Zombi model radničke prekarnosti

Print Friendly, PDF & Email

Izvor: Danas, 13. jul 2015.

Autor: Srečko Mihajlović – Istraživanje prekarnosti rada i radnika (12). –


Kao i kada je reč o drugim definicijama, Vujaklija daje valjano određenje pojma zombi: „Zombi je živ mrtvak kome su aktivne samo najosnovnije motorne i psihičke funkcije i jedini cilj njegovog bitisanja je hrana i potraga za istom“.

U ovom tekstu pojmu zombija dajemo od Vujaklije opisano značenje, dok su sva druga namerna da ga mistifikuju oduzimajući pojmu socijalno i političko značenje i pripisujući mu natprirodno poreklo i apokaliptičku funkciju. U sociološkom smislu zombi je završna faza samouništenja čoveka i javlja se kao rezultanta delovanja profitom zaposednutih kapitalista i njihovih ideoloških plaćenika u društvenim naukama, medijima, politici i javnom životu uopšte. Spremni smo da prihvatimo tvrdnju pojedinih naučnika da je GMO opasna stvar jer niko ne može da predvidi posledice do kojih će dovesti promena samo jednog gena u jednoj biljci (kao što, na primer, tvrdi molekularni biolog Džon Fagan). S druge starne, mnogo manje smo spremni da ozbiljno barem razmišljamo o posledicama koje donosi promena karaktera rada i njegova prekarizacija, a u kontekstu promene prirode čoveka i njegove ljudskosti. Kao da ne ostavljaju traga upozorenja o ubrzavanju proseca dehumanizacije savremene civilizacija i o činjenici da civilizacija sve brže gubi ljudsko lice. Prelomna tačka je promena karaktera rada kao temeljne odrednice ljudskog bića. Još se ne zna na šta će da liči građevina te civilizacije kad joj se ljuljaju i menjaju temelji na kojima počiva. Trusno područje traži drugačiju gradnju. Poređenje prekarizacije rada sa GMO ima još jednu, ajd da kažemo, zanimljivu dimenziju. Naime, saopštava nam se da ako ne prihvatimo GMO hranu, nećemo biti primljeni u Svetsku trgovinsku organizaciju. S druge strane, kaže nam se, takođe otvoreno, da ako ne prihvatimo prekarizaciju rada i radnika, nećemo biti primljeni u Evropsku uniju. Šta ćemo kad su takvi uslovi za učlanjenje. No, niko nas ne tera da se tamo učlanjavamo, isto kao što nas niko ne goni da prihvatamo prekarizovani rad, mada su posledice ubistvene! Usput, možemo da se pitamo da nisu kojim slučajem STO i EU organizacije profitera civilizacijskog kraha?

* * *

Mogućnosti za racionalno ponašanje prekarnih radnika veoma su smanjene u slučaju egzistencijalne ucene. Ucenjen radom prekarni radnik ne može da kaže OXI. A postmoderni radnik je pod stalnom egzistencijalnom ucenom. Pritom, glavni urednici procesa prekarizacije opsednuti profitom i njihovi ideološki plaćenici uveravaju nas da je (jedino) egzistencijalno ugroženi radnik, produktivni radnik. Zalud je dokazivati da je gotovo jedini rezultat egzistencijalno ugroženog radnika – iznuđeno ropsko ponašanje koje ne daje bogznakolike rezultate ni pod stalnim krutim nadzorom i bičevanjem. Primeri danskih radnika ne dopiru ni do oka, ni do uva, a kamoli do razuma postmodernih kapitalista. Evo pre neki dan, prenosi Fonet, kako istraživanja govore da je danski radnik efikasniji od ostalih, uključujući i američke, iz najmanje pet razloga. Poenta je u tome, kaže se u tom izveštaju, što su Danci srećni dok rade (ili su pak srećni zato što rade), jer rade bez straha od gubitka posla, sa kraćim radnim vremenom, u humanim i opuštenim uslovima i sa konstantom (plaćenom) edukacijom… Posebno impresionira jedan, neki bi rekli, sporedan podatak. Navodi se da danski jezik nema neke reči koje se u pojedinim zemljama upotrebljavaju za označavanje rada. Pa tako, ako je verovati, Japanci za pojam posla koriste reč karoši, što znači umoran od posla, dok Danci koriste reč arbejdsglade koja sugeriše značenje – srećan na poslu.

* * *

Kako to čovek podnosi, kako se ponaša kada mu se menjaju temelji opstanka? Među katastrofalnim odgovorima na krizu rada izdvaja se nekoliko. Zombi model je svakako među njima. Reč je o pasivnom prihvatanju prekarizacije rada. Reč je o trpljenju. Trpi i ćuti, prihvati neizbežno jer nema alternative. Ključ je poslušnost. Budi poslušan do kraja. Ponašaj se onako kako se to od tebe traži… I gledaj samo sebe i svoje interese! Sve u svemu, prekarnost je neizbežna, ona je sudbina, fatum. Ropstvo pod krinkom slobode. Uostalom, zar Muhamed nije rekao: „Znaj da ono što te je promašilo, nije te ni moglo pogoditi, a ono što te je pogodilo, nije te ni moglo mimoići“. Zombi-radnik nema svest o svom ropstvu. Svest je blokirana instinktom preživljavanja. Opsednutost preživljavanjem ne ostavlja mesta za pojavu samosvesti! (Nije slučajno Vladimir Ilič, još pre sto godina, govorio o unošenju svesti međ radnike). Svest prekarnog zombi radnika je svest robota. Jednostavno rečeno, nema je. Svesti nema, a znanje postoji u okviru zadatog opsega, označenog prostora, krutih granica… Otuda je značajno pitanje šta se dešava ako zombi-radnik dođe do samosvesti? Inspirativna je za odgovor na ovo pitanje vest iz Kragujevca koju je pre neki dan doneo Njuz.net. Kako tvrdi pomenuta agencija, robot je za trenutak došao do svesti i kada je video gde je i šta je – ubio se bez nekog većeg razmišljanja. „Robot nije mogao da veruje kada je shvatio u kakvim je uslovima radio“. I dalje, izveštava ova istinoljubiva agencija koja se uzdiže iznad miomirisne močvare privatnih medija: „Robot Mitsubitshi Hal 500, zadužen za montažu motora u Fijatovoj fabrici automobila, postao je nakratko svesno biće, ali je ubrzo i okončao svoj kratak robotski život kada je shvatio u kakvim je uslovima radio“. Zombi model ponašanja prekarnih radnika je najomiljeniji među kapitalistima, tim postmodernim vlasnicima naših života. Njima je draža tabula rasa (ispražnjena glava) prekarnog radnika, čak i od onih radnika koji rešenje svoje prekarnosti vide u prilagođavanju i doslovnom prihvatanju svega onoga što gazde kažu ili pomisle! Otuda postmoderni kapitalisti i njihovi ideološki plaćenici neguju i redovno zalivaju nežnu biljku zombi-prekarnosti!

U sledećem nastavku: Model prisilne promene identiteta prekarnih radnika (13)

Podeli vest sa prijateljima....Share on Facebook
Facebook
30Tweet about this on Twitter
Twitter
Share on Google+
Google+
0