Zabranjivanje nasilja i uznemiravanja u svetu rada

Print Friendly, PDF & Email

Izvor: UGS Nezavisnost, 13.06.2019.-

UGS Nezavisnost.-


Više od 800 miliona žena je doživelo neki oblik nasilja i uznemiravanja, počev od fizičkog napada do verbalnog zlostavljanja, tiranisanja i zastrašivanja. #MeToo i slični pokreti su pomogli da se obznani razmera ovog problema u svetu rada, ohrabrujući žene da javno progovore o tome i da zahtevaju pravdu. Dok su žene pogođene u ogromnoj većini i nesrazmerno, ni muškarci nisu imuni. I diskriminacija određenih grupa pogoršava nasilje i uznemiravanje.

Nijedan sektor, bilo formalni ili neformalni, javni, privatni ili dobrovoljni, nije netaknut. Međutim, konzistentno se beleže više stope u sektorima, kao što su transport, zdravstvo i socijalno staranje, hoteli i restorani, mediji i zabava/estrada, poljoprivreda, i u kućnim poslovima.  Nasilje i uznemiravanje na poslu mogu da potiču od menadžera, nadzornika, kolega na poslu, kupaca i klijenata. To može da se događa na fizičkom radnom mestu, na društvenim događajima vezanim za posao ili obuci, dok se dolazi na i vraća s posla, ili bilo gde, gde se od datog radnika zahteva da bude zbog njenog ili njegovog posla. Prakse zlostavljanja na radnom mestu takođe mogu da doprinose danku od nasilja i uznemiravanja, sa stresom vezanim za posao i duševnim bolestima rekordno visokim.

Otvara se prilika za preduzimanje odlučujuće akcije. Ovog meseca, Međunarodna organizacija rada (MOR), agencija Ujedinjenih nacija odgovorna za postavljanje globalnih pravnih standarda za radne uslove, će završiti pregovore oko jednog novog zakona da se zabrani, spreči i ukloni nasilje i uznemiravanje. Ukoliko ti pregovori budu uspešni, taj novi međunarodni zakon će postaviti jasne odgovornosti za poslodavce i vlade da se uhvate u koštac sa pošasti nasilja i uznemiravanja u svetu rada. Radnici će, takođe, imati odgovornosti da se uzdržavaju od akata nasilja i uznemiravanja i da poštuju sve praktične politike, procedure ili druge korake koje njihovi poslodavci preduzimaju da to spreče.

Dok postoje razlike oko određivanja konačnog sadržaja ovog novog zakona, među sindikatima, vladama i nekim poslodavcima postoji široka podrška za njegovo usvajanje. Pre ovih pregovora, neke kompanije su svoju podršku učinile javnom, demonstrirajući kako mogu da se preduzmu mere, ne samo da se spreči i reaguje na nasilje i uznemiravanje na radnom mestu, neko i da započne rešavanje efekata nasilja u porodici na svet rada. Takve mere uključuju plaćeno odsustvo za žrtve nasilja u porodici, lak pristup informacijama, savetodavnim uslugama ili konsultacijama, ili promenljivo radno vreme kako bi se rizik od uznemiravanja od nasilnih bivših partnera sveo na minimum. I kompanije se sve više bave kolektivnim pregovorima sa sindikatima na nivou preduzeća, sektora i globalno kako bi osigurale da ljudi koji rade, ili traže posao kod njih, budu zaštićeni i oslobođeni straha.

Nasilje i uznemiravanje u svetu rada je globalni problem, koji zahteva globalna rešenja. Ti pregovori u ILO su blagovremeni, između ostalog i zato što ova agencija UN ove godine slavi 100 godina svog postojanja.  Sindikati su vodili kampanju za ovaj novi zakon mnogo pre tih bolnih otkrića iz #MeToo. Naša vlada i poslodavci sada moraju da odigraju svoju ulogu u pretvaranju ovoga u stvarnost. Niko ne treba da ide na posao u strahu da će doživeti nasilje i uznemiravanje.

 

 

 

.