Sindikat o kontroli bolovanja: Pokušaj zaplašivanja radnika

Print Friendly, PDF & Email

Izvor: TV N1, 17.10.2018.-

Autor: Stefan Stanković.-


Zoran Mihajlović iz Saveza samostalnih sindikata Srbije smatra da je predlog zakona koji sadrži mogućnost da radnik dobije otkaz zbog takozvanog lažnog bolovanja predstavlja mobing prema zaposlenima i još jedan način da se zaplaše radnici.

Prema pisanju medija, Privredna komora Srbije predlagač je zakona kojim bi, zbog takozvanog lažnog bolovanja, poslodavac mogao da uruči otkaz radniku.

„Prelodg nije ništa novo, mi smo još 2014. bili pod napadom organizacija poslodavaca, oni su hteli još tada da ugrade u zakon o radu. Zakon je već dosta restriktivan i sada poslodavac može da kontroliše radnika, da se to proveri preko nadležnih organa. Ovo je još jedan pokušaj da se zaplaše radnici, mobing prema zaposlenima, ne znam u kom obliku će doći kao predlog, dovodi se u sumnju i naš zdravstveni sistem, lekari koji daju bolovanje, ako budu zastrašili radnike i oni budu dolazili bolesni, ne vidim koja je tu korist za poslodavca. On mora da ima odmornog čoveka. Radnik može da bude i psihički opterećan pa da ode na bolovanje. Komora ne treba da se bavi time“, smatra Zoran Mihajlović.

On kaže da je ovaj predlog je potekao kada su Kinezi došli u Železaru, jer im je, navodi, zasmetlo što su radnici na bolovanju.

„Ukoliko je više od 10 odsto radnika na bolovanju, poslodavac može da prekontroliše i podeli otkaze. Ali, pitanje je u kakvim uslovima rade ljudi, da li je bezbednost na zadovoljavajućem nivou, Privredna komora nije dala odgovore na ta pitanja“, rekao je on.

Nebojša Atanacković iz Unije poslodavaca kaže da u našem zakonu o radu već postoje neke mere koje pokušavaju da spreče lažna bolovanja. Atancković smatra da niko ne može da podrži nešto što je prevara i nije legalno.

„Lažno bolovanje je šteta za poslodavca, ako ode veći broj zaposlenih pada produktivnost. Ovo potiče od toga što bolovanja nisu česta u zemljama odakle ti poslodavci dolaze. Čini mi se da je sve manje takvih bolovanja, odgovornost je i na zdravstvenom sistemu, šteta koja se čini time što neko ne ide na posao je velika, treba ići na moralni stav i to je stvar koja će vremenom da iščezne“, kaže Atanacković.

Govoreći o bolovanjima, Mihajlović kaže da zna primer da radnici koriste svoje dane od godišnjeg odmora, umesto da idu na bolovanje.

„Zakon o radu nije doneo samo mogućnost da se kontroliše bolovanje, već se i prosečna plata računa na celokupnu godinu, njemu pada i regres za godišnji odmor ako je na bolovanju. Zakon je destimulisao zaposlene da idu na bolovanje, nema razloga da neko zloupotrebi“, kaže Mihajlović.

Kada je reč o motivisanosti radnika, Atanacković kaže da postoje mesta na kojima se oseća da radnici nisu motivisani.

„To zavisi i koliko je radnik neophodan, kakvo je stanje na tržištu rada. Kod nas ne postoji velika ponuda motivisanih i kvalifikovanih zaposlenih, koji bi i za veće iznose davali doprinos. Čini mi se da je zakon nešto porpavio, propisani su fleksibilni načini rada“, rekao je Atanacković.

„Ne možemo da se pohvalimo da imamo zarade koje bi ih motivisale, poslodavci da podignu plate ako hoće da zadrže radnike, da ne idu kvalitetni ljudi u inostranstvo“, odgovara Mihajlović.

Međutim, kako kaže Atanacković, postoji veliki broj poslodavaca koji ne mogu da povećaju plate.

„Naše tržište je plitko, nivo opreme je star, teško možemo da budemno konkurentni u odnosu na zapad, novo ulaganje je neizvesno. Ako su troškovi veći nego prihodi ili blizu, onda nema pomena da će biti novih investicja ili da će plate biti veće. U RS je ideja da se odrekne država dela oporezivanja, ali da poslodavac onda mora to da da zaposlenima, dobiće veći iznos i biće motivisani, a država da nađe način da taj deo budžeta puni iz drugih iizvora“, rekao je Atanacković.

S druge strane, navodi Mihajlović, poslodavci iz Srbije, kada se radi o restriktivnim merama, pozivaju se na Zapad, ali kada se govori o njihovim obavezama onda se to zaboravi.

„Mi hoćemo da pomognemo poslodavcima, jer od toga zavise naše plate, čini mi se da se veći deo profita ostavlja nego što se daje zaposlenima, ako uporedimo sa zapadom. Zato naš radnik ima više radnih sati nego na Zapadu“, poručuje Mihajlović.

„Ako gledamo Nemačku, gde radnik ima pauzu, on mora da ima čistih osam sati rada. Mi smo retka zemlja u kojoj je plaćena pauza za ručak, u nekim drugim zemljama ta pauza ne ulazi u ono što se plaća“, dodaje Atanacković.

 

 

 

 

.

Podeli vest sa prijateljima....Share on Facebook
Facebook
30Tweet about this on Twitter
Twitter
Share on Google+
Google+
0