Bez šlema i kanapa: Kako je moguće da se radnici ne vezuju na 15-om spratu

Print Friendly, PDF & Email

Izvor: Južne vesti, 25.03.2019.-

Autor: BBC na srpskom,-


Dva radnika prenosila su delove konstrukcije na skeli. Posao su obavljali na terasi na 15-om spratu – bez ograde i bez zaštitne opreme.

Nekoliko puta su se zateturali, jer su prenosili metalne šipke mnogo veće od njih.

Ovaj prizor posmatrala je Ana Čolak iz svoje kuhinje u beogradskom Bloku 45.

„Ručala sam sa decom kada sam videla radnike kako šetaju tako skelom.

„Odmah sam pomislila – pašće. Osećaj je užasan“, kaže Čolak za BBC na srpskom. „Zato sam napravila snimak telefonom i odmah pozvala nadležne da prijavim.“

https://www.facebook.com/ana.colak.5/videos/vb.100003589956431/1937708473025466/?type=2&theater

Ono što je Čolak snimila, izazvalo je bes građana na društvenim mrežama, a pokrenulo je i novu – staru temu: ko kontroliše bezbednost radnika na gradilištima, kao i koje su kazne za nepoštovanje propisa zaštite na radu.

 

Lanac (ne)odgovornosti

Ana Čolak pozvala je inspekciju koja kontroliše bezbednost pri Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.

Iz Ministarstva nisu odgovorili na pitanja BBC-ija o ovom slučaju, ali su naveli da „zaposleni mogu da se obrate inspekciji rada kada su im uskraćena prava u oblasti radnih odnosa i bezbednosti i zdravlja na radu, koja su im zagarantovana zakonom.“

Iz ministarstva takođe kažu da su prošle godine inspekcije „izvršile nadzor“ 70.122 puta, što je za 31 odsto više nego 2017. godine.

Iz firme Nova 45 koja je u okviru AC Stojanović zadužena za izgradnju i prodaju stanova na spornoj lokaciji, rekli su za Blic da „ne mogu za to da odgovaraju jer nisu izvođači radova, već je to preduzeće Konkord vest“.

Na pitanja BBC-ja upućena firmi Konkord vest oko ovog incidenta – nije stigao odgovor.

Ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Zoran Đorđević prethodno je izjavio da ministarstvo razmišlja o izmeni Zakona o radu, koji bi bile propisane strože kazne. Đorđević je rekao i da će u međuvremenu ministarstvo na svom sajtu objavljivati sve što inspektori za rad otkriju na terenu – gde su vršene kontrole, ko zapošljava radnike na crno, koliko radnika.

 

Smrt radnika – vest za jedan dan

Slučaj sa Novog Beograda nije usamljen. Inženjer iz Veternika preminuo je početkom marta, nakon što je pao sa gradilišta u Novom Sadu.

Dva dana ranije, muškarac iz okoline Leskovca poginuo je u Sremskim Karlovcima, dok je radio na popravci krova na zgradi bivšeg Sokolskog doma.

Još jedan radnik je u februaru nastradao na gradilištu u Beogradu na uglu Dubljanske i Braničevske ulice na Vračaru. Na radnika je pala puna paleta sa ciglama, dok je na prikolici kamiona istovarao materijal. Kako je Insajderu rečeno u Ministarstvu za rad, gradilište je bilo potpuno ilegalno.

To je statistika nesreća sa smrtnim ishodom na gradilištima Srbije – samo u proteklih mesec i po.

U Srbiji u proseku na radu pogine 38 osoba godišnje, pokazuju podaci Saveza samostalnih sindikata Srbije.

Od 2013. do 2017. godine, 187 osoba poginulo je na radu, podaci su nadležnog ministarstva.

Građevinske firme „gledaju da uštede“, a jedna od stavki za to su bezbednost i oprema, kaže Željko Veselinović iz sindikata „Sloga“.

„Na snimku jedan radnik čak nije imao ni šlem, kao ni radno odelo, ni adekvatnu obuću.

„Pored toga što nisu obučeni za rad na visini, radnici nemaju ni opremu za ovaj posao,“ kaže Veselinović.

On dodaje da bezbednost na radu ne bi trebalo da bude „vest samo jedan dan, kada neki od radnika pogine,“ već da je to pitanje koje mora da se reši uvođenjem procedura.

„Svaki zaposleni bi trebalo da ide na obuku za rad na visini jednom u tri meseca, a tako se smanjuje i broj povreda.

„Istina je da u Srbiji ne postoji kultura nošenja zaštitne opreme na gradilištu, ali je mnogo bitnije to što poslodavce niko ne tera da potroše novac za to.“


Visina propisane kazne u slučaju neprimenjivanja propisanih mera za bezbedan i zdrav rad:

  • 800.000 – 1.000.000 dinara za poslodavca – pravno lice
  • 400.000 – 500.000 dinara za privatnog preduzetnika
  • 10.000 – 20.000 za zaposlenog, koji ne primenjuje propisane mere za bezbedan i zdrav rad (ukoliko je poslodavac obezbedio sredstva i opremu za ličnu zaštitu na radu – zaštitni šlem, zaštitni opasač za rad na visini, zaštitne rukavice i slično – ali ih zaposleni nije koristio)

Izvor: Ministarstvo rada, Zakon o bezbednosti i zdravlja na radu


Goran Rodić iz Građevinske komore kaže da se nesreće najčešće dešavaju u firmama u kojima su radnici neprijavljeni:

„Imamo apsurdnu situaciju da su kazne za bezbednost na radu, u slučaju nesreće ili čak smrti, milion dinara za firmu, a kazna za rad na crno je dva miliona.

„Tako se poslodavcu praktično više isplati da plati kaznu posle nesreće.“

Kad god na gradilištu neko strada, najavljuju se krivične prijave za poslodavce koji nisu poštovali bezbednosne procedure.

Ipak, Rodić dodaje da je veliki problem što se malo ko krivično goni.

 

Krila ili šlem: Kako su reagovale mreže

Čolak kaže da je video podelila da bi ljudima ukazala na to kako sa strane izgleda neodgovornost.

„Možda radnici nemaju izbora ili nisu svesni koliko su u opasnosti. Ali smo ih mi, iz susedne zgrade, preklinjali da se sklone.“

Slično su reagovali i korisnici društvenih mreža.

Jedan od njih je začuđeno pitao: „A gde im je makar šlem?“, dok je drugi napisao da ovakvo ponašanje „treba automatski tretirati kao krivično delo“.

„Ovo je jedino u redu ako imaju krila na leđima“, napisao je jedan.


Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk