Nastavnici „na određeno“ zbog zabrane zapošljavanja

Print Friendly, PDF & Email

Izvor: radnik.rs. 31.08.2018.

Autor: Sonja Gočanin.-


Zakonom o osnovnom obrazovanju i vaspitanju omogućeno je da prosvetni radnici rade dugi niz godina po ugovoru na određeno vreme iako Zakon o radu predviđa da rad na određeno vreme može trajati najviše dve godine.

Iz Ministarstva prosvete za Radnik.rs navode da, između ostalog, i zbog zabrane zapošljavanja radni odnos na određeno vreme ne može da pređe na ugovor „za stalno“.

Nesiguran rad u prosveti         

„Imamo dvadesetak hiljada ljudi u prosveti u Srbiji, to je preko 20% ljudi, koji rade na određeno vreme, a stručni su i predaju na sistematizovanim radnim mestima“, kaže za Radnik.rs Dušan Kokot, potpredsednik Nezavisnog sindikata prosvetnih radnika Vojvodine.

On navodi da je povodom ovog problema pisao više puta i Ministarstvu prosvete i Vladi Srbije. Problem je, kako kaže, u tome što se već četiri godine zbog zabrane zapošljavanja ne raspisuju konkursi za radna mesta na neodređeno vreme, već samo na određeno. Tako nastavnici po ugovoru rade samo jednu školsku godinu.

„Onda su nastavnici u strahu jer smo mi imali slučajeve političkih pritisaka da se ugovor na određeno vreme ne produži nastavniku i da ugovor nekom partijskom kadru“, kaže Kokot.

On navodi da su zarade nastavnika koji rade po ugovoru na određeno i neodređeno vreme iste, pa je nejasno kako to država štedi angažujući nastavnike na određeno vreme.

„Ima ljudi koji i po deset godina rade po ugovoru na vreme. Tu je pojedinac ugrožen, jer ne može da podigne kredit, nema sigurnosti da će se vratiti na to radno mesto nakon porodiljskog“, objašnjava on.

Kokot smatra da nema mnogo izgleda da bi prosvetni radnici koji tuže poslodavca zbog dugogodišnjeg rada na određeno vreme dobili spor.

„Imamo slučaj koleginice koja je tužila školu zbog rada na određeno. Mi znamo da će ta koleginica izgubiti spor, ali dok spor traje ne može da bude otpuštena, te bar u tom periodu čuva radno mesto“, navodi Kokot.

Prosvetni radnik „na određeno“ između suda i institucija

„Radni odnos na određeno vreme ne može da preraste u radni odnos na neodređeno vreme“, piše u Zakonu o o osnovama obrazovanja i vaspitanja, član 155.

Ovaj član zakona, tvrdi Kokot, onemogućava da prosvetni radnici nakon više godina rada na određeno vreme dobiju posao „za stalno“. Da bi prosvetni radnik bio primljen na neodređeno vreme, on ili ona mora da pobedi na konkursu koji je raspisan na neodređeno vreme.

Na isti način, državnim službenicima je onemogućeno da dobiju posao „za stalno“ nakon više godina rada na određeno jer se u Zakonu o državnim službenicima navodi da „radni odnos na određeno vreme ne može da preraste u radni odnos na neodređeno vreme, izuzev pripravniku, kad položi državni ili poseban stručni ispit“, kako je Radnik.rs već pisao.

Međutim, Zakon o radu zabranjuje rad na određeno vreme duži od dve godine, a „ako je ugovor o radu na određeno vreme zaključen suprotno odredbama ovog zakona, smatra se da je radni odnos zasnovan na neodređeno vreme“, piše u Zakonu o radu. Takođe, Zakonom o radu je utvrđeno da radnik koji nastavi da radi nakon što mu je istekao ugovor na određeno vreme, faktički time ima ugovor „za stalno“.

Iz Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja za Radnik.rs navode da ova dva zakona nisu u suprotnosti.

„Zakon o radu suspsidijarno se primenjuje tj. u onom delu u kome radni odnosi nisu uređeni Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja“, piše u odgovoru Ministarstva. Međutim, ostaje nejasno da li radnik ima pravo na ugovor „za stalno“ ako radi duže od dve godine na određeno vreme.

Po svemu sudeći, da bi to saznao, radnik ne može da se osloni na nadležne institucije, već mora da tuži školu sudu.

Na pitanje portala Radnik.rs, na koji način inspekcija rada postupa u slučajevima kada radnici u prosveti rade duže od dve godine po ugovoru o radu na određeno vreme i da li je poslodavac u ovom slučaju dužan da zasnuje radni odnos na neodređeno vreme, iz Ministarstva za rad, u okviru koga radi inspekcija rada, navodi u odgovoru:

„Što se tiče nadležnosti inspekcije rada za utvrđenje prerastanja radnog odnosa na određeno vreme u radni odnos na neodređeno radno vreme, kada su u pitanju zaposleni u delatnosti prosvete, isti se upućuju na mesno nadležni sud“.

Na ovaj način, inspekcija rada umesto da naloži poslodavcu da postupi u skladu sa Zakonom o radu, ona slučaj „prosleđuje“ nadležnom sudu, što je za radnika i finansijski i vremenski zahtevno.

Iz Ministarstva prosvete se u odgovoru za Radnik.rs pozivaju na takozvanu „zabranu zapošljavanja“. Naime, Zakonom o načinu utvrđivanja maksimalnog broja zaposlenih u javnom sektoru utvrđeno je koliko radnika može biti zaposleno kako bi se izvršila takozvana racionalizacija u javnom sektoru.

„Treba imati u vidu i trenutne propise koji uređuju zabranu novog zapošljavanja te bi odredbe o prerastanju radnog odnosa na određeno vreme na neodređeno vreme bile neprimenljive“, piše u odgovoru Ministarstva prosvete.

Ovo nije prvi put da institucije zabranu zapošljavanja smatraju prioritetnijom od prava radnika. Radnik.rs dobio je obaveštenje od inspekcije rada u kome inspekcija zauzima stav da se zbog ograničenja broja zaposlenih u javnom sektoru može kršiti Zakon o radu bez sankcija.

Zanimljivo je da je stav Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave, u čijoj nadležnosti je rad državnih službenika, da državni službenik koji radi duže od dve godine po ugovoru na određeno vreme ima pravo na ugovor na neodređeno vreme i da je to stav suda, kako je Radnik.rs već pisao.

Sadržaj ovog teksta ne predstavlja zvanično mišljenje Evropske unije. Odgovornost za informacije I stavove izražene u tekstu je u potpunosti na autoru teksta.

Prenošenje teksta je dozvoljeno uz navođenja izvora Radnik.rs.

 

Podeli vest sa prijateljima....Share on Facebook
Facebook
30Tweet about this on Twitter
Twitter
Share on Google+
Google+
0