Predsednica ASNS o radnim sporovima u Srbiji

Print Friendly, PDF & Email

Izvor: Sajt sindikata ASNS, 18.06.2018.-

Autor: RTS.-


Pred srpskim sudovima 2017. vodilo se 74.000 radnih sporova. Radnici pravdu čekaju i po nekoliko godina, a jedan od razloga je i što se tom materijom bavi svega 285 sudija. Zbog toga su sindikati tražili osnivanje specijalizovanih sudova rada, čija je dobra praksa potvrđena u mnogim evropskim državama.

Nezakonit otkaz, neisplaćena zarada i mobing – najčešći su razlozi sporenja radnika i poslodavaca. Asocijacija slobodnih i nezavisnih sindikata pred sudovima traži pravdu za 58 članova. Najteža je, kažu, borba s vremenom.

“Odrednica da radni spor traje šest meseci je ukinuta izmenama i dopunama Zakona o radu, mada to ne znači ništa, nije bilo poštovano. Sada zakon samo kaže da se sporovi rešavaju hitno. U proseku, radni sporovi traju četiri godine, a zaista postoji veliki broj slučajeva gde traju duže od jedne decenije”, kaže Ranka Savić iz Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata.

Advokat Ivan Stanikić navodi da je po pravilu tuženi privredno društvo, odnosno pravno lice, kome se vrlo lako dostavlja poziv. “Viđeno je da postoji jedno veštačenje, barata se samo sa dokumentima, ima uslova da se za tri-četiri ročišta sve završi”, rekao je Stanikić.

Veliki jaz između teorije i prakse smanjilo bi, veruju, osnivanje sudova rada.

“Jedan sudija ne može da sudi i krivicu i radni spor i privredu, on mora da bude usko specijalizovan, oni u principu loše poznaju oblast radnih sporova, treba im više vremena da uđu u materiju”, ukazala je Ranka Savić.

Sindikalni predlog, star više od godinu dana, nije odmakao dalje od ideje.

“Uvođenje sudova nove nadležnosti podrazumeva izmenu organizacije mreže sudova, zakone koje to uređuju, kao i obezbeđivanje novih zaposlenih, koji bi radili u sudovima novih nadležnosti. Uzimajući sve u obzir, eventualno uspostavljanje sudova specijalizovanih za radne sporove zahtevalo bi duži vremenski period”, navodi se u saopštenju Ministarstva pravde.

U međuvremenu, o brzini rešavanja sporova presuđuje sreća. Više od 200 predmeta napunilo je deceniju i čeka prvostepenu presudu. U drugostepenom postupku, Apelacioni sud u Beogradu predmete rešava u proseku za pola godine.

“Prosečan broj primljenih predmeta na mesečnom nivou je oko 30, dok je prosečan broj rešenih predmeta po sudiji oko 28 što pokazuje da sudije i pored veliki napora koje ulažu ne mogu u potpunosti da savladaju priliv u ovoj materiji”, rekla je Mirjana Piljić iz Apelacionog suda u Beogradu.

Da bi se sudovi rasteretili, nisu potrebne velike reforme, smatraju stručanjci. Dovoljno je, kažu, prevazići probleme među kojima je i nedovoljan broj sudija.

“Česte promene u sudskom sistemu, promene sudija na jednom predmetu, zakazivanje ročišta u jako velikim vremenskim intervalima”, nabraja Stanikić.

Radni sporovi mogu se rešavati i van sudova, posredovanjem Agencije za mirno rešavanje sporova. Na taj korak se, međutim, stranke ređe odlučuju.

Podeli vest sa prijateljima....Share on Facebook
Facebook
30Tweet about this on Twitter
Twitter
Share on Google+
Google+
0