Promene u društvu – promene u Sindikatima

Print Friendly, PDF & Email

Izvor: UGS Nezaviosnost, 01.04.2019.-

UGS Nezavisnost.-


U organizaciji Ujedinjenih granskih sindikata „Nezavisnost“, 28. marta 2019. godine, u beogradskom Medija centru, održana je debata pod nazivom „Promene u društvu – promene u sindikatima“. Neposredni povod za organizovanje ove debate bilo je objavljivanje knjige „Potencijali za promene: ogledi o sindikatima, civilnom društvu i strategijama promena“ prof. Zorana Stojiljkovića, predsednika UGS NEZAVISNOST.

Debatu su otvorili uvodničari: Dušan Spasojević (Fakultet političkih nauka), Boža Drašković (Institut za ekonomske nauke), Milan Ćulibrk (nedeljnik NIN), Srećko Mihajlović (Centar za razvoj sindikalizma), Čedanka Andrić (UGS NEZAVISNOST) i autor, Zoran Stojiljković koji su tragali za odgovorima na aktuelna pitanja: Da li su autoritarni populizam i/ili postdemokratija naša sudbina? Šta su dometi i ograničenja protesta i strategije nenasilnih promena? Ima li izlaza ispod prese globalizacije izvedene po neoliberalnom ključu i obrascu? Postoje li alternativni ekonomski, razvojno održivi modeli koji pospešuju socijalnu koheziju a ne rast nejednakosti?

Ocenjujući aktuelnu situaciju u Srbiji kao trenutak izuzetne političke polarizacije i dominacije jedne partije, u kojem dominira radikalizovana politika, Dušan Spasojević je kao veoma složen ocenio autorov pristup finog balansa između konflikta i dijaloga. Iako bez bazičnih elemenata demokratije, nema uslova u kojima bi sindikati mogli da artikulišu svoje interese za redistribucijom i zahteve za socijalnom pravdom, odricanje od dijaloške pozicije i isključivo okretanje ka strategijama sukoba za sindikate bi, u aktuelnom ekonomskom momentu, značilo odricanje i od ono malo društvene moći koju poseduju.
Kritikujući nedostatak teorijskih rasprava o neoliberalnom konceptu van uskih okvira stručne javnosti koje su svedene tek na reinterpretaciju brojnih statističkih podataka, Boža Drašković se zapitao zašto se ekonomsko-socijalni problemi ne postavljaju u fokus društvenih pitanja. Aktuelni građanski protesti „1 od 5 miliona“ u prvi plan su istakli probleme autoritarnih obeležja režima: od partijskog monopola, preko raširene korupcije, pa sve do odsustva medijskih sloboda. Istovremeno, pokreti leve orijentacije i sindikati su marginalizovani, pa su i pitanja vezana za radna prava, visinu zarada, stepen socijalne sigurnosti, lažna tumačenja statistike o zaposlenosti, kao i razvojna pitanja zemlje čija se četvrtina stanovnika nalazi u riziku od siromaštva ostala potpuno prekrivena režimskom propagandnom mantrom o rastu BDP-a.

Glavni i odgovorni urednik NIN-a, Milan Ćulibrk, pak, smatra da sindikatima pripada deo odgovornosti za zanemarivanje ekonomsko-socijalnih tema u javnom diskursu. Pri tome, on izbornu motivaciju birača u Srbiji ocenjuje kao iracionalnu, a strategiju vlasti prema javnim preduzećima kao izrazito anti-tržišnu.

Logičnu posledicu ovakve ukupne situacije predstavlja sve raširenija pojava prekarnog rada, na šta je upozorio Srećko Mihajlović. Navodeći rezultate nedavnog istraživanja o radnim pravima koje je sproveo Centar za razvoj sindikalizma, Mihajlović je posebno ukazao na činjenicu da su većini radnika povređena radna prava, ali da minimalni broj njih na te povrede reaguje. Prema njegovom mišljenju, o odsustvu ekonomsko-socijalnih tema iz javnog diskursa najbolje svedoči činjenica da program od 30 tačaka koji je ponudio Savez za Srbiju ne sadrži nijedno pitanje od značaja za svet rada.

Smatrajući da će sindikat kao društvena činjenica koja je, tokom istorije, preživela tri industrijske revolucije – preživeti i ovu, četvrtu, izvršna sekretarka UGS NEZAVISNOST, Čedanka Andrić iznela je stav da sindikat ne treba svoditi na isključivo na kvantitativnu dimenziju, odnosno masovnost, već da je u savremenim uslovima neophodno da sindikat razvija i drugu vrstu kapaciteta, te da se uključuje u lokalne teme. Na dilemu autora knjige o tome treba li sindikat da bude servis svojih članova ili društveni pokret, ona odgovara: Oba!
Zoran Stojiljković, u završnom obraćanju, istakao je činjenicu da su svi fokusi njegovog višedecenijskog profesionalnog interesovanja, kao što su: socijalna pravda, socijal-demokratija, solidarnost i sindikati – u znatno lošijem položaju danas nego danas, te da je Evropa čiju smo socijalnu državu gledali kao neku vrstu ideala, danas – socijalno nakazna. Iako potencijale za društvene promene smatra ograničenim, autor ocenjuje da su suštinska pitanja koja je nametnuo kraj jedne epohe dobile, za sada, pogrešan odgovor u vidu populističke desnice, dok se za alternativnim odgovorom sindikata još uvek aktivno traga.

Raspravu je moderirala Jovana Gligorijević, iz nedeljnika Vreme.

 

.