Završeno istraživanje prekarnosti novinara i njihovih kapaciteta za borbu protiv ove pošasti

Print Friendly, PDF & Email

Izvor: Centar za razvoj sindikalizma (CRS) 19.11.2017.-

Autor: CRS


Centar za razvoj sindikalizma završio je istraživanje „Kapaciteti novinara u zastupanju javnog interesa, odbrani profesije i u deprekarizaciji rada“. Rezultati istraživanja objavljeni su u knjizi Pasivni aktivizam novinara koju su u suizdavaštvu objavili Centar za razvoj sindikalizma i DanGraf.

Istraživanje je tokom 2016. i 2017. godine realizovao interdisciplinarni istraživački tim Centra za razvoj sindikalizma. Autori istraživanja i knjige su Srećko Mihailović, dr Đokica Jovanović, dr Miroslav Ružica, dr Galjina Ognjanov, Zorica Miladinović, Đorđe Vlajić, Gradimir Zajić, Dejan Kožul, Tanja Jakobi, dr Zoran Stojiljković, Vera Didanović, Zoran Stanojević i Vojislav Mihailović.

Sadašnje istraživanje i knjiga su nastavak istraživanja prekarnosti započetog 2015. godine sa istraživanjem „Prekarizacija rada i radnika. Radnici bez zanimanja i medijski radnici” i knjigom Od novinara do nadničara. Prekarni rad i život. Oba istraživanja finansijski je podržala Fondacija za otvoreno društvo.

Knjiga Pasivni aktivizam novinara može se kupiti u redakciji lista Danas po ceni od 600 dinara.

Sažetak oba istraživanja prekarnosti novinara na srpskom i engleskom jeziku mogu se pročitati ovde. Takođe i uvodna reč Srećka Mihailovića na predstavljanju knjige Pasivni aktivizam novinara, 16. novembra 2017. u Medija centru u Beogradu.

 

KLIKOM NA SLIKE MOŽETE POGLEDATI I PREUZETI MATERIJAL

 

Rezime trogodišnjeg istraživanja prekarizacije medijala

Precarious-Labor-vs.-Human-dignity-EN.pdf

 

 

 

 

Srećko Mihailović:

Uvodna reč na predstavljanju knjige Pasivni aktivizam novinara

 

Istraživački tim Centra za razvoj sindikalizma završio je trogodišnje istraživanje fenomena prekarnosti i procesa prekarizacije, na uzorku novinara novinara i na kontrolnoj grupi fizičkih radnika. Rezultati tog istraživanja objavljeni su u dve knjige:Od novinara do nadničara. Prekarni rad i život, prošle godine i sada Pasivni aktivizam novinara.

Istraživanje je realizovano u znaku dve premise. Jedna se odnosi na fenomen prekarnosti i prekarizacije rada i života, a druga na kapacitete čoveka da se suprostavi prekarizaciji.

(O prvoj premisi)

Troškove lepog života onih gore, plaćaju lošim životom oni dole. Da nije pravedno, nije. Ali, to je cena  života u klasnom društvu.

U klasnom društvu, osim u nekim kratkim isečcima vremena, svako ko je rođen gore ostaje gore, a svako ko je rođen dole, ostaje dole. Tako je u društvimaograničene socijalne pokretljivosti. Deca radnika ostaju radnici, često za razliku od roditelja, nezaposleni radnici. – Srbija je danas u evropskom vrhu zemalja po samoreprodukciji socijalnih grupa. Međutim, treba zapaziti da je navedena tvrdnja samo polovično tačna. Zaustavljena je socijalna pokretljivost na više, ali je otvorena velika breša – naniže. E upravo tu vam je na delu proces prekarizacije, kao proces silazne pokretljivosti, kao proces de-klasiranja, klasnog srozavanja pa i ljudskog propadanja. – Novinari su među onim socijalnim  grupama koje se karakterišu socijalnim srozavanjem i prekarizovani rado  i životom.

(o drugoj premisi)

Ako je tačno da sve u Srbiji ide iz goreg u još gore, a za to ima nekih  argumenata, onda je stanje u medijima dobro ili barem bolje danas nego što će biti sutra. Nakon ove pesmističke hipoteze valja se zapitati: a da li se novinari fatalistički priklanjaju ovakvom stanju stvari ili pokušavaju nešto da čine. Dakle, kakvo je stanje novinarskog aktivizma?

Generalno, kao i na svaki aktivizam, na aktivizam medijskih radnika, pored internih činilaca, kao što su vrednovanje aktivizma, želja za promenom, procene mogućnosti promene, znanje za promenu… bitno utiču i eksterni činioci čiji uticaj ima objektivnu snagu. Kada su mediji u pitanju nalazimo delovanje eksternih činilaca koji u znatnoj meri određuju stanje medija. I dok je prvi od njih opšte prirode i deluje i na druge profesije i proizvodne celine, dotle su preostala dva specifična za medije. Reč je o sledeća tri činioca: (1) fleksibilizacija i nestajanja radnog odnosa, deregulacija radnog ugovora, de-profesionalizacija profesije – jednom rečju, prekarizacija novinara i drugih medijskih radnika… (2) promene ekonomske podloge medija, tj. promene u načinu finansiranja; privatizacija medija… (3) nove tehnologije…

Naše centralno istraživačko pitanje fokusirano je na povezanost i uticaj ovatri bazičnaeksterna činioca medijske „industrije“ – na aktualni aktivizam i na potencijalni aktivizam medijskih radnika.

Druga strana ovog centralnog pitanja našeg istraživanja, bilo je pitanje odgovornosti za stanje medija, odnosno za neaktivnost ili nedovoljnu aktivnost medijskih radnik: sami novinari, vlasnici medija ili država i njeni vlasnici.

Dimenzija prekarnost/dostojanstvo je u korelaciji osrednjeg intenzitetasa samoocenom novinarskog aktiviteta (0,35). Međutim, smer povezanosti nije očekivan i nije u skladu sa startnomhipotezom po kojoj aktivizam ide sa dostojanstvom, a pasivizam saprekarnošću. Naime, našli smo obimnu uparenost prekarnosti i aktivizma, kao i dostojanstvai pasivizma (po 37%), dok je očekivano uparivanje prekarnosti iaktivizma znatno niže (24%), a pogotovo uparivanje dostojanstva i aktivizma(2%). Ovakav nalaz je u suprotnosti sa onim što smo očekivali, odnosnopretpostavljali na početku istraživanja. Naša startna hipoteza bila je daprekarizovanost nije u proporcionalnoj korelaciji sa aktivitetom i da prekarnostdestimuliše i umanjuje mogućnost aktivizma. No, pokazalo se, ta hipotezanije realna.

Završavam ovodnu reć sa nekoliko pitanja i jedni odgovoromkoji su predstavljali lajt motiv mog pristupa istraživanju prekarnosti novinara i njenih posledica:

Zašto od novinara tražimo ono što ne tražimo od nas samih? Tražimo da novinari budu istinoljubivi, hrabri, pametni, kritični, da budu zastupnici javnog interesa, da kažu ono što mi ne smemo da kažemo. No, da ne tražimo od njih da budu sve ono što mi nismo? Kažemo, pa to je njihov posao. Međutim, nije li posao svih nas da stvaramo takve društvene uslove u kojima javna reč neće povlačiti posledice po onoga koji ih je javno izrekao? Ukoliko to ne učinimo svi ćemo postati žrtve prekarizacije kao procesa prisilnog kreiranja poslušnika i doušnika, udvorica i beskičmenjaka, marioneta i statista.

I na kraju da prafraziram jednu tvrdnje o intelektualcima koju je 2002. godine izrekao Milan Kangrga u intervjuua za časopis Hrvatska ljevica:

Novinar koji ćuti o pitanjima od opšteg interesa, nije – novinar. I to je to. Ne moram o tome kazati ništa više!

Podeli vest sa prijateljima....Share on Facebook0Tweet about this on TwitterShare on Google+0