KRITIKE ZAKONA Prosvetari i medicinari tvrde da su im ukinuta prava

Print Friendly, PDF & Email

Izvor: Blic, 23.12.2017.-

Autor: Slađana Vukašinović.-


Zakon o zaposlenima u javnim službama, prosvetarima, zdravstvenim, socijalnim, naučnim i kulturnim radnicima ukida postojeća radna prava iz Zakona o radu, uključujući i ona vezana za pregovore sindikata o platama.

Tih, ali i drugih privilegija neće, s druge strane, biti uskraćeni zaposleni u policiji, vojsci i javnim preduzećima, koje zakonodavac nije svrstao u kategoriju „javna služba“, što je suprotno drugim zakonskim rešenjima. Sve ovo tvrde predstavnici sindikata prosvete i zdravstva, koji upozoravaju vlast da ovakvim rešenjima stvara kolonu zaposlenih prvog i drugog reda, koja je po svim evropskim konvencijama zabranjena.

A dokaze za ovako teške optužbe nalaze u limitiranim pravima u mnogim segmentima, s jedne strane, i uvećanim obavezama s druge, koje neće moći da se nagrade većom platom, što je mogućnost koju im pruža drugo radno zakonodavstvo.

– Ovim zakonom je suspendovana primena značajnih delova Zakona o radu, pre svega onih koji se odnose na kolektivne ugovore, kojima smo imali mogućnost da ostvarimo veća prava i povoljnije uslove rada od onih utvrđenih zakonom. Prema Zakonu o zaposlenima u javnim službama, sindikati neće moći da pregovaraju o platama, kao ni o svim drugim pitanjima regulisanim zakonom, čime se stavljaju u neravnopravan položoj sa kolegama iz javnih preduzeća, vojske i policije. Pored toga, uvodi se i kvaziprekovremeni rad jer će se prekovremeni sati, po novom zakonu, plaćati od četiri do 10 odsto više, umesto 26 odsto, kako je predviđeno Zakonom o radu – navodi predsednica Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije Jasna Janković.

Ona dodaje da je jasno da Zakonom o javnim službama nikome u prosveti, nauci, socijali, nauci, kulturi i zdravstvu neće biti ni povećana ni smanjena plata.

– Direktor jedino može da nagradi nekog za dobar rad, ali u tom slučaju mora nekom drugom da smanji platu, pošto i ta nagrada ide iz istog budžeta. Pored toga, ovaj zakon eliminiše i primenu Zakona o platnim razredima, kojim bi trebalo da se izjednače startne plate za ljude istog obrazovanja u javnoj upravi, uključujući i policiju i vojsku. To se sada ukida za blizu pola miliona ljudi, pa će njihov ionako loš položaj biti još gori. U gori položaj ih dovodi i to što su dužni da rade i poslove koji nisu u opisu njihovih radnih mesta u slučaju da na tom mestu niko trenutno nije zaposlen – dodaje Janković.

S njom se slaže i predstavnik Novog sindikata zdravstva Srđan Nedeljković.

– Ovim zakonom se zaposleni može premestiti i kod drugog poslodavca, što može da bude prostor za zloupotrebu, jer može da omogući direktorima javnih službi da se bave lizingom radne snage. Poslodavcu se daje i mogućnost da zaposlenog bez njegove saglasnosti premesti na radno mesto udaljeno do 50 kilometara od mesta stanovanja. Poslodavac može i da svakog dana premešta radnika na drugo radno mesto jer može da mu ponudi ugovor da radi na više radnih mesta. Sve u svemu, ovo je selektivan zakon, jer je opseg primene daleko uži od onoga šta nam sugeriše njegov naziv, zakon koji smanjuje prava, a uvećava obaveze radnika – tvrdi Nedeljković.

Zakon o zaposlenima u javnim službama donet je 14. decembra ove, a počeće da se primenjuje od 1. januara 2019. godine.

Vlada: Nijedna struka nije u podređenom položaju

U Vladi Srbije tvrde da se Zakonom o zaposlenima u javnim službama ne stavljaju u podređeni položaj prosveta, zdravstvo, kultura i drugi.

– Na državne službenike, u koje spadaju i policija, vojska, pravosuđe i drugi, primenjuju se Zakon o državnim službenicima i Zakon o platama državnih službenika, kao i posebni zakoni o policiji i vojsci. Zakoni koji se odnose na zaposlene u državnim organima će se tokom 2018. godine usklađivati sa Zakonom o sistemu plata zaposlenih u javnom sektoru kako bi i njihova primena počela od 2019. godine. To što se na njih ne odnosi Zakon o zaposlenima u javnim službama, ne znači da su oni u privilegovanom položaju jer se njihova prava, obaveze i odgovornosti utvrđuju drugim zakonima – navode u Vladi i dodaju:

– Svi posebni zakoni moraju da se usklade sa principima koje propisuje sistemski zakon o platama, svi će biti razvrstani u istoj matrici koeficijenata, imati jedinstvenu osnovicu, minuli rad i druga uvećanja, koja će biti utvrđena Zakonom o budžetu. Što se tiče javnih preduzeća, sistemski zakon se ne odnosi na njih, jer ona posluju na principima sticanja dobiti, što treba da omogući i adekvatne načine za određivanje plata ili njihovog umanjenje ako dobiti nema. Državni organi i javne službe su neprofitne institucije i stoga je država oduvek posebnim zakonima određivala plate za zaposlene u tim institucijama.

 

Podeli vest sa prijateljima....Share on Facebook
Facebook
0Tweet about this on Twitter
Twitter
Share on Google+
Google+
0