OD 1,4 MILIONA ČLANOVA SAMOSTALNOG SINDIKATA OSTALO 400.000

Print Friendly, PDF & Email

Izvor: Sajt sindikata SSSS, 15.01.2018.

Autor: Dnevnik.-


U odnosu na poslednju deceniju prošlog veka u privredi Srbije desile su se ogromne promene. Nekadašnji veliki industrijski pogoni više ne postoje, nakon privatizacije i restrukturiranja mnogo je lјudi ostalo bez posla, a do radnog mesta se sve teže dolazi.

Uporedo s tim promenama menjalo se i mnogo toga kada je položaj radnika u pitanju: prava zaposlenih su, u najmanju ruku drugačija nego pre tri decenije, a promena ima i kad je reč o sindikalnom udruživanju. Broj članova sindikata drastično je manji, a promenila se i uloga sindikata u odnosu na kraj prošlog veka.
Po rečima predsednika Saveza samostalnih sindikata Vojvodine Gorana Milića, do devedesetih godina prošlog veka praktično su svi zaposleni bili članovi sindikata, to se praktično podrazumevalo, ali je sada mnogo drugačije.
„Krajem prošlog veka SSS Srbije imao je oko 1.400.000 članova, Kako je privreda Srbija prolazila kroz različite promene – od sankcija, tranzicije, privatizacije… smanjivao se i broj članova sindikata, te je brojka drastično opala i sada imamo oko 400.000 članova“, kaže Milić.
Koliko je to drastično smanjenje, objašnjava Milić, pokazuje i to što u Vojvodini člansku kartu SSSV-a sada ima oko 110.000 zaposlenih, a pre 25 godina samo u Novom Sadu ih je bilo oko 25.000 više.
“ Tada je u Novom Sadu bilo 135.000 zaposlenih koji su bili članovi našeg sindikata, a sada se njihov broj kreće oko 30.000. Slično je i u ostalim gradovima u Vojvodini, pa je tako člansku kartu našeg sindikata u Somboru nekad imalo oko 33.000 radnika, a sada ih je oko 5.000, u Subotici je sada oko 14.000 članova, što je daleko manje nego pre gotovo tri decenije kada ih je bilo oko 55.000. U Sremskoj Mitrovici je broj naših članova s oko 18.000 opao na oko 4.000, a u Zrenjaninu, umesto nekadašnjih oko 40.000 zaposlenih, člansku kartu ŠSV-a ima njih oko 5.000. Manje članova sindikata ima i u Kikindi i Bačkoj Palanci, gde je njihov broj s oko 17.000 opao na oko 5.500″, kaže Milić.
Za opadanje broja članova sindikata i interesa radnika da budu deo sindikalne organizacije, ima mnogo razloga, ukazuje Milić, među kojima je i daleko manji broj zaposlenih nego ranije.
Pristupanje sindikatima danas se značajno razlikuje od onog od pre tri decenije jer se u vreme SFRJ članstvo u sindikatu podrazumevalo odmah po zaposlenju. Takođe, u to vreme je postojao samo jedan sindikat, a sada je situacija promenjena pošto postoje tri reprezentativna sindikata, a uz SSSS, to su i „Nezavisnost” i ASNS, a ima ih još mnogo. Slobodno bi se moglo reći da sindikalnih organizacija ima sve više, a radnika koji su spremni da budu članovi sindikata sve manje.
„Mnogo fabrika je zatvoreno, mnoga preduzeća su u stečaju, a pojedini poslodavci ne dozvolјavaju sindikalno oragnizovanje zaposlenih i prilikom prijema radnike uslovlјavaju da ne budu članovi sindikata. Ipak, u SSSV-u smo optimisti, a za to imamo i razlog, jer se broj naših članova stalno povećava i svakog meseca u Vojvodini imamo nove članove“,navodi Milić.
Promenila se i uloga sindikata u odnosu na period pre tri decenije. Tada radnici nisu brinuli za sigurnost radnog mesta i radnička prava nisu bila ugrožena, dok je danas zaštita radničkih prava i borba za pobolјšanje položaja zaposlenih u fokusu rada predstavnika sindikata.
Položaj radnika je, ukazuje Milić, sve lošiji i veliki broj zaposlenih strahuje da li će i sutra raditi.
Ipak, ističe naš sagovornik, organizovanje radnika u sindikate je potrebno i u korist je zaposlenih, jer se jača i položaj sindikata, a time je i borba za radnička prava kvalitetnija.
“ Izuzetno je važno da se promeni svest i da zaposleni shvate da je organizovanje u sindikate dobro za njih, jer se za njihov bolјi položaj neće boriti niko drugi do njih samih i da je, što je članova sindikata više, veća i mogućnost da se naprave pozitivni pomaci u sferi radničkih prava”.
“Takođe, za bolјi položaj radnika važno je i da se poštuju zakoni i propisi u oblasti radničkih prava, da se onemogući izrablјivanje radnika i da zaposleni ne strahuju od gubitka radnog mesta“, kaže Milić.

Podeli vest sa prijateljima....Share on Facebook0Tweet about this on TwitterShare on Google+0