IZBORNE POUKE I PORUKE

Print Friendly, PDF & Email

Izvor: Sajt UGS Nezavisnost, 18.01.2018.

.


Par pouka iz onoga što je iza nas

Političari u Srbiji,  nakon nasleđenih razornih efekata rata i sankcija, kao i ogromne uložene ( i protraćene) protesne energije građana, ili nisu  bili svesni ili su se upravo okoristili činjenicom da kapitalizam i demokratija istina idu zajedno u paketu, ali ne i nekonfliktno ruku pod ruku.

Najgore po nas je što su upravo oni i njihovi tajkuni od poverenja  i postali nova kapitalistička klasa – često bez ikakvih socijalnih skrupula.

Ili su opet  servilno posredovali u pretvaranju Srbije  u zabran za jeftina dobra i radnu snagu za nesmetanu eksploataciju. Često i o trošku nas kao poreskih obveznika.

Lakoverni građani i građanke su hteli više slobode i kvalitetniji život a ne baš više  kapitalizma. Sem možda onog nordijskog – humanog, „narodnog“.

A dobili smo  upravo njegovu nakaznu, periferijsku i balkansku varijantu u kojoj  je dominacija korporativnog kapitala filovana sa endemskom, sistemskom političkom korupcijom i partijskim zapošljavanjem i klijentelizmom.

Praksom u kojoj su partijski komesari i komesarke izvršili juriš na pozicije u javnom sektoru i okupirali državu.

Naravno i onako usput, monopolizujući prostor ekonomije i politike, suspendovali  demokratiju u povoju – tek prohodalu i još u pelenama. Sve očitije smo u zoni vladavine, ignorancije, bahatosti i primitivizma.

Svako ko misli svojom glavom, a mi u Nezavisnosti pripadamo toj grupi, dobro zna da pristojnog života i dostojanstvenog rada nema bez otvorenih, profesionalnih medija, ravnopravne izborne utakmice i sistema u kome na to ko će biti na listi mi građani utičemo bar približno koliko i partijske vrhuške.

Upitajmo se, kakav  će biti karakter i snaga zakona i pravila igre ako se ona donose u skupštinama koje su se, umesto da budu  hram demokratije i argumentovane rasprave,  izrodile  u provincijsko vašarište na kome statisti deklamuju naručene poruke i replike? Bez trunke duha dijaloga i tolerancije.

Par poruka za sve  nas

Predstojeći izbori u Beogradu – „ Bitka za Beograd“,  imaju veliku i simboličnu i onu opipljivu, materijalnu vrednost i značaj.

I itekako nas se tiču – radili mi u komunalnom preduzeću, klinici, fakultetu ili pravosuđu…

Šta tek reći o svima onima koji se bez legalnog posla suočavaju sa svakodnevnom dramom preživljavanja ?

A ako su izbori važni i pri tom još i neizvesni ne treba ih propustiti. Iskustvo nam govori – podaništvo i slepa poslušnost ne donose ništa – osim pukog preživljavanja.

Ko drži  prestonicu držaće  i Srbiju jer – Beograd ipak nisu Pećinci da se pritisnu kacom straha i disciplinuju tek tako lako.

U Beogradu ipak ima šansi da se čuje naša poruka i naš glas.

Naši stavovi se znaju – grupisaćemo ih, kao i naše kolege u Nemačkoj po oblastima- kontrolnim tačkama  i na osnovu njih napravi upitnik sa ne više od desetak ključnih pitanja. Svi ste pozvani da učestvujete u izradi ovog demokratskog testa

Pitanja ćemo postaviti izbornim takmacima. Procenjivaćemo ponuđene programe ali i profesionalni i lični integritet i učinke onih koji treba da ih realizuju.

Grad pripada svojim građanima i oni treba da odlučuju o izgradnji objekata i nameni ulica, trgova i javnih prostora.

No,  Beograd nisu samo lokalna pitanja – standarda i kvaliteta života građana ma kako ona bila važna.

Ko hoće da uspešno vodi Beograd mora da zna i šta će sa ukupnim pravima građana, održivim zapošljavanjem, obrazovnim sistemom, zdravstvom, kulturom, naukom, penzijama i penzionerima…

Ali i velikim privrednim sistemima.  Kandidate ćemo propitati šta bi oni uradili  sa EPS-om, Telekomom, ili kome misli da podare naš PKB?

Umesto praznoslovlja, demagogije  i medijske satanizacije političkih rivala  kao alibija za nedostatak ideja i rešenja na goruća pitanja,  hoćemo ozbiljne argumente i razloge za  forsiranu privatizaciju gradskih komunalnih preduzeća. Tražimo garancije da neće biti   netransparentnog  davanja na koncesiju ili preuzimanja poslova gradskih preduzeća kroz famozna javno privatna partnerstva, kojima, po pravilu slede otpuštanja zaposlenih – i to onih iz proizvodnje i nameštanje unosnih poslova svojim političkim i poslovnim klijentima.

Zahtevamo jasan rok i garancije za potpunu profesionalizaciju menadžmenta i ukidanje vd. stanja kao idealnog modusa za držanje ljudi u stanju servilne poslušnosti.

Ko može da oroči obećanje i pruži garancije da će umesto podobnih mediokriteta na ključne pozicije dolaziti najtalentovaniji koji nam odlaze a da im nismo pružili šansu ?

Da li se neko od izbornih aktera seća još radničkog akcionarstva i učešća u podeli profita i sme li i ume da ponudi njihov održivi model?

Znajući dobro u kojoj meri se razlikuju ružičasta izborna obećanja od sumorne, korumpirane, pa i kriminolizovane postizborne stvarnosti, najvažnije  nam je da vidimo ko je  spreman i da obećano socijalnim dijalogom pretvori u kontrolisani dogovor sa mogućnošću provere i (nužne) izmene  u toku mandata.

Kakvi im budu odgovori, ako ih uopšte i bude,  tako ćemo ih tretirati i tako ćemo i glasati.

Podeli vest sa prijateljima....Share on Facebook0Tweet about this on TwitterShare on Google+0