“Umesto stranaka i sindikata, prekarijat da se aktivira preko socijalnih pokreta”

Print Friendly, PDF & Email

Izvor: juznevesti.rs, 31.01.2018.

Autor: S.M.-


Neizvesna budućnost, nesigurni poslovi određeni ugovorima na određeno i privremeno-povremeni rad, beznađe neke su od odlika društvenog staleža poznatijeg kao prekarijat. Za razliku od Evropske unije, gde su se preko raznih pokreta organizovale velike akcije da bi se skrenula pažnja na ovaj problem, u Srbiji, sem sporadičnih istupa, među kojima su i niški stanari, kako kaže sociolog Miroslav Ružica, nije bilo prave “pobune” prekarijata.

Veliki broj ljudi u Srbiji pripada prekarijatu, ali Ružica kaže da bi trebalo da skrenu pažnju na sebe i svoje probleme preko pokreta, po uzoru na one iz Evrospke unije.
Puno gradova Evropske unije, među kojima su Milano, Pariz, Helsinki, Hamburg i Sevilja, objašnjava Ružica, upravo su skrenuli pažnju „na društveni stalež bez budućnosti“, preko organizacije “EuroMayDay”.
“EuroMayDay” zapravo označava evropski 1. maj. Od 2001. do 2011. ovo je bila glavna aktivnost kroz koju je prekarijat izbijao na glavna vrata. „EuroMayDay“ je uspela da u većini evropskih gradova dobije svoje ispostave i da svakog 1. maja, u 25 evropskih metropola, izvede i do 300.000 ljudi – rekao je Ružica.
Ta “EuroMayDay” mreža je, dodaje Ružica, krenula je kao “informaciona aktivnost”, ali se posle širila i postala glavno oružje evropskog prekarijata.
Nakon toga, ona je stvorila jednu scenografiju likova, scenografiju slogana, u Italiji čak postoji svetac Sveti Prekario, pomoću kojeg se javnost upoznaje sa problemima prekarijata, sa kojima se veliki deo stanovništva suočava – navodi Ružica.
Sociolog dodaje da se upravo preko “EuroMayDay”-a, javnost upoznala sa problemima prekarijata i uopšte šta je to i da bi i u Srbiji ljudi koji pripadaju ovom društvenom staležu treba preko organizacija da se aktiviraju i istaknu svoje probleme.
Đokica Jovanović: Društvo je inertno i apatično
Niški socijalni pokret koji je, baš kao i evropski pokreti, prvi “podigao glas” i ukazao na različite problema prekarne društvene klase na jugu Srbije je Udruženi pokret slobodnih stanara. Jedan od osnivača ovog pokreta sociolog Đokica Jovanović objašnjava da je društvo inertno, te zbog toga i nema volje da se prekarijat aktivira.
Inteligencija se drži po strani, radnici se ne bune, kada im zatvore fabrike, ali to ništa ne čudi, zbog sveopšte inercije ovog društva i apatije – kaže Jovanović.
Među, onima koji se nalaze u beznadežnoj situaciji srpskog prekarnog društva, kako kaže sociolog Srećko Mihajlović, nalazi se i veliki broj novinara.
Reći da su svi novinari u Srbiji prekarni, nije tačno, ali i reći da je malo novinara u prekarnom položaju, takođe nije tačno. Naš nalaz govori u prilog tome, da su dve trećine novinara bliže prekarnom, nego nekom dostojansatvenom položaju – rekao je Mihajlović.
Sociolog Mihajlović, rekao je na tribini koju je organizovao Udruženi pokret slobodnih stanara, da su pojedini novinari sami krivi što se nalaze u tom položaju, jer ih „suštinski i ne zanima posao koji rade“ i njih naziva „zombi novinarima“. On dodaje i da čak dve trećine ispitanih novinara, želi da napusti posao.
Ovaj tekst je nastao uz podršku programa “Civilno društvo za unapređenje pristupanja Srbije Evropskoj Uniji”.

Podeli vest sa prijateljima....Share on Facebook0Tweet about this on TwitterShare on Google+0