Pitanje za Ljubisava Orbovića i Zorana Stojiljkovića

Print Friendly, PDF & Email

Izvor; CRS, 23.10.2017.-

.

Pitanje za Ljubisava Orbovića i Zorana Stojiljkovića, a bogami i Nebojšu Atanackovića (Vladu i njenu predsednicu ne treba pitati, odgovor je u onome što Vlada čini i još više u onome što ne čini).

 

Dragi članovi Socijalno-ekonomskog saveta,

Pitam se, a čini se da i vi treba da se pitate ili barem zamislite nad podatkom koji je pre neki dan objavila Nova ekonomija „AmCham: Nastavak saradnje privrede i vlade ključan za unapređenje poslovnog okruženja.

Naime, u tekstu „AmCham: Nastavak saradnje privrede i vlade ključan za unapređenje poslovnog okruženja“, iznose se i sledeći veoma impesivni podaci. Između ostalog u pomentom tekstu piše da je nezavisno poslovno udruženje, Američka privredna komora u Srbiji, tj. AmCham „u prethodnom periodu imao veoma konstruktivan dijalog sa Vladom i nastavljeno je petnaestogodišnje partnerstvo koje se ogleda u saradnji na izradi preko 200 različitih regulativa – u skorije vreme od izmena Zakona o radu preko donošenja Zakona planiranju i izgradnji i Zakona o inspekcijskom nadzoru.“

Pitam vas, da li je Socijalno-ekonomski savet čiji ste vi reprezentativni članovi, od kad postoji do dana današnjeg, konsultovan o barem duplo manjem broju „regulativa“ i kako je izgledao vaš „konstruktivni dijalog sa Vladom“ (i poslodavcima) o izmenama Zakona o radu, donošenju Zakona planiranju i izgradnji i Zakona o inspekcijskom nadzoru?

Ne bih da sada ovde tamburamo o Zakonu o Socijalno-ekonomskom savetu i njegovom trećem članu: „Socijalno-ekonomski savet se osniva u cilju uspostavljanja i razvoja socijalnog dijaloga u pitanjima od značaja za ostvarivanje ekonomskih i socijalnih sloboda i prava čoveka, materijalnog, socijalnog i ekonomskog položaja zaposlenih i poslodavaca i uslova njihovog života i rada, razvoja kulture pregovaranja, podsticanja mirnog rešavanja kolektivnih radnih sporova, razvoja demokratije…“. Iako je to zakon, ipak to spada u neku neokomunističku utopiju i daleko je od naše tržišne stvarnosti.

U našoj tržišnoj stvarnosti to između AmChama i Vlade zovu poslovnim dijalogom, a ono između Vlade, poslodavaca i vaših sindikata, zove se socijalni dijalog. Naša Vlada, a naša je izabrali smo je, vodi poslovne dijaloge, a nevoljno se odnosi prema socijalnom dijalogu. Možda socijalni dijalog shvata kao „socijalu“. A možda je kvaka u nečem drugom. Možda je, a sukladno ciničnim izjavama naših vladara i njihovih vazala, možda je stvar u tome što AmCham „predstavlja“ državu čije su kompanije „u prethodnom periodu“ u Srbiju uložile četiri milijarde dolara, kao što reče ambasador SAD Kajl Skat. A šta su „u prethodnom periodu“ u Srbiju uložile srpske kompanije? Izgleda ništa jer da jesu Vlada bi sa njima vodila barem poslovni ako ne socijalni dijalog.

A sindikati, pa neka sindikati ulože u Srbiju četiri milijarde dolara, pa neka onda pitaju za socijalni dijalog! Ili neka izađu na izbore, pa ako ih narod hoće, neka se pitaju šta god im je volja!

 

Srećko Mihailović, koordinator rada Centra za razvoj sindikalizma

Podeli vest sa prijateljima....Share on Facebook76Tweet about this on TwitterShare on Google+0