Buđenje radnika

Print Friendly, PDF & Email

Izvor: Sindikat sloga.org.rs, 27.06.2018.

Autor: Informator SO Stari grad.-


Beograd, 27.06.2018. – Intervju sa Željkom Veselinovićem, predsednikom Udruženih sindikata Srbije “Sloga” i odbornikom u Skupštini grada Beograda za junski broj Informatora GO Stari Grad. Sa njim je razgovarala Nevenka Grozdanović. Tekst za veb sloga.org.rs priredila Info služba USS sloga.

Danas je možda tehnički lakše naći posao nego ranije, ali nije to ključno pitanje.Pitanje zarade je mnogo važnije, a u Srbiji čovek jako teško može da nađe normalan posao, sa normalnom platom i normalinim uslovima rada.Ljudi su prinuđeni da rade u firmama koje su usvetskim razmerama poznate kao lešinarske, jer sele svoj posao s jednog na drugi kraj sveta, kako bi od države domaćina dobile zemlju, hale, subvencije i jeftinu radnu snagu, pa budu tu dok ne iscrpe sve resurse te države. Ovakve firme uglavnom posluju u zemljama trećeg sveta.

Reč je o osmišljenom sistemu prevare, kojom se novac ispumpava iz države kroz “dil” političara i vlasnika krupnog kapitala na štetu građana i budućnosti, tvrdi Željko Veselinović, predsednik sindikata “Sloga” i jedan od osnivača budućeg “Saveza za Srbiju”.

Koliko ljudi u Srbiji se može nazvati radnicima?

– Ako pogledamo zvaničnu statistiku koju nam servira vlast i realnost, reč je o dve dijametralno suprotne perspective. Vlast govori o tome da je nezaposlenost “prvi put u istoriji” pala ispod 600.000, a da se zaposlenost bliži cifri od 2 miliona. To je laž.U toj statistici kao zaposleni se “broje” i ljudi koji rade samo jedan jedini dan u toku godine. S druge strane, u nezaposlene vlast ubraja samo one osobe koje su se prijavle na biro Nacionalne službe za zapošljavanje, od kog nemaju ništa sem obavezu da se jednom mesečno javljaju kako bi ostali u evidenciji. Tako oni manipulišu podacima, po kojima se mi u broju zaposlenih skoro takmičimo i sa Nemačkom. Realan borij nezaposlenih u Srbiji iznoszi oko 30%. Vlast laže narod.

Zaposlenost se jeste povećala, ali veštački, tako štop vlast daje podršku tzv. grinfild kompanijama. Svedoci smo poslednjih godina u Srbiju gotovo svakodnevno dolaze neke sumnjive kompanije koje dobijaju subvencije od države koje se kreću od 10, 20, 30 pa I 50 hiljada evra po zaposlenom. Onda te firme zapošljavaju ljude koji rade za minimalac. Mi suumnjamo da se tu radi o pranju novca, jer ne postoji ekonomska logika za takav potez.Mi, dakle, sumnjamo da se taj novac onda vraća predstavnicima vlasti, političarima. Takve kompanije koje dolaze u Srbiju veštački povećavaju broj zaposlenih, jer ljudi koji se u njima zapošljavaju, posle nekoliko meseci rada beže glavom bez obzira. Ne od posla, nego od uslova rada-minimalne zarade, mobinga, ucena, od toga da im se zabranjuje odlazak u toilet i ispijanje vode tokom radnog vremena, do toga da ih neko psuje i vređa. Sve ovo utiče na “štelovanje” podataka o zaposlenosti i nezaposlenosti.

Da li je Vlada uspela da ugasi sindikalnu borbu time što traži da se svaki štrajk okonča pre nego što pregovori o razlozima štrajka i počnu?

U Srbiji imamo verovatno najgori Zakon o radu u Evropi, koji nije u skladu sa evropskim radnim zakonodavstvom i potpuno je diskriminatorski, ali se ni on ne poštuje. Država ne štiti ni zakone ni radnike, jer investitorima dozvoljava da rade šta hoće.Mi smo više puta, kao sindikat, dokazivali da firme kao što je “Jura” mobinguju ljude i nedozvoljavaju slobodno sindikalno organizovanje, ali država ne reaguje.Pre nepunih mesec dana u “Kajzeru”, inspekcija rada je pored javnih dokaza I izjava zaposlenih o narušavanju prava radnika, jedino kao sporno našla da radnik koji čisti taolete nije adekvatno obučen. U firmi u kojoj postojii jedan toilet na 300 žena, u kojoj se hrana baca kako se nebi koristile zakonske pause za ručak, inspekcija rada utvrdi samo nedovoljnu obučenost čistača toaleta?! Pa, oni nama na taj način vređaju inteligenciju.

S druge strane, imate problem prodržavnih sindikata. Tim sindikatima, kao što su UGS Nezavisnost, Savez samostalnih sindikata, daje se ogroman novac iz budžeta, a oni služe tome da organizuju lažne proteste, lažne štrajkove, koji vrlo brzo utihnu i onda radnici budu ljuti i razočarani sindikalnom borbom uopšte, uz stav das u svi isti. To se desilo u “Fiatu” i “Goši”, gde su radnici gore prošli posle nego pre štrajka.

Kada imate sindikate koji rade za državu i državu koja ne brine o radnicima, sindikalna borba postaje gotovo nemoguća. Mi smo, kao “opozicioni” sindikat , u takvoj situaciji nemoćni, jer nas koče svi, direktori, aktivisti koji žele da se pobune, pa se zaustave zbog pretnji, nasilja, premeštaja na radna mesta sa nižim koeficijentima… Poslednja takva situacije se desila u beogradskom Parkin servisu.

Kako biste opisali politiku ove Vlade prema radnicima i radničkim pravima?

Ova vlast ne štiti radnike, ona je uvek na strain poslodavca ma ko on bio. Radnike su pustili niz vodu.

Ako znamo da je prosečna potrošnja hleba u Srbiji po članu porodice maksimalna u Evropi, dok smo na dnu lestvice kada je u pitanju potrošnja mleka i mesa, može li se reći da u Srbiji vlada beda?

Apsolutno! U tih 40 kg mesa godišnje ulazi i onaj deo koji potroše ljudi koji još uvek gaje stoku, tako da je taj podatak neprecizan, ali vrlo ilustrativan i vrlo jasno pokazuje pravo stanje. Predsednik ističe kako je hleb u Srbiji jeftin. On tako glumi Isusa koji je narod hranio hlebom i venom, a Vučić nas hrani hlebom i strujom. Naravno da ljudi jedu hleb jer je jeftin, a verovatno ga jedu u tim količinama jer nemaju šta drugo. Ne verujem da naši ljudi toliko uživaju u hlebu.

Kakav je status radnika u zemljama u okruženju?

Mi možemo da se merimo samo sa Makedonijom, BiH i Albanijom. U svim drugim zemljama regiona, ma koliko se neko trudio da nas svrsta u isti koš, situacija je daleko bolja. U Nemačkoj, radni psor npr.jedan dan, u Hrvatskoj i Sloveniji traje par meseci, a kod nas takvi sporovi traju 5 i 10 godina, što čini da poslodavci nemaju odgovornost, nego otpuštaju radnike imajući u vidu da če neki njihovi naslednici posle mnogo vremena plaćati penale i vraćati radnike na posao. Naši političari se deklarativno zalažu za ulazak u EU, a iskreno mislim d aim uopšte ne odgovara da Srbija postane punopravna članica, samo da ne bi poštovali evropske propise i standarde. U svim zemljama bivše Jugoslavije su radnička prava na poslednjem mestu. Kada je Hrvatska ulazila u EU, poslednji je usvojen paket zakona koji se odnosi na radnička prava…

Na opštini Stari grad, nedaleko od prostorija “Sloge”, nedavno je završen process popločavanja ulica, a jedan tajkun, zaštićen od gradskih vlasti, bez dozvole zida hotel. Kako i da li sindikati mogu da utiču na Vladu?

Po mom mišljenju Grčka je ideal sindikalizma. Kad vidim kako se oni ljudi zaista bore, ne prezaju od hapšenja, tuče s policijom, nemaju straha. Ako vide d aim neki zakon ne ide na ruku, oni se organizuju u roku od par sati i vi imate 15 hiljada ljudi na ulicama koji prave haos. Oni pale kontejnere, sukobljavaju se sa policijom, provaljuju u ministarstva…Može neko to da nazove vandalizmom, ali je i to način sindikalne borbe, to su metode. U Briselu sam bio na protest na kom su se lekari tukli sa policijom. Nisu to nasilnici, to su ljudi koji se bore za svoja prava. Kod nas vlast jedva čeka da isprebija protestante i proglasi ih nasilnicima. Mi nemamo sindikalnu kulturu. Živeli smo u socijalizmu dugo, uljuljkani, a sindikati nisu uspeli da se transformišu. Danas ličimo na kukavički, podanički narod koji će uvek da se vodi parolom “može gore”..

Aktuelni su protesti protiv cene benzina- koliko je pitanje akcize za gorivo sindikalno pitanje, imajući u vidu činjenicu da je prosečna plata u Srbiji jedna od najnižih u regionu?

Srpske plate su najniže u Evropi, za 30% niže od plata u najsiromašnijoj kineskoj provinciji, i niže od polovine zemalja u Africi. Npr. Nigerija, Čad i Lesoto imaju veće prosečne plate. Imajući tto u vidu, kod nas je svako pitanje – pitanje sindikalne prirode! Nedavno smo organizovali konferenciju za štampu na kojoj su prisustvovale naše članice iz Ćuprije, dve žene od po 40 godina. One su tada prvi put u životu bile u Beogradu! One, kao i veliki broj građana naše zemlje nikad nisu bile u inostranstvu i sigurno nemaju svest o tome da je kod nas hrana, baš kao i garederoba preskupa. Pa, za nas je i jeftina struja skupa, jer važi samo kada uključite transistor i sijalicu, a ako uključite još i bojler i mašinu za veš, već ste u crvenoj zoni, koja je najskuplja u Evropi.

U Srbiji ljudi treba da se bune oko apsolutno svega – i cene benzina, i cene hrane i cene struje. Čini mi se da je ovo prvi veliki protest koji je organizovan preko društvenih mreža i da on pokazuje njihov kapacitet i potencijal. Vlast je zbog toga prilično nervozna, jer ljudima nisu više potrebni ni sindikati, ni političke stranke, već sami mogu da krenu u akciju, koja u nekom momentu može da eskalira, posebno jer nam režim svakoga dana daje povode za proteste.

Kako je moguće da u Srbiji protestuju vozači, malinari, penzioneri, a ne i radnici?

Pa to su sve radnici! Problem je što se kod nas organizuju pojedinačni protesti, umesto da se malinarai, vozači, zaduženi u švajcarskim francima, penzioneri i svi ostali udruže, pa naprave veći protest i objedine zahteve. Potrebna nam je sinergija svih koji su opljačkani, obespravljeni i zaboravljeni.

Kako komentarište sve veći odliv ljudi iz Srbije? Neki odlazak velikog broja ljudi iz Srbije pokušavaju da nazovu normalnim migracijama, dok sociolog Srećko Mihajlović to naziva egzodusom radnika…

Na sednici Skupštine grada, gde sam odbornik, pitao sam novog gradonačelnika zašto se odlučio za tu funkciju, jer tim njegovim činom dobijamo lošeg političara, a gubimo dobrog lekara u uslovima egzodusa medicinskih radnika. Ova država ohrabruje poštene, stručne, obrazovane i sposobne ljude da odlaze, a isto tako promoviše nesposobne, huligane, fantome,lažne diplomce Ii doktore nauka, i unapređuje ih sa jedne pozicije na drugu. Tako imamo Sinišu Malog koji je do juče bio loš gradonačelnik, a danas je ministar finansija.

Šta očekujete od novog aranžmana Siniše Malog i MMF-a?

Izborom Siniše Malog na mesto ministra država se ruga građanima. On je pun afera, od bugarskih stanova, preko prebijanja žene i jelke od 83 hiljade evra, do rušenja u centru grada.Od takvog čoveka ne može da se očekuje ništa. A što se tiče MMF-a ja sam protiv saradnje Srbije i tog fonda. Mislim da nam nije ptreban, jer on funkcioniše kao obična banka, koja pozajmljuje novac,upravlja načinom na koji će taj novac da se troši i na kraju naplaćuje ogromne kamate za to što nadzire kako trošimo novac i to tako obično da se obije o glavu onima koji su ionako najsiromašniji, pri čemu se ta gospoda ne bave astronomskim zaradama Bajatovića, Tabakovićke i raznih drugih drugova članova kojekakvih upravnih i nadzornih odbora.

Da li sindikati treba da se bave politikom?

Svuda u svetu su sindikati tesno vezani za politiku I ne postoji razvijena država u svetu u kojoj sindikati nisu uključeni I izborni process, dal kao podrška nekoj partiji ili kao direktni učesnici. Od 650 poslanika u Bundestagu, 450 su članovi sindikata.

Mnogi zanemarjuju činjenicu das u sindikati osnovali Laburističku partiju u Engleskoj, u Švedskoj nikada nije pobedila opcija koja nije imala podršku sindikata…Kod nas je suprotno, država želi da održi mišljenje da sindikati ne mogu da se bave politikom, jer treba da se bave samo radničkim pravima, kao da je to odvojeno.Mi se od prvog dana zalažemo ua blizak kontakt sa politikom I od prvog dana smo protivnici vlasti – i u vreme kada je Koštunica bio premijer, i kad je Tadić vodio državu, i danas, ali jedino nas ova vlast etiketira kao neprijatelje.

Deo ste Saveza za Srbiju. Kakva je vaša politika Saveza prema radnicima i radničkim pravima?

Svaka od članica Saveza ima svoj program, ali je ideja udruživanja da se oko osnovnih programskih ciljeva usaglase svi, kako bi ukrupnjeni mogli da privučemo apstinente, jer ovu vlast ne možemo da pobedimo bez apstinenata. Nakon promena koje moraju da se dese pre ili kasnije, formiraćemo prelaznu tehničku vladu, nacionalnog jedinstva ili spasa, čiji bi mandat trajao godinu dana bez učešća ijedne stranke. Ta vlada bi obnovila institucije i spremila izbore na kojima bi bilo učešće različitih stranaka sa njihovim programima.

Kada je reč o radničkim pravima prvi zahtev Saveza za Srbiju je ukidanje Zakona o radu i nakon javne rasprave formulisanje novog, modernog i evropskog zakona koji bi regulisao radnička prava. Druga stvar je pomoć domaćim firmama pred gašenjem, koje bi radile posao za državu, tako što bi imale prednost na konkursima i javnim nabavkama državnih organa i institucija. Zatim, sve strane firme koje dobijaju subvencije od države moraće da se obavežu da će obezbediti minimalnu platu od 350 evra radnicima. Naš sindikat je učestvovao u formulisanju ovog programa i mi ćemo biti odgovorni za njegovo sprovođenje.

Imaćemo još jedan zahtev – lustraciju predsednika sindikata. Neophodno je da se provere svi sindikalci, posebno oni koji su se obogatili. Mi ćemo biti prvi na proveri.

 

Podeli vest sa prijateljima....Share on Facebook
Facebook
30Tweet about this on Twitter
Twitter
Share on Google+
Google+
0