Zbog prekršaja poslodavci kažnjeni sa skoro 300 miliona, ali i dalje koriste “rupe” u radnom zakonodavstvu

Print Friendly, PDF & Email

IZvor: Centar za istraživanje korupcije (cik.co.rs),05.10.2017.

Piše: Katarina Stamatović.-


Na osnovu podataka Inspektorata za rad tokom 2016. godine zahtevima za pokretanje prekršajnog postupka poslodavci su kažnjeni  novčanim kaznama u ukupnom iznosu od 289.588.350 dinara,  a od toga je samo 22 miliona dinara uplaćeno u budžet Republike Srbije. Koristeći nedovoljno regulisane zakonske odredbe i zakonske klasifikacije radne delatnosti poslodavci su često pribavljalji sebi korist i uvećavali svoju dobit. Vrednovanje kandidata za zaposlenje pri zasnivanju radnog odnosa, potom takozvani lažni samozaposleni i zloupotrebe poslodavčevih (upravljačkih, normativnih, disciplinskih) ovlašćenja samo su neki od vidova zloupotreba koje se dešavaju u sferi radnih odnosa, a CIK je detaljno istražio.

Prošle godine izvršeno preko 53 hiljade inspekcijskih nadzora; Žalbe i na bezbednost na radu

Tokom 2016. od ukupno 53.069 inspekcijskih nadzora koji su izvršeni, inspekcija rada je 7.652 nadzora izvršila prema zahtevu zaposlenih. U oblasti radnih odnosa u sedam hiljada zahteva zaposlenih koji su se obraćali Inspektoratu za rad, veliki deo odnosi se upravo na zasnivanje radnog odnosa, iliti na pojave poput rad „na crno“ – bez zaključenih ugovora o radu, zloupotrebe probnog rada i rada na određeno vreme.

Poreska uprava ćuti na Zahteve za pristup informacijama od javnog značaja

Na pitanja koliko je obveznika kontrolisano u kancelarijskoj i terenskoj kontroli, koliko je na osnovu tih kontrola podneto poreskih prijava po službenoj dužnosti, kao i koliko je po podnetim poreskim prijavama izvršeno uplata poreza i doprinosa, Poreska uprava je prvo pripremala u dva navrata odgovore tokom 40 dana, a istekom tog perioda odgovorila time da nema “odgovarajući” dokument, kojim bi nam odgovorila na zahtev.

Iako je službena prijava za koju je CIK pitao propisana Zakonom i mora postojati u vidu bilo kakvog drugog dokumenta, očigledno Poreska uprava ne vodi čak ni evidenciju o tome ili uopšte ne podnosi službene prijave, pa iz tog razloga ne poseduje takve dokumente.


Do zapošljavanja diskriminacijom i narušavanjem  privatnosti

Profesorka Pravnog fakulteta u Beogradu Ljubinka Kovačević smatra da prvi rizici zloupotrebe počinju još u trenutku kada se poslodavcu pruža čitav niz ovlašćenja da sam izabere najboljeg saradnika. Tako prema njenom mišljenju poslodavci primenjuju razne metode vrednovanja, čak i onda kada to nije neophodno za vrednosnu procenu kandidata. Pod takvim metodama profesorka Kovačević je navela razne testove inteligencije, psihološke testove, ali i prikupljanje drugih podataka kojima poslodavci prave razlike i diskriminišu pojedine kandidate bez obzira na njihove profesionalne sposobnosti – Na primer, bojazan poslodavca da će žene zbog porodičnih obaveza češće odsustvovati sa posla.

“Izbor kandidata se ponekad zasniva na nestandardnim i lažnim kriterijumima koji mogu ugroziti privatnost kandidata, nezavisno od tačnosti podataka koje otkrivaju. Rizik diskriminacije oslanja se i na rizik povrede privatnosti  i rizik prava na dostojanstvo i drugih prava i osnovnih sloboda izražavanja”, ističe profesorka Kovačević.

Stanje u Srbiji po pitanju osnovnih sloboda i prava radnika, ali iz ugla sindikalnog delovanja, za CIK je prokomentarisala i predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata (ASNS) Ranka Savić koja kaže da mnogi poslodavci ne dozovoljavaju formiranje sindikata.

“Svaki pokušaj naših aktivista završava se sa pretnjom otkazom. Porazno je što Ministarstvo rada i Inspekcija rada ne reaguju na ovakvo ponašanje poslodavaca”, navodi  predsednica ASNS.

Nedovoljan broj inspektora i nejasna struktura nadležnosti Inspekcije

Kako kažu iz Inspektorata za rad, preko Kancelarije za brze odgovore u 2016. godini upućeno je 582 pitanja,  pri čemu se većina pitanja odnosila na zahteve za vršenje inspekcijskih nadzora kod poslodavaca.  Zahtevi su bili usmereni na inspekcijski nadzor zbog rada “na crno”, redovnog neprimanja zarade, primanje zarada ispod minimalnih, neuplaćenih doprinosa i neoverenih zdravstvenih knjižica. Na neka pitanja je Inspektorat odgovarao odmah, dok su neka pitanja odnosno zahtevi odgovoreni nakon sprovedenog inspekcijskog nadzora, a pojedina upućena na nadležnost  Poreskoj upravi i drugim nadležnim institucijama

Upravo ovde profesorka  Beogradskog Univerziteta Ljubinka Kovačević, uviđa problem jer smatra da rad inspekcije opterećuju brojni problemi od kojih se najznačajniji tiču nedovoljnog broja inspektora i skromnih finansijskih sredstava. Profesorka radnog prava kao problem ističe i nedovoljnu obučenost inspektora rada, posebno kada je reč o dečijem radu i psiho-socijalnim rizicima na radu. Iako ističe dobru uklopljenost inspekcije rada u sistem izvršne vlasti, profesorka kaže da je nejasna struktura nadležnosti inspekcije, što neretko ima za posledicu da se ona oglašava nenadležnom za određene slučajeve.

„Određeni problemi postoje i u pogledu povlačenja linije razgraničenja između nadležnosti inspekcije rada, sa jedne strane i nadležnosti nezavisnih upravnih institucija kojima su poverena ovlašćenja za nadzor nad primenom određenih zakona koji su značajni i za položaj zaposlenih”, navodi profesorka Kovačević. Pod ovim institucijama ona je navela Poverenika za zaštitu ravnopravnosti koji ispituje pritužbe o povredi zabrane diskriminacije, Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti na primer, u slučaju video-nadzora, kao i Zaštitnika građana koji je razvio određenu praksu u vezi sa ćutanjem uprave.

CIK-ova sagovornica smatra da je neophodno jačanje kapaciteta inspekcije rada u oblasti otkrivanja i kažnjavanja poslodavaca.

“Nažalost, nemamo pouzdane podatke o tome koliko se zloupotrebljava obaveza plaćanja doprinosa za obavezno socijalno osiguranje, ali verujem da ove zloupotebe jesu česte. Meni se kao posebno važno čini jačanje kapaciteta Inspekcije rada u oblasti otkrivanja i kažnjavanja poslodavca za rad “na crno”, kao i u vezi sa prijavom zaposlenih na obavezno osiguranje. Na ovo se nadovezuje i stvaranje uslova za delotvornu primenu poreskog zakonodavstva, kao i za efikasan rad Centralnog registra za obavezno osiguranje, čije uvođenje, nažalost, nije dalo željene rezultate”, ističe Kovačević.

Prisutne velike zloupotrebe ugovora o privremenim i povremenim poslovima, a lizing radne snage nepoznanica u Zakonu

 Zakon o radu ne poznaje lizing radne snage, ali ga i ne zabranjuje, dok  je  Uredbom o klasifikaciji delatnosti propisana i delatnost ostalog ustupanja ljudskih resursa, pod šifrom 78.30, kao i delatnost agencija za privremeno zapošljavanje sa šifrom 78.20.

Iz Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja kažu da je angažovanje radne snage putem posrednika, legitiman postupak, ali za sada nedovoljno zakonski uređen, koji primenjuju ne samo investitori, već i domaći poslodavci.

„Istina je da godinama unazad velika privredna društva, među kojima su i javna preduzeća angažuju radnu snagu od drugih poslodavaca, koji često i nisu agencije za zapošljavanje, a broj lica angažovanih na ovaj način često prevazilazi broj zaposlenih u privrednom društvu koje ih angažuje“, navode iz Inspektorata za rad.

Oni smatraju da se privredna društva pravdaju time da takvo zapošljavanje čine iz razloga zamene glomazne i manje efikasne strukture organizovanijom strukturom. Međutim, činjenica je da zaposleni koji su na ovakav način angažovani imaju manje zarade, koje su u većini slučajeva niže od zarada zaposlenih u privrednim društvima koja ih angažuju. Na takav način ovi zaposleni su lišeni prava zaposlenih iz radnog odnosa, koja se prvenstveno odnose na pravo na godišnji odmor, plaćeno odsustvo, porodiljsko odsustvo, zarade za vreme odsustvovanja tokom državnih praznika i druga prava zaposlenih iz radnog odnosa.

Identičnu problematiku je istakla i predsednica ASNS Ranka Savić govoreći o ugovorima o privremenim i povremenim poslovima.

“Za određene poslove, poslodavac angažuje radnika, a reč je o poslovima koji ne smeju da traju duže od 120 dana. Radnik nema ista prava kao zaposleni na određeno ili neodređeno vreme. On nema prava ni na bolovanje, godišnji odmor i regres”, ističe predstavnica Asocijacije. Ona smatra da se takvi ugovori često zloupotrebljavaju, pogotovo kada je reč o ugovorima o delu.

Poslodavci na sve načine nastoje da umanje svoje troškove i izbegnu obaveze predviđene poreskim, socijalnim i naročito radnim zakonodavstvom u potrazi za fleksibilnijom organizacijom i uređenjem rada. Profesorka radnog prava Ljubinka Kovačević ističe da to ne sme biti opravdanje za uskraćivanje radnopravne zaštite licima kojima je ona neophodna, a kao rešenje navodi primer Slovenije  gde je zakonodavstvo izričito zabranilo  obavljanje rada na osnovu drugih ugovora, onda kada postoje elementi  radnog odnosa.

Ozbiljne povrede otkaza ugovora o radu – Sve češći blanko sporazumi o prestanku rada

Kao ozbiljne vidove zloupotrebe naši sagovornici su istakli zloupotrebe poslodavčevog prava na otkaz ugovora o radu. Kolektivna otpuštanja, blanko sporazumi o prestanku rada, nepoštovanje otkaznog roka su samo neki od načina mahinacije poslodavaca.

Zaposleni sve češće potpisuju sporazume o prestanku radnog odnosa istovremenom sa zaključivanjem ugovora o radu koji će poslodavac moći da “aktivira” u svakom trenutku, poznatije kao blanko otkazi.

“Zaključivanje blanko sporazuma o prestanku radnog odnosa , za pojedine poslodavce postalo je sredstvo za zaobilaženje zakonskih obaveza vezanih za otkaz ugovora o radu, počevši od postojanja opravdanog otkaznog razloga, preko obaveze informisanja i konsultovanja predstavnika zaposlenih i sprovođenja ostalih faza  otkaznog  postupka (prava na otkazni rok i otpremninu)”, objašnjava za CIK profesorka Kovačević.

Ujedinjenom granskom sindikatu (UGS) kažu da su u ovoj zloupotrebi pravi primeri privatne banke u kojima se najčešće zahtevaju blanko sporazumi, a koji predstavljaju ozbiljno kršenje radnih prava.

Radni sporovi obesmišljeni:  U  proseku traju i do četiri godine, iako bi prema Zakonu trebalo samo šest meseci

„Republika Srbija nema dugu istoriju formalnog alternativnog rešavanja radnih sporova, budući da je Republička agencija za mirno rešavanje radnih sporova osnovana tek 2004. Kako je duh i cilj zakona osnivanja ove Agencije bilo afirmisanje mirnog rešavanja kolektivnih i radnih sporova, u praksi, mirenje, posredovanje, i arbitraža nemaju značajniju ulogu u rešavanju radnih sporova“, kaže Ljubinka Kovačević za CIK.

Ona ističe da se najveći broj sporova rešava pred sudovima, a jedini izuzetak uvodi Zakon o sprečavanju zlostavljanja na radu utvrđivanjem obaveze strana u sporu zbog psihičkog uznemiravanja na radu da pre obraćanja sudu pokušaju da reše spor posredovanjem.

Profesorka Pravnog fakulteta ističe da individualni radni sporovi traju u proseku duže od četiri godine, mnogo duže od Zakonom utvrđene maksimalne dužine radnog spora od šest meseci, o čemu svedoči i više presuda koje je Evropski sud za ljudska prava doneo protiv Srbije zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku.

Predsednica Asocijacije nezavisnih sindikata (ASNS) Ranka Savić kaže da broj prijava poslodavaca nije velik i da se radnici najčešće odlučuju na ovaj korak kada dobiju otkaz. “Uvođenjem institucije uzbunjivača raste broj prijava poslodavaca zbog pretnji zaposlenima. Sudovi su u prošloj godini primili 295 predmeta kojima se traži zaštita zaposlenog od nesavesnog poslodavca, a to je značajno povećanje u odnosu na 2015. godinu kada je bio 71 predmet “, ističe Ranka Savić.

Sa problematikom neadekvatne sudske zaštite saglasni su predstavnici Udruženja granskih sindikata na čelu sa profesorom Zoranom Stoiljkovićem. Profesor Stojiljković tvrdi da je neophodno formirati radne sudove koji će voditi radne sporove na čelu sa specijalizovanim sudijama koji poznaju  radno pravo.

“Svako treba da ima mogućnost da ostvari i zaštiti svoje radno pravo, ali dok tužba prođe referenta, do sudije i vrati se nazad sa odgovorom na tužbu za pripremno ročište  prođe minimum šest meseci”, kaže Stojiljković. Iz pravnog tima UGS dodaju da “ne može jedna država da funkcioniše tako što ćemo se konstantno obraćati Ustavnom sudu zbog  suđenja koje nije bilo u razumnom roku, gde će neko u tek  osmoj godini radnog spora,  presudom Ustavnog suda, ako ima sreće, dobiti 50 hiljada dinara”.

Iz UGS-a kažu da se naša država proglasila nenadležnom  za sve strane poslodavce kao što su Fiat, Goša i drugi koji nisu plaćali doprinose, plate, poreze pa ni osiguranja. Kako kažu na sva dela u vezi sa radom državni tužioci treba da reaguju prema službenoj dužnosti, iako je reč o privatnim firmama i stranim investitorima, a to do sada nije bio slučaj.

“Imali smo primer da strani poslodavac ne pregovara dok se ne prekinu štrajkovi, ali to nije propisano našim radnim zakonodavstvom. Ako je privatna svojina u pitanju to ne znači da je nadležnost eksteritorijalna jer u radnom zakonodavstvu Republike, važe pozitivnopravni propisi Republike Srbije i  to ono na čemu moramo insistirati”, zaključio je Zoran Stojiljković iz Ujedinjenog granskog sindikata.

Podeli vest sa prijateljima....Share on Facebook0Tweet about this on TwitterShare on Google+0