Savić: Položaj srpskog radnika ravan je položaju afričkog

Print Friendly, PDF & Email

Izvor: N1, 1.maj2015. –


Položaj srpskog radnika ravan je položaju afričkog, a Zakon o radu ima katastrofalne posledice, a nije doveo investicije, rekla je u Novom danu predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata Ranka Savić.

  Srbija ovaj Prvi maj dočekuje sa blizu 770.000 nezaposlenih. To su podaci Nacionalne službe za zapošljavanje, tj. to je broj onih koji su se prijavili ovoj službi. Procena je da je realan broj ljudi bez posla u Srbiji dvaput veći – milion i po. Prava radnika, položaj, uloga sindikata i Zakon o radu teme su o kojima se pričalo u Novom danu.

„Slušajući ministra za rad Aleksandra Vulina, koji je jutros gostovao u jednoj drugoj emisiji, zapitala sam se da li živimo u istoj državi. On šalje poruku da je Zakon o radu ispunio sva naša očekivanja, da je zaposlenost smanjena, da mi nismo svesni da nismo nezaposleni, da su investicije nikad veće, i ja sam krenula zbunjena, pitajući se da li naš ministar i naša Vlada znaju kakav je položaj nezaposlenih i radnika u Srbiji, kako žive penzioneri“, kaže Savić.

„Divno je mere predstavljati na ovakav način, ali volela bih da ministri dođu u centrale sindikata i čuju ljude, da razgovaraju sa radnicima Jumka, koji prime 12-13.000 dinara, da razgovaraju sa rudarima, sa kojima vole da se slikaju, posebno kad je Praznik rada, da vide šta je sa rudnikom Resavica“, kaže Savićeva. Ona ističe da su to ljudi koji ceo svoj život provedu u jamama, a koji najviše mogu da dobiju do 40.000 dinara.

„Zakon o radu ima katastrofalne posledice, a nije doveo investicije“

Upitana da prokomentariše Zakon o radu, Savićeva kaže da su organizovali Prvomajski sindikalni forum, na kom su imali dosta gostiju, i veliki broj poslodavaca među njima, i da je taj zakon bio tema. „I sindikat i poslodavci su se složili da Zakon o radu ima katastrofalne posledice“, navodi.

Ranka Savić podseća da je tim zakonom ukinut je smenski rad, da se minuli rad računa samo kod poslednjeg poslodavca, da je otpremnina smanjena sa tri na dve prosečne zarade…

„Mogućnost zaštite radnika od strane sindikata je smanjena“, ističe ona. Poslodavac može mnogo lakše da vam da otkaz, a da se pri tom ne traži mišljenje sindikata, navodi Savićeva.

„Danas je položaj srpskog radnika ravan položaju afričkog radnika, to ne govorim kao neko ko je pesimista, već jer je u praksi sve gore i gore“, kaže Savićeva.

Ona je dodala da Zakon o radu „apsolutno nije doveo nove investicije“, a o tome govore, kako je navela, i statistički podaci.

Orbović: U sindikalnoj borbi vlada apatija, radnici u strahu

Danas u Beogradu protestuju Savez samostalnih sindikata Srbije i Ujedinjeni granski sindikati „Nezavisnost“. Sindikat Sloga i Asocijacija slobodnih i nezavisnih sindikata ne učestvuju.

„Imamo samo dva reprezentativna sindikata, oni sarađuju, vode zajedničke akcije i danas ćemo obeležiti 1. maj zajedno. A i ostali su dobrodošli, i građani i drugi, a da li će doći – na njima je“, kaže Ljubisav Orbović iz Saveza samostalnih sindikata Srbije.

Upitan kakav je status radnika danas u Srbiji, Orbović kaže da imamo smanjene plate od 10 odsto, i očekuje da se te plate vrate na prvobitno stanje, što je, kako je rekao, dobra vest.

Ali, dodaje da je stanje teško, da imamo veliku nesigurnost radnog mesta i veliku nezaposlenost. „Imamo, realno gledano, plate najniže u regionu i u Evropi“.

Upitan da prokomentariše sindikalnu borbu u našoj zemlji, rekao je da vlada apatija, strah, da radnici više ne veruju nikome, da se ljudi povlače u strahu da ne izgube i ono malo što imaju.

Videli smo, kada je donošen Zakon o radu, stotine i hljade ljudi nisu smele da se pojave na protestu na Trgu, jer su mobingovane, kaže on. „I mnogi koji žele da se učlane u sindikat, poslodavac čim to čuje – daje im otkaz… A to (pravo na sindikalno organizovanje) je Ustavom zagarantovano“, kaže Orbović.

„Vlasti odgovara rascepkana sindikalna scena“

Na pitanje zašto Asocijacija slobodnih i nezavisnih sindikata danas neće učestvovati na protestu, Ranka Savić kaže da su shvatili da ne treba ići u dve kolone.

„Ja ne znam da li su ova dva sindikata „reprezentativna“. Ja sam dugo u ovom poslu, i znam da jedan od njih nije reprezentativan. Svi naši pokušaji da budemo zajedno su odbijeni… Mi, kao razumni ljudi, smo shvatili da ne treba ići u dve kolone, već da nastavimo sa svojom borbom“.

Praksa u svetu je pokazala da je sloga sindikata ključna za poboljšanje prava radnika. Na pitanje zašto mi nismo dobro sindikalno organizovani, kaže:

„Da bismo pratili društvena kretanja potrebna je i pomoć države, da Ministarstvo rada svojom zakonskom regulativom izmeni postojeće stanje“, kaže Savićeva.

Ipak, činjenica je da u Srbiji ima mnogo sindikata. „Zakon nas tera da svaku našu članicu registrujemo“, kaže na to Savićeva i dodaje da Vladi odgovara ovakva sindikalna scena, koja je rascepkana, a ne jedan jak sindikat.

Upitana ko štiti prava radnika koji rade kod privatnika, kaže da i o njima brinu sindikati.

„Samo što je kod nas javni sektor napravljen kao oaza za zaposlenog – tu su redovne zarade, plaća se prekovremeni rad, do skoro smo imali mnoga preduzeća gde se primala i 13. plata… Asocijacija je većinski zastupljena u privatnom sektoru, i u preduzećima u restrukturiranju, gde je situacija teža“, navodi ona.

Kako je zaključila, sindikati mogu da pomognu, oni jačaju, i sve je više i više rezultata.

Podeli vest sa prijateljima....Share on Facebook
Facebook
0Tweet about this on Twitter
Twitter
Share on Google+
Google+
0