Budući svet rada

Print Friendly, PDF & Email

Izvor: sfos.org.rs, 12.01.2018.-

.


UNI Global Union, sa sedištem u Nionu, u Švajcarskoj, predstavlja više od 20 miliona radnika iz preko 150 zemalja u najbrže rastućim sektorima u svetu — veštinama i uslugama. Jedan od ključnih prioriteta te sindikalne asocijacije i njenih članica u prethodnih nekoliko godina bila je kampanja „Budući svet rada“ (“The Future World of Work”). Sindikat finansijskih organizacija Srbije, članica UNI-ja od 2001. godine, aktivno učestvuje u ovoj kampanji.

Sa glasom koji se čuje na globalnoj političkoj, privrednoj i finansijskoj sceni, UNI je u potrazi za inovativnim politikama i partnerstvima kako bi osigurala jačanje digitalne budućnosti za sve. Svesni hitne potrebe, pozivali su sve vlade i kompanije da se udruže i da sarađuju sa sindikalnim pokretom u kreiranju pravednog puta ka budućnosti pristojnog rada. Od dizajna novih tehnologija, veštačke inteligencije i algoritama, do uticaja na krajnjeg korisnika, moraju biti postavljena etička i socijalna pitanja koja bi trebalo da prednost daju ljudima i planeti.

Dok podatke, veliki podatke i skupove podataka sve više koriste kompanije kao informacije za menadžerske odluke, zaštita podataka o radnicima i pravila o privatnosti teško da postoje. Dokument UNI Global Union sadrži operativne principe koji se bave ovom neravnotežom. Nudeći konkretne zahteve za prikupljanje i korišćenje korporativnih podataka, primena ovih principa trebalo bi da osnaži radnike i osigura etičko i održivo korišćenje podataka. Ovo je važno pitanje koje zahteva hitno rešavanje. Potrebna je akcija za zaštitu interesa radnika i održavanje zdravog bilansa moći na radnim mestima. UNI Global Union je fokusirao 10 principa predviđenih za tu svrhu.

Podatke nazivaju novim zlatom. Njima se trguje, analiziraju ih i koriste u marketingu, oglašavanju i upravljanju ljudskim resursima. To su takođe i izgrađeni blokovi veštačke inteligencije i algoritama. Procena je da će do 2030. godine 15-20% svetskog kombinovanog BDP-a biti zasnovano na tokovima podataka. To je i sam temelj nebrojenih novih kompanija i usluga, koje sve više individualizuju mnoge aspekte naše ekonomije i društva, odnosno platforme takozvane „gig-ekonomije“ ili „ekonomije tezge“.

Kao građani svakodnevno ostavljamo tragove podataka iza nas: od onoga za čim tragamo na Google-u, do aplikacija na našim mobilnim telefonima, šta kupujemo, do naših ličnih karata, naše zdravstvene evidencije, bankarskih kartica, telefonskih poziva prema korisničkim uslugama… Da ne pominjemo mesta koja posetimo, e-poštu koju šaljemo, Facebook prijatelje koje imamo i tveetove koje pišemo. Sve to omogućava kompanijama da skupljaju podatke – o nama i našoj mreži prijatelja. Podaci su jednostavno najveći poklon, koji mnogi i ne shvataju da daju.

Takođe pružamo podatke kao radnici — naše biografije, naše biometrijske podatke, kao što su naši otisci prstiju ili skeniranje irisa u oku, kao i obilje podataka koje proizvodimo dok poslodavci prate naše radne tokove. Podatke, odnosno radne grupe podataka unutar i izvan kompanije, takođe koristi menadžment u odlukama kadrovskih resursa: o tome ko će biti unajmljen, koga promovisati, da li treba nekoga upozoriti ili otpustiti, da li su radnici danas produktivni, a ako ne, zašto ne. Upotreba aplikacija u kompanijama je čak podstakla pitanje da li su ljudi uklonjeni iz ljudskih resursa.

Ali, ko zapravo poseduje podatke koje pružamo? I kakvi to podaci postoje „tamo negde“ o nama? Teško je odgovoriti na ova dva pitanja.

Iako zakoni o zaštiti podataka i zaštiti privatnosti postoje u različitim oblicima u mnogim zemljama, podaci koji potiču od praćenja radnika nisu posebno obuhvaćeni ovim zakonima. UNI Global Union sarađuje sa globalnim neprofitnim udruženjem posvećenom tehnološkom razvoju i unapređenju tehnoloških inovacija vezanih za elektronske uređaje – Institut inženjera elektrotehnike i elektronike (IEEE — Institute of Electrical and Electronics Engineers) za stvaranje globalnog standarda za transparentno upravljanje zaposlenim podacima. Takođe je od vitalnog značaja da sindikati nastoje da, kroz kolektivne ugovore kod poslodavaca i/ili sektoru, prenesu prava na zaštitu podataka i zaštitu zaposlenih. Bez pomenutih odredaba, ravnoteža moći u kompanijama zauvek će biti prepuštena u ruke informacijama upućenim donosiocima jednostranih upravljačkih odluka. Obzirom na relativnu lakoću kombinovanja podataka iz mnogih izvora, bez reči prigovora i uticaja na to koji se podaci i kako koriste, radnici će biti izuzetno ugroženi. Zapravo, može se tvrditi da će prava i zaštita podataka o radnicima biti sledeća granica borbe za sindikate tokom izgradnje digitalne ekonomije.

Polazeći od značaja podataka na radnom mestu, UNI zahteva da radnici i njihovi sindikalni predstavnici moraju imati pravo pristupa, uticaja, uređivanja i brisanja podataka koji su prikupljeni o njima i njihovim radnim procesima.

Dokument koji je objavio UNI Global Union operacionalizuje ovaj ključni zahtev i deli ga na 10 specifičnih principa delovanja:

1) RADNICI MORAJU IMATI PRISTUP I UTICAJ NA PODATKE PRIKUPLJENE O NJIMA: Radnici moraju imati pravo pristupa prikupljenim podacima o njima, uključujući pravo na ispravljanje, blokiranje ili brisanje podataka. Ta saglasnost ne može i ne bi trebalo da bude pravni osnov obrade podataka na poslu. Radnik mora biti u stanju da na zahtev, u razumnim intervalima i bez prekomernog odlaganja, pribavi potvrdu o obradi ličnih podataka koji se odnose na njega. Radnik mora imati pravo prenosivosti podataka, tj. pravo premeštanja rejtinga i sistema rangiranja sa jedne platforme na drugu. U skladu sa domaćim zakonom i praksom ili uslovima kolektivnih ugovora, lični podaci se mogu preneti predstavnicima radnika, ali samo u meri u kojoj su takvi podaci potrebni kako bi im omogućili da pravilno zastupaju interese radnika ili ako su takvi podaci neophodni za ispunjavanje i nadzor obaveza utvrđenih kolektivnim ugovorima.

2) SPROVESTI ODRŽIVU I SIGURNU OBRADU PODATAKA: Za sve oblike obrade podataka poslodavci moraju jasno i potpuno informisati radnike pre uvođenja informacionih sistema i tehnologija koje omogućavaju praćenje njihovih aktivnosti. Neophodno je preduzeti odgovarajuće interne mere vezane za obradu tih podataka i o tome unapred obavestiti radnike. Konsultovati radnike u okolnostima u kojima postoji sumnja na mogućnost povrede prava radnika na poštovanje privatnosti i ljudskog dostojanstva.

3) PRINCIP MINIMALIZACIJE PODATAKA MORA BITI PRIMENJIVAN: To je princip da poslodavci mogu samo prikupljati podatke i samo ispravne podatke u ispravne svrhe i samo u pravu svrhu, koje će koristiti od pravih ljudi i samo pravih ljudi i za odgovarajuću količinu vremena i samo odgovarajuće vreme. Poslodavci treba da razviju odgovarajuće mere kako bi osigurali da u praksi poštuju načela i obaveze vezane za obradu podataka za potrebe zapošljavanja.

4) OBRADA PODATAKA MORA BITI TRANSPARENTNA: Informacije o ličnim podacima koje drže poslodavci moraju biti dostupne zaposlenima direktno ili posredstvom njihovih predstavnika, ili na drugi odgovarajući način. Posebno jasan i potpuni opis mora biti obezbeđen za kategorije ličnih podataka koje mogu prikupiti informacione i komunikacione tehnologije, uključujući i video nadzor i njihovu moguću upotrebu. Informacije bi trebale biti dostupne u pristupačnom formatu i ažurirane. U svakom slučaju, takve informacije moraju biti obezbeđene pre nego što radnik izvrši aktivnost ili odgovarajuću akciju i koji su lako dostupni preko informacionih sistema koje radnik obično koristi.

5) POSLODAVCI MORAJU DA POŠTUJU ZAKONE O PRIVATNOSTI I OSNOVNA PRAVA: Ovo uključuje poštovanje svih globalnih i regionalnih konvencija o ljudskim pravima. Poslodavac može zahtevati odricanje od odgovornosti kada radnici komuniciraju interno i eksterno, u smislu da su izražena mišljenja samog autora, a ne poslodavca.

6) RADNICI MORAJU IMATI POTPUNO I PRAVO OBJAŠNJENJE KADA SE PODACI KORISTE: Ovaj princip se odnosi na odluke koje donosi menadžment koje uključuju nabavku podataka unutar i izvan poslodavca. Zaposleni mora biti obavešten kada se donose važne odluke na osnovu sopstvenih, kao i spoljašnjih podataka.

7) BIOMETRIJSKI PODACI I INFORMACIJE ZA LIČNU IDENTIFIKACIJU MORAJU BITI IZUZETI: Prikupljanje i daljnja obrada biometrijskih podataka trebalo bi da se preduzimaju samo ako nema drugih manje nametljivih sredstava i samo ako su praćene odgovarajućim zaštitnim sredstvima, uključujući dodatne zaštitne mere koje su u načelu predviđene u principu 2.

8) KORIŠĆENJE OPREME ZA OTKRIVANJE LOKACIJE ZAPOSLENIH MORA BITI JASNO UREĐENO: Oprema koja otkriva lokaciju radnika može se uvesti samo ako se pokaže potrebnim za postizanje legitimne svrhe koju obavljaju poslodavci; njihova upotreba ne sme dovesti do kontinuiranog praćenja radnika. Prvenstveno, nadgledanje ne može biti svrha, već samo indirektna posledica akcije koja je potrebna za zaštitu proizvodnje, zdravlja i sigurnosti ili za osiguranje efikasnog vođenja organizacije. S obzirom na mogućnost kršenja prava i sloboda ljudi, koje se odnose na korišćenje ovih uređaja, poslodavci moraju osigurati sve neophodne zaštitne mere za pravo radnika na privatnost i zaštitu ličnih podataka, uključujući zaštitne načine predviđene u principu 2.

9) MULTI-DISCIPLINARNO, INTERNO TELO ZA UPRAVLJANJE PODACIMA MORA BITI USTANOVLJENO: Trebalo bi uspostaviti multi-disciplinarno telo za upravljanje podacima kod poslodavca radi upravljanja pitanjima formiranja, skladištenja, rukovanja i sigurnosti podataka. Ovo podrazumeva odredbe koje obezbeđuju da svi predstavnici u telu, uključujući i radnike, dobijaju odgovarajuću obuku o podacima kako bi bili opremljeni da rade u održavanju i zadržavanju održive politike zaštite podataka.

10) SVE PRETHODNO NAVEDENE PRINCIPE TREBALO BI UNETI U KOLEKTIVNE UGOVORE: Sve navedene principe trebalo bi implementirati i sprovoditi kroz kolektivno pregovaranje na nivou poslodavca ili sektora. U odsustvu navedenog pregovaranja, poslodavac treba da ustanovi organ za upravljanje u skladu sa principom 9.

Podeli vest sa prijateljima....Share on Facebook
Facebook
0Tweet about this on Twitter
Twitter
Share on Google+
Google+
0