Sindikalni pogled na budućnost rada

Print Friendly, PDF & Email

Izvor: sajt sindikata UGS „Nezavisnost“, 17.09.2017.

.


Međunarodna organizacija rada (MOR) – Biro za radničke aktivnosti (AKTRAV) organizovali su Regionalnu konferenciju pod nazivom „Budućnost rada koju želimo” od 12-13. septembra 2017. godine u glavnom gradu Azerbejdžana. Konferencija je okupila preko četrdeset predstavnika sindikata iz regiona Centralne Evrope i Azije, predstavnike akademske zajednice i u manjem broju predstavnike izvršnih vlasti i poslodavaca. U radu Konferencije takođe su učestvovali direktorka AKTRAVA Marija Helena Andre i izvršni sekretar Panevropskog regionalnog veća Međunarodne konfederacije sindikata, Anton Lepik.

Međunarodna organizacija rada pokrenula je još 2013. godine “Stogodišnju inicijativu posvećenu budućnosti rada” sa ciljem da se u narednom periodu vodi globalni dijalog (pa i kroz ovakve regionalne konferencije) o budućnosti rada. Rezultate ovog dijaloga predstaviće Visoka komisija formirana od predstavnika (uključujući i Generalnog direktora MOR-a) vlada, međunarodnih organizacija i naučnih institucija, na Međunarodnoj konferenciji rada 2019. godine, kojom će se obeležiti stogodišnjica rada MOR-a. Dijalozi na regionalnom nivou se vode oko četiri bloka pitanja: 1. rad i društvo; 2. dostojanstven rad za sve; 3. organizacija rada i proizvodnja i 4. upravljanje radom. Ovak koncept sledila je i Konferencija u Azerbejdžanu, sa ciljem da se čuju iskustva iz zemalja Centralne Evrope i Istočne Azije, kao i nove inicijative koje bi trebalo realizovati iz perspective, pre svega sindikata. Razlog je što postoji sve veća bojazan kakve će socijalne i ekonomske posledice nastati, pre svega za radnike, usled globalizacije i tehnoloških inovacija; promena u proizvodnji, većih nejednakosti; polarizacije i isključivanja sa tržišta rada; demografskih promena uključujući i migracije, klimatskih promena i konstantne ekonomske stagnacije koja je započela 2008. godine. Danas se živi u svetu gde je 200 miliona ljudi nezaposleno; rapidan rast populacije dovodi do toga da 40 miliona radno sposobnih svake godine ulazi na tržište rada; od ukupnog broja svih zaposlenih 40 odsto radi u neformalnom sektoru. Takođe, nestandardne forme zaposlenosti su u porastu pa tako 11 odsto zaposlenih u svetu radi na privremenim poslovima. U Evropi je taj procenat 12 odsto (izuzev Španije, Portugala i Poljske gde dostiže 20 odsto), dok u zemljama Azije taj se procenat kreće između 30 i 70 odsto u pojedinim zemljama. Više od 150 milona migranata učestvuje u radnoj snazi u svetu (4,4%), od toga su 44,3% žene), najveći deo njih – 70% radi u sektoru usluga, dok je ostatak u proizvodnji i građevinskoj industriji. Postoje velike razlike u nivou tehnološkog razvoja između zemalja, kao i u visini primanja, odnosno stepenima siromaštva. Ove razlike nisu samo regionalno izražene već i u okviru samih država zbog čega je teško razviti jedinstvenu strategiju.

Nakon izlaganja i diskusija, definisani su sledeći zaključci:

  1. Osnovni cilj Međunarodne organizacije rada mora da ostane izgradnja inkluzivnog i održivog modela razvoja, baziranog na socijalnoj pravdi i zaštiti prava.
  2. Neophodno je stalno isticati da promene koje se dešavaju ne smeju ostaviti nikoga pozadi i nezaštićenog.
  3. Neophodni su dalji napori na formalizacij neformalne ekonomije.
  4. Šeme socijalne zaštite moraju opstati. I radnici koji rade na internet platformama moraju imati način da ostvaruju zdravstvenu zaštitu, obezbede penziju i ostale benefite koji proizlaze iz uplate doprinosa i poreza.
  5. Potrebno je omogućiti razvoj sistema celoživotnog učenja i ne svoditi obrazovanje samo na usko sticanje veština već ono mora imati daleko širi okvir upravo zbog brzih promena koje se dešavaju (razvoj tzv. opštih veština).
  6. Potrebno je vratiti čoveka u centar razvojnih procesa.
  7. Sindikati treba da budu zagovornici progresivnih politika.
  8. Kvalitetan posao nije bilo kakav posao. Borba za dostojanstven rad kao jedini prihvatljiv.
  9. Sindikati moraju biti u stanju da razviju nove strategije i prilagode svoje strukture promenama koje se dešavaju i koje će se desiti.
  10. Treba raditi na ukidanju prepreka za sindikate kako bi mogli da organizuju radnike bez obzira gde oni rade i koji je pravni osnov njihovog radnog odnosa.
  11. Ne odustajati, već pojačati borbu za kvalitetne kolektivne ugovore.
  12. Potrebno je insistirati na zašti podataka zaposlenih imajući u vidu nove tehnologije i manipulacije koje se mogu desiti sa bazama podataka.
  13. Sindikat mora naći svoju aktivnu ulogu u Agendi 2030.
  14. Sindikati moraju razviti novu strategiju kako da zaštite kolektivna prava radnika koji rade u novim oblicima rada i na nestandardnim poslovima – kako ove radnike organizovati i kako ih reprezentovati.
  15. Neophodna je bolja saradnja sindikata u regionu kada je u pitanju rad migranata, ali i bolja međusindikalna koordinacija uopšte.
  16. Ono što se očekuje od MOR-a jeste insistiranje na međunarodnom nivou da sve politike koje se donose budu rukovođene konceptom socijalne pravde i da se ne mogu spuštati ispod nivoa međunarodnih radnih standarda definisanih dokumentima ove organizacije.

UGS NEZAVISNOST je na Konferenciji predstavljala izvršna sekretarka.

Podeli vest sa prijateljima....Share on Facebook0Tweet about this on TwitterShare on Google+0