ISTRAŽIVANJA: Minimum 652€ mesečno za dostojanstven život u Srbiji

Print Friendly, PDF & Email

Izvor: masina.rs, 02.08.2018.-

Autor: Matija Jovanović.-


Istraživanje koje je tokom prethodne godine sprovedeno u Srbiji iznosi podatke o jako teškim uslovima rada u tekstilnoj i obućarskoj industriji i preporučuje platu od 652 evra kao minimum za dostojanstven život.

Minimalna plata za dostojanstven život u Srbiji iznosi 652 evra, odnosno 77.828 dinara. Ovo je zaključak istraživanja o radnim uslovima u industriji tekstila, odeće i obuće u organizaciji Clean Clothes Campaign u saradnji sa Kancelarijom za Jugoistočnu Evropu Rosa Luxemburg Stiftung.

Istraživanje, koje je danas promovisano u Medija centru u Beogradu, se ne zadržava samo na konstatovanju stanja već se kao predlog za rešavanje dela problema radništva predlaže koncept living wage – iznos minimalne plate za dostojanstven život.

Ovaj predlog obuhvata platu koja se dobija za rad u granicama standardne radne nedelje (maksimalno 48 sati rada nedeljno) koja celoj porodici obezbeđuje hranu, stanarinu, zdravstvo, odeću, prevoz, obrazovanje i štednju koja pokriva neplanirane troškove. Na osnovu podataka prikupljenih od ispitanika i ispitanica, utvrđeno je da minimalna plata za dostojanstven život iznosi 652 evra tj. 77.828 dinara.

Rezultati istraživanja pokazuju da je radna snaga potplaćena, često ispod zakonskog minimuma, kao i da se suočavaju sa mnogim problemima. Neki od njih su mobing, atmosfera straha, protivzakonito prekoračenje zakonski utvrđenog maksimalnog broja prekovremenih radnih sati, nedovoljno plaćen (često neplaćen) prekovremeni rad, zagađen vazduh na radnom mestu, higijena radnog prostora ispod standarda, neadekvatne temperature u radnom prostoru (leti prevruće, zimi prehladno), protivzakonito produžavanje kratkoročnih ugovora, neregularnost u pogledu ostvarivanja prava na godišnji odmor, kao i primoravanje žena da potpišu izjavu da neće zatrudneti u naredne dve ili više godina.

Treba naglasiti da su ispitanici/e zaposleni u kompanijama koje u Srbiji proizvode artikle velikih svetskih modnih brendova kao što su GEOX, Benetton, Vero Moda i Espirit. Glavne izvozne destinacije ovih kompanija su zemlje EU, pre svega Italija i Nemačka.

Pomenuto istraživanje je urađeno tokom 2017. godine u Srbiji, a rezultati su predstavljeni danas u Medija Centru u formi okruglog stola. Uvodna izlaganja su dali Bojana Tamindžija i Stefan Aleksić, autori istraživanja u Srbiji i članovi redakcije portala Mašina, Sandra Breines, aktivistkinja i bivša radnica Jure i Astera, kao i Sarita Bradaš, društvena istraživačica.

Nosilac istraživanja, međunarodna organizacija Clean Clothes Campaign je unija sindikata i organizacija civilnog društva, čije su aktivnosti usmerene ka poboljšavanju radnih uslova zaposlenih koji rade u proizvodnji tekstila, odeće i obuće.

Rezultati istraživanja

Rezultati istraživanja pokazuju teško stanje u kojem se nalaze radnici i radnice zaposleni u istraživanom sektoru industrije. Utvrđeno je da prosečne neto zarade u industriji odeće (218 evra) i industriji kože i cipela (227 evra) ne samo da su manje od prosečne plate na nivou celokupne ekonomije, već su ispod svakog egzitencijalnog minimuma. One ne obezbeđuju ni polovinu sredstava neophodnih za dostojanstven život. Pored minimalne plate za dostojanstven život (652 evra) ovo je ilustrovano podacima kao što su iznos minimalne potrošačke korpe za domaćinstvo (278 evra), prag siromaštva za četvoročlanu porodicu (256 evra) i drugima.

Pored potplaćenosti radne snage, utvrđena su i teška kršenja radnih prava i ugovornih obaveza poslodavaca. Intervjuisani radnici/e jedne kompanije su naveli da u njihove neto zarade, u proseku 248 evra, ulazi i 32 sata prekovremenog rada mesečno. Procenjuje se da bez prekovremenog rada, ti zaposleni ne bi imali ni zakonsku minimalnu platu. Time poslodavac ne samo da krši njihova radna prava već i ugovor potpisan sa Republikom Srbijom prema kojem se obavezuje da isplaćuje 120% minimalne neto zarade, ne uključujući prekovremeni rad. Takođe, ispitanici/ce su istakli da postoji atmosfera straha, te da se suočavaju sa pretnjama, pritiscima, zastrašivanjima i generalno tretmanom bez poštovanja od strane nadzornika i upravnika.

Onesvešćivanje na radnom mestu, o čemu smo ranije pisali, je redovna pojava, a sistemi za klimatizaciju i odvođenje gasova koji nastaju u proizvodnji ne rade. Na kraju, ispitanici svedoče o postojanju nepravilnosti i u pogledu godišnjih odmora, bolovanja i rada tokom državnih praznika.

Kada je reč o zaposlenima u firmama koje su podizvođači (imena kompanija u kojima su ispitanici/e zaposleni su izostavljene iz istraživanja radi zaštite anonimnosti radnika/ca), situacija je, prema podacima ovog istraživanja, još gora. Ispitanici/e su navodili da se stalno suočavaju sa intenziviranjem rada, kažnjavaju se smanjenjem zarada, dobijaju pretnje da će izgubiti godišnje odmore. Takođe, svedoče o neredovnosti platnih obračuna, nemogućnosti dobijanja godišnjeg odmora, te nepravilnostima u isplaćivanju doprinosa. Na osnovu podataka dobijenih od ispitanika/ca, procenjuje se da neto zarada, sa svim dodacima i prekovremenim radom, retko prelazi zakonski minimum koji bi trebalo da bude osnovna plata u okviru redovnog radnog vremena.

Zaposleni u jednoj od istraživanih kompanija svedoče i o potplaćenosti a na osnovu podataka u istraživanju se zaključuje da znatan broj radnika/ca ne dobija minimalnu neto platu za redovne radne sate. Intervjuisani radnici/e takođe navode da im je zabranjeno da koriste toalet posle 11 sati, da je prekovremeni rad neplaćen, te da su žrtve mobinga na radnom mestu.

I pored svega navedenog, kompanije u kojima su zaposleni ispitanici/e primaju podsticaje od Vlade Srbije, dobijaju razne pogodnosti, a sama Vlada ne želi ili nije u stanju da sprovodi zakone svoje države.

Ovo istraživanje je prilika da se čuje glas radnika i radnica koji su primorani da rade u neljudskim uslovima. Značaj ovog istraživanja se vidi i u tome da su, i pored postojeće atmosfere straha, svih zastrašivanja koje radnici doživaljvaju, istraživači uspeli da dođu do ispitanika i time dođu i do ključnih informacija o uslovima u kojima ljudi u Srbiji rade.

Od svih ispitanih radnika i radnica, samo su zaposleni u GEOX-u pristali da se objavi ime njihovog poslodavca. Oni su istakli da je medijsko pokrivanje problema zaposlenih u GEOX-u, kao i lokalna i međunarodna podrška radnicima GEOX-a koja je usledila, njima pomogla da se osećaju sigurnije i da otvorenije pričaju o svojim problemima. Drugim rečima, postoji očekivanje da se situacija može poboljšati, ali je preduslov da njihove priče ima ko da čuje.

Podeli vest sa prijateljima....Share on Facebook
Facebook
0Tweet about this on Twitter
Twitter
Share on Google+
Google+
0