Srećko Mihailović: Medije je lakše pročitati nego istraživati!

Print Friendly, PDF & Email

Izvor: Sajt Pokreta udruženih stanara, upss-nis.org, 

Uvid u tekst: 19.11. 2017.-


Pasivni aktivizam novinara: Istraživanje aktivističkih kapaciteta medijskih radnika. Srećko Mihailović (ur.) Izdavači: Centar za razvoj sindikalizma, Beograd i Dan Graf, Beograd, 2017. – izvodi)

Da li se novinari, danas u Srbiji, pre mogu poistovetiti sa Sizifom ili sa Sančom Pansom?

Grujica Spasović, koji je uredio prvih 3.076 brojeva lista „Danas“, povodom dvadesetogodišnjice izlaska ove novine, započinje tekst u svečanom broju rečenicom: „Biti novinar, danas i ovde, znači dobrovoljno pristati na ulogu Sizifa“. Nema spora, ima sizif-novinara, kako da ih nema. No, ovoj metafori, imajući na umu svu složenost i šerenolikost medijskog sveta, valja dodati još jednu, o novinarima u ulozi Servantesovog Sanča Panse.

U prvom slučaju sizif-novinar opšti sa bogovima, u drugom slučaju sančopansa-novinar opšti sa politikom i političarima i drugim vlasnicima ovog sveta. Sve ostalo je tek publika, pasivni posmatrač velike igre velikih igrača, bilo da su to bogovi ovog ili onog sveta.

Ne reče li Sančo Pansa za svog gospodara, Don Kihota: „Po hiljadu znakova sam video da mi je gospodar tako lud da bi ga trebalo vezati, a ja ne zaostajem za njim nego sam luđi od njega, jer idem za njim i služim ga…”

Ukupno uzev, u ravni percepcije i ocene stanja u medijima i stanja u novinarskoj profesiji, kao i odgovornosti za to stanje, istraživanje je omogućilo zaključak koji uprošćeno rečeno glasi: stanje medija je loše, zato smo i mi odgovorni, ali su više odgovorni neki drugi; nedovoljno smo aktivni, ali ne znači da ne bismo mogli da budemo aktivniji. Upravo u navedenom istraživačkom nalazu utemeljena je potreba za nastavkom istraživanja (čije nalaze prezentiramo u ovom izveštaju, kao i usmerenje sadržaja istraživanja na propitivanje mogućnosti za aktivnije i organizovanije profesionalno i socijalno ponašanje novinara ili jednostavnije rečeno, u centru našeg istraživanja bili su aktivistički kapaciteti medijskih radnika. Konkretnije, sadržaj našeg istraživanja bio je određen pokušajem odgovora na sledeća tri pitanja.

– Kakav je odnos između hronične egzistencijalne nesigurnosti novinara (tj. kako smo utvrdili,  veoma raširene prekarizacije rada i života) i aktiviteta usmerenog na izlaz iz takvog stanja? Ili, jednostavno, šta novinari čine da bi živeli pristojnije?

– Kakav je odnos između života sve opterećenijeg pitanjem opstanka i profesionalnog identiteta i integriteta? Šta novinari čine za svoju profesiju?

– Kakav je odnos između rada u javnom interesu, rada za opšte dobro – ako takav rad traži žrtvu koja nije periferna nego egzistencijalno bitna; najprostije rečeno, šta novinari rade za opšte dobro?

Ako, po prirodi stvari, šanse za određeni uspeh na bilo kojem od ova tri polja mogućeg novinarsko-medijskog aktivizma povećava udruživanje aktiviteta u određenim organizacijama (bilo profesionalnim, bilo sindikalnim), zašto ta udruženja ne okupljaju i angažuju veći broj medijskih radnika? A ako su ta udruženja i organizacije malo  produktivne, zašto medijski radnici ne čine više na njihovoj produktivnosti? A onda je tu i pitanje – ako su udruženja i sindikati loši, a nema pokušaja da se napravi bolje, zašto onda nije izraženiji protestni aktivizam. (Upravo su se ova pitanja nalazila u središtu nekoliko rasprava novinara i članova našeg istraživačkog tima koje smo imali u Beogradu, Novom Sadu i Nišu).

***

Istraživanje „Kapaciteti aktiviranja i organizovanja medijskih radnika u zastupanju javnog interesa, odbrani profesije i u deprekarizaciji rada i radnog statusa“ – nije zamišljeno kao standardno terensko ili javnomnjensko istraživanje. Istraživanje nema u fokusu naučne ciljeve, već pragmatične, aktivističke ciljeve da se doprinese osmišljavanju rada na promenama. Te promene, prema startnoj zamisli, treba da  iniciraju i „subjekti“ i „objekti“ istraživanja, odnosno istraživači i oni koji bivaju istraživani. Na delu treba da se uspostave procesi de-subjektivizacije i de-objektivizacije aktera istraživanja. U tom smislu, ovo istraživanje naginje ka akcionom istraživanju. Utoliko više što prethodno istraživanje – prekarizacija rada i života medijskih radnika – može da se postavi kao „nulto“ ili inicijalno istraživanje koje je utvrdilo stanje stvari koje treba menjati. Nakon tog početnog istraživanja koje smo ranije obavili (2014/15) sledi ovo sadašnje aktualno istraživanje. Reč je o istraživanju u kojem su akcije istraživača združene sa akcijama onih koje istražujemo. U pitanju su, dakle, određene akcije koje osmišljavaju i kroz raspravu proveravaju zajedno istraživači i de-objektivizirani ispitanici (koji istovremeno imaju tretman ciljne grupe). Faktički, u pitanju je združena akcija istraživača i stejkholdera (stakeholders), kako internih, tako i eksternih. U interne stejkholdere (oni su jednim delom istovremeno i ispitanici) ubrajamo: novinare i ostale zaposlene radnike u medijskim firmama, lidere medijskih organizacija i udruženja u datoj medijskoj firmi, menadžment firme, kao i same vlasnike medijskih firmi. U eksterne stejkholdere ubrajamo vođe granskih medijskih sindikata, samostalnih medijskih sindikata i sindikalnih centrala koje nemaju granski sindikat medija a u svom članstvu imaju medijske radnike, profesionalnih udruženja novinara i ostalih medijskih radnika, nevladinih organizacija koje se ovako ili onako bave medijima, fondacija orijentisanih ka medijima.

Shodno inicijalnoj zamisli koncepta istraživanja koncipiran je i sastav istraživačkog tima – pola tima čine novinari, od 13 članova tima šest su novinari, a ostalih sedam su sociolozi, politikolozi i ekonomisti. U ovakvom opredeljenju rukovodili smo se onom Burdijeovom maksimom o novinarima kao „spontanim sociolozima”.

Istraživanje aktivističkih kapaciteta novinara započeli smo u jesen 2016. godine, a završili krajem prve polovine 2017. godine. Istraživački izveštaj je finalizovan sredinom 2017. godine, a izlazak knjige iz štampe očekujemo u avgustu ove godine. Istraživanje je obavio interdisciplinarni istraživački tim u kojem su sociolozi:

dr Miroslav Ružica,
dr Đokica Jovanović,
Gadimir Zajić i
Srećko Mihailović (rukovodilac tima);

novinari:
Tanja Jakobi,
Vera Didanović,
Zorica Miladinović,
Đorđe Vlajić,
Zoran Stanojević i
Dejan Kožul;

politikolozi:
dr Zoran Stojiljković i
Vojislav Mihailović i
ekonomistkinja dr Galina Ognjanov.

Podeli vest sa prijateljima....Share on Facebook0Tweet about this on TwitterShare on Google+0