Prvi maj ili Sveti Prekario – Srećan vam Prvi maj Dan roštilja i Dan kontaminacije prirode –

Print Friendly, PDF & Email

Prvi maj ili Sveti Prekario

– Srećan vam Prvi maj Dan roštilja i Dan kontaminacije prirode –

Ne znam kako se kaže, da li „Sindikati položili venac na fontanu“ ili „Sindikati položili venac u fontanu“. Ako se sledi analogija sa nekadašnjom sintagmom „Sindikati položili venac na spomenik Dimitrija Tucovića“, onda bi se sada venac položio „na fontanu“, mada ne znam šta bi to bilo „na fontanu“, malo je moguće, ostalo je jedino da se venac položi u fontanu! Sve bi bilo OK samo kada bi bilo nekog da venac položi u fontanu. A kad nema, a nema, onda će neki otići na Novo groblje ili gde je već po ne znam koji put premešteno sećanje na radničkog borca koji je do skora bivao na svom trgu. Potisnula ga fontana. Drugi će otići na državni piknik na Adu Ciganliju, a oni treći na neka treća piknička mesta.

Četvrti će obeležavati radnički praznik sahranom svetog Prekarija. Ti četvrti se bave pustim željama, utopijskim snovima, živi svetac se ne sahranjuje. Svetog Prekarija su izmislili milanski ili ne znam koji zajebanti i pripisali njegovo svetiteljstvo prekarnim radnicima. Tako su radnici još jednom nasamareni. Distopijski obrat, sveca vlasnika pekarnih radnika pripisati vlasnicima prekarnog rada. Sveti Prekario je na vrhu svetačke liste vlasnika kapitala i vlasnika prekarnih radnika. A vlasnici prekarnog rada mogu i dalje da slave Prvi maj.

 A šta da radi jadan narod, Džoni?
Šta jadni narod, jadni narod, narod treba da se organizira kao što smo se organizovali prije pedeset godina i da se bori. 

A, ako je narod gurnut u to?
Ma, šta bre? Nije gurnut. Zašto ja nisam gurnut u to? Zašto ti nisi gurnut u to? Šta bre, jadni narod. Svako ima glavu, nek misli, nek’ se organizira. Ko bre, ko će da mu sređuje, bog? Boga nema. Ko?

(http://www.6yka.com/novost/6688/dzoni-stulic-sta-jadni-narod-narod-nek-se-bori)

 

Valjalo bi da Prvi maj bude 1. aprila, uostalom zar slavljenja ovakvog rada kakav je danas najčešći, nije tek prvoaprilska šala sa ljudskom prirodom.

No, zaista, kakav rad praznujemo? Ako je prvi maj praznik rada, to je pitanje svih pitanja. Pre svega, ne znam da li je više onih radnika koji imaju priliku da koliko toliko dostojanstveno rade ili onih koji mogu samo da sanjaju dostojanstveni rad. Valja ovde reći da je savremena civilizacija u mogućnosti da radnicima omogući pretežno dostojanstveni rad. Mogućnost je samo mogućnost, fikcija potlačenih, a stvarnost je pak prekarna. Rad koji savremena civilizacija omogućava većini radnika ovog sveta je na nivou prošlih civilizacija jer je to gotovo ropski rad. Tako smo danas svedoci retroistorije –  umesto da danas imamo ostvarene utopijske snove o ljudskom radu, mi imao ostvarenu distopiju sa pretežno ropskim radom.

Nije prvi maj praznik nezaposlenih radnika. U stvari, nije to praznik onih kojima je onemogućeno da rade za pare, jer obaveza je društva da obezbedi plaćeni rad svima koji mogu i žele da rade. Naravno da ne mislim na onaj plaćeni rad – evropsku izmišljotinu sadržaja pojma zaposlenosti po kojoj je zaposlen onaj radnik koji je u prethodnoj sedmici radio najmanje jedan sat za neke pare ili neku drugu nadoknadu.

Nije to praznik onih radnika koji čas ne rade a čas rade (za pare, naravno) ne zato što oni hoće čas ovo a čas ono, već zato što su na to prinuđeni. Slični su „razlozi za slavlje“ i onih radnika koji rade samo zimi ili samo leti ili samo u vreme proletnjih radova u poljoprivredi ili samo ujesen kada treba nešto obrati. U sličnom a čini se i gorem položaju su oni koji rade „po pozivu“ gazde – nedavno sam čuo izjavu „radim na mejl“ a i komentar da su to „napredniji radnici“ jer nije malo onih kojima poziv biva upućen preko komšije jer pozvani nema „telefonski luksuz“, nema ni fiksni ni mobilni telefon. Ovi radnici mogu samo da sanjaju rad na određeno vreme ili rad po ovom ili onom ugovoru.

Nije prvi maj praznik ni za one radnike koji za svoj rad dobijaju pare nedovoljne za pristojni život, a ponekad i za samo preživljavanje.

Nije prvi maj praznik za one radnike koji rade u uslovima koji nisu za ljude.

Prvi maj je praznični dan za proteste onih na čijoj grbači ovaj svet opstaje i dan za njihove zahteve za barem nešto manje tereta na grbači e da bi se koliko-toliko uspravili. Ne mislim da se „plate usprave“, već ljudi, radnici.

Srećko Mihailović

Podeli vest sa prijateljima....Share on Facebook
Facebook
30Tweet about this on Twitter
Twitter
Share on Google+
Google+
0