Poslodavci već zaštićeni, kontrole bolovanja oduvek postoje

Print Friendly, PDF & Email

Izvor: danas, 10.10.2017.

Autor: M.Obradović.-


* Jedini zakonit način da država „pomogne“ investitorima je da traži od domova zdravlja da pojačaju kontrolu kvaliteta rada lekara * Poslodavac po Zakonu o radu može da traži da komisija doma zdravlja proveri dokumentaciju o bolovanju radnika, a može i da o svom trošku pošalje radnika na pregled u drugu ustanovu * Slobodan Lalović: Poslodavci imaju efikasne zakonske načine da provere osnovanost bolovanja, pa ne vidim čemu sva ova priča

Pitanje neopravdanih bolovanja je obuhvaćeno i rešeno sa nekoliko zakona, pa nikome danas nije jasno šta je značila izjava ministra za rad Aleksandra Đorđevića nakon sastanka sa predstavnicima železare Hestil i kineskim ambasadorom da su „dogovoreni mehanizmi, kako i na koji način će se sprovoditi kontrola bolovanja“ kao i da „postoje mehanizmi i ovo će biti jedna vrsta pilot projekta, koji će, ukoliko bude dao dobre rezultate, biti opšte primenjivan“.

Doduše ministarstvo rada je naknadno dalo saopštenje u kome se poziva na Zakon o radu, ali i dalje je nerazjašnjena izjava o „pilot projektu“ osim ako se sprovođenje postojećih zakona ne smatra nečim sasvim novim.

A šta o pravu na bolovanje zaista kažu važeći propisi? Prema Zakonu o radu, pacijent je dužan da u roku od tri dana poslodavcu dostavi potvrdu o privremenoj sprečenosti za rad, na kojoj ne mora da stoji dijagnoza, jer su podaci o bolesti posebno osetljivi podaci o ličnosti. Poslodavac ima pravo da ukoliko posumnja u zloupotrebu bolovanja zatraži da se o njegovom trošku u specijalizovanoj instituciji po njegovom izboru proveri zdravstveno stanje radnika. Ukoliko radnik to odbije poslodavac može da mu da otkaz. A prema zakonu o zdravstvenom osiguranju, ako zaposleni zloupotrebi bolovanje gubi pravo na isplatu naknade.

Takođe, poslodavac može da podnese zahtev domu zdravlja da se proveri bolovanje njegovog zaposlenog. U tom slučaju direktor doma zdravlja obavlja internu kontrolu i sastavlja komisiju koja prolazi dokumentaciju i utvrđuje da li je bilo propusta.

Ne idu na bolovanje jer se plaše otkaza

Kako ističe dr Mirjana Lapčević, članica Upravnog odbora Lekarske komore Srbije, domovi zdravlja imaju obavezu sprovođenja interne kontrole kvaliteta, ali menadžment domova zdravlja to ne radi.

Prema njenim rečima, bolovanje u trajanju do 30 dana otvara izabrani lekar i ne treba mu ničije mišljenje, na primer specijaliste, ukoliko može sam da postavi dijagnozu.

„Ako lečenje traje duže od 30 dana pacijent ide pred lekarsku komisiju Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, gde se uzimaju i mišljenja lekara specijalista“, objašnjava dr Lapčević, koja je inače izabrani lekar.

Ona napominje da ukoliko komisija pokaže da je došlo do greške lekara i da je neopravdano otvorio bolovanje, lekar može biti tužen i od njega da se refundiraju troškovi bolovanja koje prvih 30 dana plaća poslodavac, a koji iznose 65 odsto od plate.

„Mi imamo drugi problem, a to je da ljudi ne smeju da idu na bolovanje. Uglavnom su to mladi ljudi, koji se plaše da ne dobiju otkaz i zato sa virusnom infekcijom, prehlađeni ili pod temperaturom odlaze na posao. Tamo zaraze ostale kolege, ali i oni sami rizikuju komplikaciju bolesti ili razvoj autoimune bolesti. Tako od benigne situacije koja se rešava odmorom od pet dana dobijaju hronična oboljenja“, napominje ona dodajući da je jednako važno razvijati svest da se na bolovanje ne ide kada ne treba, i da se ide kada treba.

U sindikatima izjave ministra ocenjuju kao pritisak i na radnike i na lekare, ali i kao lov na veštice.

Lobiranje da se smanji naknada za bolovanje

U Zakonu o radu, objašnjava Slobodan Lalović iz Saveza samostalnih sindikata Srbije, postoji i mogućnost da poslodavac postupa prema „opštem aktu“ što je pravilnik o radu ili kolektivni ugovor. U njima može da stoji mogućnost da poslodavac šalje komisiju na primer u kontrolu zaposlenog na bolovanju da vidi da li se pridržava terapije i saveta lekara. U praksi to znači da ljudi iz firme dolaze kući da vide da li je zaposleni tu i da li eventualno nešto radi.

„U praksi iz mog iskustva te komisije šalju da bi se osvetili zaposlenom ako je menadžment u sukobu sa njim. Te komisije su na staklenim nogama jer ima niz dijagnoza gde čovek nije vezan za krevet“, ističe Lalović. On dodaje i da je jasno da poslodavci imaju efikasan zakonski način da provere da li neko lažira bolovanje i da ga otpuste pa nije jasno čemu onda sva priča ministarstava.

„Čini se da postoji pritisak stranih investitora da se plaćanje 65 odsto bolovanja prvih mesec dana smanji“, upozorava on.

Slađana Kiković iz UGS Nezavisnost ističe da poslodavci imaju mehanizme da provere da li zaposleni zloupotrebljavaju bolovanja i da su istupi ministra „uvođenje rijalitija u primenu zakona“.

„Ovako ispada da je cela Srbija na bolovanju, a to nije tačno. Baca se ljaga na radnike, a ministar bi mogao da proveri uslove rada, zaštitu na radu, preostala radna sposobnost. Pitanje je koliko ti ljudi prekovremeno rade“, ističe Kiković.

Ona kaže i da je konkretan problem u železari 40-50 ljudi u poodmaklom dobu života i radnog staža koji verovatno imaju zdravstvene probleme i opravdano se nalaze na bolovanju.

Ona takođe ističe da bi bilo dobro proveriti kakvi su uslovi rada ljudi kod stranih investitora u železari, u Juri, Leoniju…

RFZO: Kontrole su stroge

Kiković takođe napominje da je dijagnoza radnika zaštićeni podatak i da nije dostupna poslodavcu, osim ukoliko sam radnik to ne želi da saopšti. Upravo ovo je bio i razlog da poverenik za informacije od javnog značaja zatraži objašnjenja od ministarstava rada i zdravlja u vezi njihove namere da sprovode „pilot projekat“.

Svi sagovornici Danasa kažu da je uvek bilo lažnih bolovanja, ali i sam RFZO je prethodnih godina isticao da su kontrole stroge i da je toga sve manje.

Zoran Savić, predsednik sindikata zaposlenih u zdravstvu, poručuje da bi mnogo manje bolovanja bilo ako bi ministar rada uradio svoj deo posla.

„Kada bi se poboljšali uslovi rada, posebno kod stranih investitora, ljudi bi se manje razbolevali i išli na bolovanje“, kaže on dodajući da lekari jesu podložni kontroli, ali i da lekar daje dijagnozu u trenutku pregleda, a da kod akutnih bolesti, kao na primer prehlade ili premora, posle tri, četiri dana pacijent se oporavi.

Od ministarstva zdravlja smo zatražili, ne i dobili, podatke o broju kontrola bolovanja i procentu utvrđenih nepravilnosti. Prema ranijim podacima RFZO-a, poslednjih godina broj bolovanja se uvećava iz godine u godinu, pa je tako sa 276.950 u 2015. broj otvorenih bolovanja povećan na 299.156.

 


Branbić: U sezoni trećina radnika na bolovanju

Premijerka Srbije Ana Brnabić, ministri Zlatibor Lončar i Zoran Đorđević izjavili su juče da se najavljena kontrola bolovanja u Srbiji odnosi na primenu zakona i na zaštitu i poslodavaca i radnika.

Brnabić je prilikom posete kompaniji Delez objasnila da u vreme sezonskih radova pojedini zaposleni odlaze na bolovanje, pa se događa da u kompaniji skoro trećina radnika ne radi.

Radi se o zaštiti stranih, ali i domaćih kompanija, rekla je Brnabić, koja navodi da se nije žalila samo Železara Smederevo, već i Delez i nemački investitor u Ivanjici.

„Niko ovde ljudima ne brani da odu na bolovanje kada su bolesni, radi se o kontroli zloupotrebe bolovanja“, rekla je ona. Ministar zdravlja Zlatibor Lončar je istakao da nikakvi podaci neće biti objavljeni.

Đorđević je dodao da se na zloupotrebu bolovanja žalio Telekom Srbija i napomenuo da se u ovom slučaju radi ne samo o zaštiti poslodavaca, već i radnika na koji se „prelije“ posao zbog zloupotrebe koje čine njihove kolege.


 

Podeli vest sa prijateljima....Share on Facebook0Tweet about this on TwitterShare on Google+0