Nacrt zakona o štrajku kritikuju i sindikati i poslodavci

Print Friendly, PDF & Email

Izvor: N1, 03.06.2018.

Autor: Maja Đurić.-


Posle 22 godine, Srbija dobija novi zakon o štrajku, koji bi uskoro trebalo da se nađe pred poslanicima u Skupštini Srbije. Međutim, novine koje Nacrt zakona donosi naišle su na oštre kritike suprotstavljenih strana – i sindikalaca i poslodavaca.

Dok sindikati strahuju da će njihova radnička prava biti umanjena, poslodavci traže da se u slučaju štrajka i njima dozvoli – kontramera.

Od 1996. godine do 2018, fabrike su se otvarale i zatvarale, radno vreme produžavalo, i za radnike se mnogo toga promenilo, a radnička prava se nisu prilagođavala novim okolnostima.

Za 22 godine jedno je, ipak, ostalo isto – Zakon o štrajku.

Zbog usklađivanja zakonodavstva sa propisima Evropske unije i potrebe države – vreme je da se menja, stoga je novi zakon o štrajku spreman. Iz Vlade kažu da je moderan i efikasan.

A šta su još novine?

Štrajk organizuje većina zaposlenih ili sindikat. Minimum rada utvrđuje Kolektivni ugovor, ako njega nema, onda se formira posebna stručna komisija. Među novim rešenjima je i institucija solidarnog štrajka koji ne sme biti duži od jednog dana, a moguć je samo u različitim firmama istog poslodavca.

Zakonom se proširuje i i krug onih koji neće moći da štrajkuju – vojska, BIA, hitna pomoć, kontrola letenja, pripadnici specijalne i posebnih jedinica policije. I to nije jedino što je naišlo na oštre kritike iz redova sindikalaca.

„Ovaj zakon mora biti krovni zakon, ne može se doneti Zakon o štrajku a da se onda parcijalno u svakom zakonu u svakoj oblasti utvrđuju posebna pravila za štrajk. Ne mogu se preširoko utvrđivati delatnosti u kojima se utvrđuje onaj minimum procesa rada koji u praksi ide i do 70-80% ukupne radne delatnosti. Ne može samo jedna strana, odnosno poslodavac, da utvrđuje pravila o minimumu procesa rada i ko će njima biti obuhvaćen to se često koristi tako da i sve članove štrajkačkog odbora gurnete u one koji moraju da rade“, navodi Zoran Stojiljković iz Udruženih granskih sindikata „Nezavisnost“.

Nazadovoljstvo i sa druge strane. Poslodavci zahtevaju da im se omogući da zaposlene koji štrajkuju – ne plate, zato što – kako kažu – ne mogu da im obezbede normalan rad. Ili da imaju pravo da obustave proizvodnju čak i ako je samo deo radnika u štrajku. Skraćeno – pravo na „lockout“.

„Lockout je jedan odnos koji poslodavac postavlja pod pretnjom štrajka, odnosno za vreme štrajka, da ne bi imao druge gubitke, osim gubitaka koji nastaju, zbog toga što nema proizvodnje i poslovanja. Lockout smo imali prilike i u našoj zemlji da vidimo, kada je bio štrajk u Fijatu, jer nije želeo da radi, onda je Fijat obustavio svaku proizvodnju, iz razloga što nije želeo da radi sa delom radnika“, kaže Nebojša Atanacković iz Unije poslodavaca.

Javna rasprava je završena, ali stavovi nisu pomireni. Na pitanje hoće li tri strane – država, sindikati i poslodavci ponovo za sto pre nego što zakon ode u Skupštinu, čemu se nadaju i poslodavci i sindikati, iz resornog ministastva nema odgovora.

Podeli vest sa prijateljima....Share on Facebook
Facebook
30Tweet about this on Twitter
Twitter
Share on Google+
Google+
0