Reljanović za Insajder: Da li država smatra da bi poštovanjem vladavine prava „oterala“ investitore?

Print Friendly, PDF & Email

Izvor: insajder.net, 22.08.2017.-

 


Ustav Srbije garantuje dostojanstvo, zabranjuje ropstvo ili položaj sličan ropstvu i prinudni rad. Činjenica je, međutim, da je ovo mrtvo slovo na papiru јеr u Srbiji i dalje postoje radnici koji za svoj rad nisu plaćeni, a država ne primenjuje zakonske mehanizme da ih zaštiti.

Radnici fabrike šinskih vozila Goša iz Smederevske Palanke tri godine nisu redovno primali plate niti su im uplaćivani doprinosi za zdravstveno i penziono osiguranje. Istovremeno, državni organi nisu učinili ništa da se dugogodišnji vlasnik Goše, slovačka firma ŽOS Trnava, kazni zbog toga, iako je država time ostala bez prihoda u republičkom budžetu.

Mario Reljanović, profesor radnog prava na Pravnom fakultetu Univerziteta Union, kaže za Insajder da je situacija u Goši „katastrofalna“ i da ponašanje država pokazuje da ona ne poštuje ni sopstvene zakone, čak i kada ima gubitke, kada se radi o zaštiti investitora.

„Ovde su na gubitku svi – od radnika, do države. Država se međutim ne ponaša kao da je svakoga dana na gubitku zbog nezakonitog ponašanja poslodavca – njeni organi kao da kažu da je to sasvim ok, da država može da podnese te male gubitke zbog mirnog sna stranih investitora. Za zaposlene u Goši to međutim nije mali gubitak, već gubitak svega što imaju – prava na rad, dostojanstva, mogućnosti da prežive. Kako okarakterisati situaciju gde bahatost i nezakonitost postupanja poslodavca dovede do samobistava i pokušaja samoubistava radnika, a država sedi po strani i ne reaguje? Samo kao katastrofu“, kaže Reljanović za Insajder.

Prema njegovim rečima, nedavna izjava premijerke Ane Brnabić da je država za radnike Goše uradila sve što je mogla, čak i više od onoga što je predviđeno zakonom, zvuči „cinično“, posebno zbog toga jer, kako navodi, premijerka time „praktično priznaje nezakonitost pojedinih postupanja organa države“.

„Cinično je zbog toga što država i danas, kada je sasvim očigledan destruktivan i nezakonit stav vlasnika Goše, pere ruke od cele stvari kao da nije ona – njeni organi – ta koja treba da se brine o sprovođenju zakona i da sankcioniše njegovo kršenje. Umesto toga, država se drži po strani, sasvim sigurno da ne bi uplašila druge „investitore“ i poslala im poruku da u Srbiji ipak, pomalo, funkcioniše vladavina prava,“ ističe Reljanović.

„Poslodavcima se više isplati da krše zakon“

Izmenama Zakona o radu iz 2014. prava radnika dodatno su smanjena, međutim, jedna od retkih odredbi koja je išla na ruku radnicima jeste izmena kojom je takozvani obračunski ili platni listić, postao sudski nalog za naplatu potraživanja proisteklih iz radnog odnosa.

Konkretno, to znači da radnici koji ne dobijaju platu na osnovu obračunskog listića mogu da prijave gazdu i podnesu sudu predlog za dozvolu izvršenja, odnosno naplate duga za plate.

Ipak, Reljanović tvrdi da se u praksi pokazalo da se većim poslodavcima više isplati da plaćaju prekršajne kazne zbog neizdavanja obračunskih listića, nego da izdaju listiće i time omoguće zaposlenima pokretanje izvršnog postupka.

„Vremenom su neki poslodavci, koji masovno krše zakon kada je reč o isplati zarada, izveli poražavajuću računicu – više im se isplati da ne isplaćuju zarade i plaćaju prekršajne kazne zbog neizdavanja obračunskih listića, nego da izdaju listiće i omoguće zaposlenima pokretanje izvršnog postupka. Istovremeno, nisam siguran koliko prekršajnih postupaka bude dovedeno do kraja a koliko ih se obustavi zbog zastarelosti – čime se postiže da poslodavci prođu nekažnjeno i da kasnije to svoje nezakonito ponašanje ponavljaju,“ ističe Reljanović, dodajući da je to sistemski problem koji se mora rešiti kako povećanjem prekršajnih kazni, tako i krivičnim gonjenjem poslodavaca koji pribegavaju ovakvoj taktici.

Inspekcija rada dobro radi… kada je nezavisna

Prema rečima Reljanovića, Inspekcija rada koja vrši inspekcijski nadzor u oblasti rada, ima važnu ulogu u zaštiti prava radnika u radnom odnosu, međutim, često su im ruke vezane zbog toga što pojedini poslodavci imaju privilegije.

„Inspekcija rada postiže određene rezultate u onim slučajevima u kojima postupaju nezavisno. Međutim, na primeru Jure smo videli da pojedini poslodavci imaju poseban tretman koji se očigledno nalazi izvan zakonom propisanih granica. I tu nastaju problemi, nestaje poverenje u inspekciju rada,“ ističe Reljanović.

Južnokorejska korporacija Jura dospela je u centar pažnje javnosti zbog tvrdnji bivših radnika i predstavnika sindikata da je u fabrici odnos prema zaposlenima veoma loš, da im se ograničava odlazak u toalet, da ih teraju da nose pelene, otpuštaju zbog bolovanja, čak i fizički kažnjavaju.

Upravo je, prema istraživanju Insajdera, rukovodstvo Jure 2013. doniralo dva putnička automobila Inspektoratu za rad, zaduženom za kontrolu poštovanja prava radnika u njihovim fabrikama, što je izazvalo sumnju u objektivnost njihovog nadzora.

Prema zakonu, inspektori za rad ovlašćeni su da podnose krivične prijave ukoliko smatraju da postoje indicije da je izvršeno krivično delo.

Reljanović smatra da je jasno da se neuplaćivanje doprinosa i zarada mora smatrati krivičnim delom, naročito kada je sistemsko, odnosno „kada se ne isplaćuje nijednom radniku u dužem vremenskom periodu“.

„Više puta smo imali prilike da čujemo predstavnike raznih sindikata koji tvrde da su podneli na desetine krivičnih prijava protiv poslodavaca za neuplaćivanje doprinosa i neisplaćivanje zarada, i da nijedna od njih nije procesuirana. Zvaničnih podataka nema ali ja lično nikada nisam čuo da je sud presudio za ovo krivično delo, niti postoje sudske odluke o tome u dostupnim bazama“, kaže Reljanović.

Prema procenama Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata, u Srbiji između 300 i 320.000 radnika, što propalih državnih, što privatnih firmi, ne prima plate na vreme.

Reljanović odgovornost za masovno kršenje prava zaposlenih vidi pre svega u državi koja je poslodavce navikla da će takvo ponašanje biti tolerisano.

„Pre svega, ignorisanje krivičnih prijava protiv poslodavaca je dovelo do masovnog kršenja prava zaposlenih – da su samo neki od njih na početku procesa masovnih privatizacija trpeli sankcije, a naročito krivične sankcije, za kršenja prava radnika i ugovora o privatizaciji, danas ne bismo imali ovakvu situaciju,“ zaključuje on.


 

Inspekcija rada „zrela“ za temeljno reorganizovanje

Reljanović smatra i da je broj inspektora rada premali da bi oni mogli obavljati efikasan nadzor, ali i da je potrebno uspostavljanje „rigoroznog sistema nadzora“.

„Sistem unutrašnje kontrole ne postoji – iako Zakon o inspekcijskom nadzoru tako nešto predviđa kao mogućnost – a ni spoljašnja kontrola nije moguća jer protiv odluka inspektora rada nije moguće povesti upravni spor. Očigledno je da je inspekcija rada već duže vreme „zrela“ za temeljno reorganizovanje, povećanje ljudskih, tehničkih kapaciteta, ali i uvođenje rigoroznog sistema nadzora,“ ističe on


 

Radnici Goše protestuju danas ispred Vlade

Radnici fabrike šinskih vozila Goša iz Smederevske Palanke će danas u 10 časova protestovati ispred Vlade Srbije.

„Ovoga puta to neće biti samo protest gladnih i obespravljenih radnika, već politički protest. Državu zanimamo samo kad treba da ginemo i glasamo, a kada su u pitanju goli život i radnička prava, onda je nema nigde,“ izjavio je Vujičić za Insajder.

Zaposleni u Goši su u generalnom štrajku od 28. marta ove godine. Goša zapošljava 358 ljudi i bila je u vlasništvu slovačke firme ŽOS koja je tu fabriku početkom aprila ove godine prodala kiparskoj kompaniji Lisnart za 4,2 miliona evra.


Podeli vest sa prijateljima....Share on Facebook0Tweet about this on TwitterShare on Google+0