„Državni sindikati pogubni po radnike“

Print Friendly, PDF & Email

Izvor: vesti-online, 04.09.2017.

Autor: Dragana Dekić.-


Srpski Zakon o radu je loš, a priprema se još gori koji treba da bude usvojen iduće godine, otkriva za „Vesti“ predsednik Udruženih sindikata Srbije Sloga, Željko Veselinović.

Zbog čega se posle svega tri godine menja taj zakon?
– Naša saznanja govore da neke azijatske kompanije, uslovljavaju ulaganja izmenama zakona i da će na osnovu zahteva prvenstveno kineskih investitora kojima evropsko zakonodavstvo ne odgovara, nova regulativa dovesti radnika u katastrofalan položaj. Faktički će nas pretvoriti u robove.

Ide li stranim ulagačima u prilog činjenica da Srbija ima najnižu minimalnu cenu rada u regionu?
– Naravno. Srpski minimalac, ne samo da je najniži u regionu i Evropi, već će i ostati najniži i sa deset odsto uvećanja koje pominje predsednik Srbije Aleksandar Vučić, opet neće stići na 200 evra. Pritom će u firmama gde je osnova za obračun plata minimalna zarada, umesto radnika sa najmanjim primanjima, profitirati oni sa većim koeficijentom zarade.

Verujete li da će sindikati koji učestvuju u pregovorima, tvrde da će se boriti za dvocifreno povećanje „minimalca“?
– Ta rasprava je farsa i podrška autokratiji. Vučić je i pre sednice Socioekonomskog saveta izašao sa uvećanjem od desetak odsto i verujem da će na tome ostati. Inače se, sa tim procentualnim predlogom protivustavno umešao u nešto što nije u nadležnosti šefa države. Odmah posle Vučića od nekih iz Socioekonomskog saveta koji se bave minimalnom cenom rada čulo da bi povećanje po satu moglo da iznosi deset do 15 odsto. Jasno je i poznato odranije, da kada neko od njih pomene procenat koji je naveo i Vučić, toliko će i biti uvećanje „minimalca“, možda čak i manje.

SUBVENCIJAMA DO MINIMALCA

Zašto mislite da Srbija daje „investitorima sve, a radnicima minimalno“?
– Ta priča o tzv. stranim investitorima je da oni dobijaju novac od države, paušalno, bez utvrđenog pravilnika. Ne zna se koliko država treba da dodeli subvencija kompanijama za otvaranje radnih mesta, ali je vidno da ti investitori radnike drže na minimalcima. U ovakvim okolnostima, imaju minimalne izdatke, a pritom neki poput Jure su radnike terali da rade u pelenama da ne gube vreme na odlaske u toalet, ili su kao italijanski Olimpijus u Nišu, zaključavali NjC.
Ne mogu da kažem da je to maltretiranje masovna pojava, ali sumnjam u tretman radnika u još nekim stranim firmama koje zabranjuju sindikalno organizovanje.

Tvrdite da će Savet samo potvrditi ono što predsednik Srbije kaže?
– Očito, i aminovaće ono što je Vučić zarezao, bez ikakvih pregovora, dogovora i uvažavanja argumenata. Kada prvi u državi povećava koliko mu padne na pamet ili šta mu kaže Međunarodni monetarni fond, to se zove autokratija jednog čoveka u ime svih.

Mogu li radnici da se izbore za svoja prava štrajkovima koji su u poslednje vreme učestali?
– Pokazuje se da je to teško, jer država radi perfidno. U različitim slučajevima ima različite aršine. Vlada Srbije kod situacije sa Gošom iz Smederevske Palanke opere ruke i kaže da ne može da se meša privatnom poslodavcu, a kod štrajka radnika Fijata iz Kragujevca, vlast ne samo da se umeša, već je i na strani italijanskog poslodavca. Kada je reč o Goši gde ljudi ne primaju plate mesecima, ponašanjem ova vlast šteti i njima i državnom budžetu, pošto je jasno da imaju načina da kazne inostranog vlasnika, da mu recimo zaplene imovinu i kapital podele radnicima.

Za kakve se radničke proteste zalažete?
– Štrajkači su nesinhronizovani i nekoordinisani, pa idu u pojedinačne i sporadične štrajkove koji ne donose boljitak. Zaposleni u dve fabrike sa sličnim problemima trebalo da se udruže, odnosno da njihovi predstavnici sednu i dogovore zajedničko delovanje. To ne rade, pa država lako završi sa pojedinačnim slučajevima, ali je naš sindikat krenuo u akciju okupljanje svih ugroženih grupa u društvu.

Obećavate li to „vrelu jesen“?
– Neozbiljne su takve najave, jer su ih neki sindikati odavno potrošili. Mi razgovaramo sa delom opozicije, pa i manjim partijama u vlasti o zajedničkom delovanju, jer je radnicima neophodna politička pomoć. Sinhronizovana akcija i kritična masa mogu da uzdrmaju vlast i nateraju ih da se više posvete problemima radnika i svih građana. Videćemo kako će to ići jer su ljudi, naročito u unutrašnjosti, bez posla i novca, apatični, neki i uplašeni ili u nadi da će se ponovo zaposliti, dok ima i onih koji su u poljima na sezonskim poslovima.

Zbog čega smatrate, kako ste rekli, da u sindikatima ima dosta poltrona?
– Zbog lažne reprezentativnosti dva sindikata koja punih 12 godina nije utvrđivana i sindikalca koji umesto da su prirodno na strani radnika, ispada da su poluga vlasti. Mute vodu, a kao reprezentativni dobijaju veći medijski prostor. Izlaze u javnost sa blagom kritičnošću vlasti da ljudi ne bi shvatili u čijoj su funkciji, a pritom ostale sindikate minimiziraju.

Da li ste se zato založili za sindikalnu lustraciju?
– Sindikati ne smeju da budu produžena ruka vlasti. Lustracija je potrebna, jer rukovodioci tih sindikalnih organizacija, kroz postavljenja u mnogim telima, zarađuju i po više hiljada evra mesečno i zato će i nadalje braniti vlast. To je srž problema, zašto su radnici tu gde jesu, jer ako je u vreme dok takvi vode sindikate donet užasno nepovoljan Zakon o radu i pola miliona ljudi ostalo bez posla, treba da budu sklonjeni. Lustrirani ili prema modelu Rumunije gašenjem svih sindikata i preregistracijom, da bi krenuli od nule. Ako postoji lustracija za političke funkcionere, ne vidim razlog da je ne bude i za sindikalne.

 

EKONOMISTA I INOVATOR

rođen 1974. u Smederevu. Diplomirani je ekonomista, a sindikalnim radom je počeo da se bavi krajem 2000. u tadašnjoj železari Sartid, gde je radio.

Sa 29 godina je postao najmlađi predsednik sindikata u istoriji fabrike. Predsednik Sloge je od 2008. godine, a vodio je i organizovao više štrajkova i protesta. Član je Srpske kraljevske asocijacije akademika inovatora i naučnika i član mreže sindikalista pri Evropskoj levici i Evropskog socijalnog foruma. Bio je predsednik je i Kluba američkog fudbala Plavi zmajevi.

Govori engleski jezik, oženjen je i otac dva sina.

 

Podeli vest sa prijateljima....Share on Facebook0Tweet about this on TwitterShare on Google+0