tv pretpate troši na angažovanje posrednika za zapošljavanje ljudi koji po različitim ugovorima već rade na RTV, umesto da im obezbedi ugovore na neodređeno vreme.

Kako je moguće da isti zakon menadžement Radio-televizije Vojvodine tumači drugačije od Radio-televiziji Srbije koja je nedavno 375 dosadašnjih honoraraca zaposlila na neodređeno vreme, pita Nezavisnost.

– See more at: http://www.danas.rs/drustvo.55.html?news_id=341026#sthash.fApbBWDk.dpuf




„Radnici kao robovi na ofingeru“ – u Srbiji 70.000

Izvor: Dnevnik, B92, 13. 03.2017.-


Beograd — Procenjuje se da između 50.000 i 70.000 radnika u Srbiji trenutno radi preko neke od agencija za privremeno zapošljavanje radnika.

Srbija je jedna od retkih zemalja u Evropi koje nemaju poseban zakon kojim se uređuje privremeno zapošljavanje radnika preko agencija.

U Ministarstvu za rad, zapošljavanje, socijalnu i boračku politiku objašnjavaju da je pripremljena radna verzija zakona o radu preko agencija za privremeno zapošljavanje i da će se uskoro naći na javnoj raspravi.

Osim toga, treba da se pribave mišljenja resornih ministarstava, Socijalno-ekonomskog saveta, Evropske komisije, pa kada se sve to obavi, do kraja godine bi pred Vladom Srbije trebalo da se nađe predlog zakona koji će ona uputiti poslanicima Skupštine Srbije.

Koliko tačno danas radnika u Srbiji dobija posao preko agencija koje ih iznajmljuju kompanijama uz proviziju niko ne zna, ali se svi saglasni da ih ima mnogo i da su trenutno u svakom pogledu obespravljeni, počev od toga da nemaju pravo na bolovanje, godišnji odmor, topli obrok, regres, markicu za prevoz, plaćen prekovremeni rad, mogućnost da podignu kredit…

O kakvom je zapravo načinu rada srpskih radnika reč najbolje je ocenila psiholog rada Vera Kondić, koja ih poredi s „vešalicom za odela”.

„Kada radite na lizing, imate doživljaj da visite na ofingeru s kojeg poslodavac svaki čas može da vas skine”, ocenila je Vera Kondić.

“Vi niste gospodar svoga života, svoga vremena i svoje budućnosti, već ste rob poslodavca. Ne možete ništa da planirate pošto sve planove o vašem životu donosi neko drugi. Od vaših želja ne zavisni ništa jer u vašem životu nema nikakvih konstanti – sve su promenljive. Zbog toga smatram da je rad na lizing velika avantura u koju mogu da se upuste samo mladi bez ikakvih obaveza. Dodatni problem predstavlja činjenica da radnici na lizing često menjaju poslove jer ih agencije angažuju za obavljanje različitih stvari. Tako se može dogoditi da radnik nekoliko meseci radi na građevini, nakon toga vozi hladnjaču, da bi volan preko noći zamenio točenjem bezina”, ističe ona.

Potpredsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Duško Vuković objašnjava da je u Zakonu o radu uređen samo način na koji se registruju agencije, ali da on ne uređuje zapošljavanje u svrhu ustupanja radnika drugom poslodavcu. Dodaje da, iako su predstavnici sidnikata protiv tog zakona, svesni su da on mora da postoji i da ga većina razvijenih evropskih zemalja odavno ima.

“Kad je već tako, onda treba da bude dobro urađen, a radnici koji na taj način dolaze do posla zaštićeni jednako kao i svi ostali”, rekao je Vuković.

Čelnica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata Ranka Savić podseća na to da je postojanje radnika na lizing na srpskom tržištu zapravo omogućila konvencija Međunarodne organizacije rada o privatnim agencijama za posredovanje i zapošljavanje, koju je Skupština Srbije ratifikovala februara 2013. godine.
“Međutim, ta oblast ni sada nije uređena do kraja”, smatra Ranka Savić.

“Takve radnike ne štiti aktuelni Zakon o radu iako smo kao sindikat insistirali na tome da se to u njemu nađe. Ipak nije, i to je fatalna greška jer, da je ta oblast regulisana tim zakonom, danas bi radnici na lizing imali zasluženu radnopravnu zaštitu. Nepostojanje tog zakona predstavlja veliku opasnost za celu državu jer se tako može desiti i da rad na određeno i neodređeno vreme prestane da postoji, a taj oblik angažovanja postane dominatan u Srbiji”, objašnjava ona.


Predsednik Saveza samostalnih sindikata Vojvodine Goran Milić ocenjuje da je donošenje zakona o angažovanju radnika na lizing izuzetno važno jer je taj vid zapošljavanja sve češći. “Moglo bi se raspravljati o tome da li je takav način zapošljavanja dobar, ali on postoji i treba ga zakonski regulisati da bi radnici imali pravnu sigurnost koja im obezbeđuje ostvarenje njihovih radničkih prava”, rekao je Milić. “Broj radnika na lizing bi trebalo da bude ograničen na maksimalno deset odsto od ukupnog broja zaposlenih, a ne bi trebalo dozvoliti da poslodavac zapošljava radnika na lizing na radnim mestima koja su osnovna delatnost firme”, dodaje on.