Obespravljenim radnicima treba više od psihologa

Print Friendly, PDF & Email

Izvor: Dnevnik, 25.03.2018.-

Autor: Ljubinka Malešević.-


Savez samostalnih sindikata Srbije pokrenuo je pilot projekat “Budi snažan-Budi svoj”, čiji je cilj psihološko osnaživanje radnika.

Projekat se bavi pružanjem besplatne psihološke pomoći članovima ovog sindikata, kroz onlajn psihološko savetovanje, putem e-maila.

Radnicima se kako kažu u Savezu, nudi pomoć da jasnije sagledaju svoj problem, poboljšaju kvalitet svakodnevnog života, razviju sposobnosti za prevazilaženje teškoća na poslu, razviju svoje potencijale, sposobnosti i kreativnost i steknu neophodno samopouzdanje. Na ovakav potez sindikat se odlučio zbog činjenice da su zaposleni danas pod velikim izazovima.

Suočeni sa značajnim promenama na tržištu rada koje dovode do gušenja velikog broja radnih mesta i dodatnog smanjenja radničkih prava, oni su izloženi svakodnevnom pritisku, obrazlaže SSSS ovaj pilot projekat, i sve većim zahtevima radne okoline. Uz mobing, koji je, neretko, prisutan u brojnim firmama, radnici postaju savremeni robovi, digitalni nadničari neoliberalnog kapitala, čija eksploatacija više ne pravi granice između poslovnog i privatnog života zaposlenog.

Sociolog dr Nada Novaković, naučni saradnik Instituta društvenih nauka u Beogradu, objašnjava za “Dnevnik” sa su sindikati zapostavili svoju osnovnu ulogu, a to je bolje radno i socijalno zakonodavstvo za radnike, borbu za stvaranje novih radnih mesta, veću zaposlenost, rast zarada…

– To je temelj i kvalitetnijeg života radnika. Oni nisu adekvatno rešili problem na nižem nivou industrijskog razvoja, a takva je Srbija, pa je malo verovatno da su sposobni da se nose sa složenim problemima zaposlenih u 4.0 industrijskoj revoluciji. Sindikati su u prethodnih 25 godina često bili naklonjeni interesima i akcijama države i kapitalista, a vrlo retko su odbranili autentične interese zaposlenih radnika- kaže Nada Novaković.- Dokaz za to su stvarni učinci delovanja “socijalnih partnera” u Srbiji, odnosno usvojeno fleksibilno radno zakonodavstvo koje ukida dostignute standarde i socio-ekonomska prava iz rada pre tranzicije i prava koja postoje u najrazvijenijim članicama EU. Vreme je “pregazilo” ovakve sindikate, a ostaje nam da čekamo stvaranje novih, sposobnih da brane vitalne interese i socio-ekonomska prava radnika.

Naša sagovornica ističe da su radnicima najvažnija ekonomska i socijalna prava, među kojima se izdvaja pravo na rad, jasno definisano radno vreme, dobri i bezbedni uslovi rada…

– To su osnovni zadaci. Ako ih valjano ne ispunjava sindikat gubi i smisao svog postojanja. Nikakva “psihološka pomoć” sindikalnim liderima, članstvu i ostalim radnicima ne može da spasi od daljeg propadanja. Ona je važna da ublaži nevolje pojedinih radnika, ali nije nikakvo trajno rešenje. To je još jedna iluzija koja se od strane sindikata nudi osiromašenim i obespravljenim radnicima Srbije, čijim nevoljama su, pored države i kapitalista, i sami sindikati značajno doprineli – tvrdi Nada Novaković.
Kap vode u gašenju velikog požara

Kampanja koja polazi od radnika kao pojedinca, koji se on-line obraća psihologu, je sasvim u duhu neoliberalnog kapitalizma, ocenjuje Nada Novaković, jer je tamo priznato postojanje samo pojedinca, a ne i širih grupa i kolektiviteta i njihovih prava.

– Pojedinac je odgovoran za sebe i svoju porodicu, a ne država i javne službe. Javne službe nemaju svrhu postojanja, čime se urušava ne samo položaj zaposlenih u njima već i kvalitet života ostalih građana. – Neke od ozbiljnih društvenih posledica tog procesa su masovna nezaposlenost, siromaštvo, nesigurnost zaposlenja, pada najamnina, a rast profita, povratak starih i pojava novih fizičkih i mentalnih bolesti… Pružanje pomoći ugroženim pojedincima, pa makar to bilo u preduzeću, “psihološkom pomoći” je neprimereno, nedovoljno za rešavanje glavnih uzroka toga i saniranje brojnih posledica po pojedinca i njegovu porodicu. To mu dođe kao kap vode za gašenje velikog požara.

Sindikati po pravilu, naglašava naša sagovornica, nisu zaduženi da vode brigu o porodičnom životu radnika, ali jesu da brane njihova individualna i kolektivna prava iz radnog odnosa.

– Oni su svojom strategijom delovanja tokom tranzicije i praktičnim akcijama povodom izmena Zakona o radu, penzijskom sistemu, zapošljavanju, sebe kompromitovali i dodatno marginalizovali. Izgubili su članstvo, uticaj i ugled, jer nisu obavljali svoju osnovu funkciju. Zato beže u skoro marginalne kampanje i teme, među kojima je i ova o kojoj govorimo. Niko ne spori potrebu radnika da stekne i usavrši navedene sposobnosti i poboljša kvalitet svog života. Samo je problem u tome ko tu pomoć nudi, u kakvim uslovima i sa čime. Da je sindikat bio bio uspešniji u zaštiti radničkih interesa i odbrani postojećih radnih mesta oni ne bi bili “neosnaženi” – objašnjava Nada Novaković.

Na kraju, dodaje naša sagovornica, čak i da se pođe od pretpostavke da će ova kampanja sindikata biti masovna i plodonosna postavlja se i jedno uzgredno pitanje: koliko to sindikat treba da zaposli ili plati psihologa da pomogne zaposlenim i masovno otpuštenim radnicima u Srbiji?

– Da je sindikat, a to mu jeste zadatak i obaveza, bio uspešniji u zaštiti njihovih interesa i odbrani postojećih radnih mesta, pa im psiloško osnaživanje ne bi bilo ni potrebno. Takođe, čudno je da se sindikat obraća radnicima, a nijednom nije pomenuo doprinos postojećoj situaciji domaćih i stranih kapitalista, ili države kao najvećeg poslodavca i najjačeg zakonodavca – zaključuje Nada Novaković.

 

Podeli vest sa prijateljima....Share on Facebook
Facebook
0Tweet about this on Twitter
Twitter
Share on Google+
Google+
0