KATASTROFA! NA MINIMALCU DUPLO VIŠE RADNIKA: Evo kako pet godina tonemo u bedu!

image_pdfimage_print

Izvor: Kurir, 19.06.2017.

Autor: Slavica Tomčić. –


Oko 350.000 zaposlenih s najmanjim primanjima ne može da kupi ni najosnovnije namirnice, dok je kupovna moć ostalih građana za pet godina srozana za trećinu

Kako se u Srbiji živi najbolje se vidi po tome što je za poslednjih pet godina, dok je Vladu vodio Aleksandar Vučić, više nego dupliran broj radnika koji primaju minimalac, dok se kupovna moć ostalih građana srozala za trećinu.

Naime, procene sindikata su da je 2012. godine minimalnu zaradu primalo oko 142.000 radnika, dok sada skoro 350.000 njih dobija minimalac od 23.920 dinara, koji nije dovoljan ni za kupovinu najosnovnijih životnih namirnica. Tako je za minimalnu potrošačku korpu u martu 2017. bilo potrebno izdvojiti 35.962 dinara, što znači da je radnicima s minimalnim primanjima i za najosnovnije potrebe falilo 12.042 dinara. Čak i onima s prosečnom zaradom mesečno nedostaje 21.380 dinara za podmirenje prosečne potrošačke korpe. To potvrđuju i najnovije analize Eurostata, koje pokazuju da je za podmirenje prosečne potrošačke korpe građanima Srbije potrebna jedna i po zarada, kao i da je kupovna moć domaćinstava u Srbiji svega 45 odsto od proseka u EU. To nas i dalje svrstava u grupu najsiromašnijih zemlja Evrope. Naime, po indeksu bede Srbija je godinama u samom vrhu evropskih i svetskih lista i nije se mrdnula dalje od osmog mesta.

Da je život u Srbiji daleko od boljitka, građani najbolje vide po svom novčaniku. Tako su, na primer, 2011. mogli da priušte 30 odsto više meda, pirinča, ribe i pasulja nego 2015, a za više od 22 odsto je u ovom periodu opala i kupovina mleka.

Ekonomista Saša Đogović iz Instituta za tržišna istraživanja kaže da je kupovna snaga građana nezadovoljavajuća:

– Posle prvog udara i pada kupovne moći zbog smanjenja zarada u javnom sektoru i penzija došlo je do blagog pomaka napred, ali nedovoljno za normalan život, nego je i dalje na delu opšta borba za preživljavanje. I dalje su neophodne doznake iz inostranstva, prodaja vrednosti iz domaćinstva – slika, nakita i pokućstva, pomoć rođaka sa sela ili se preživljava pomoću sive ekonomije.

 

 

Podeli vest sa prijateljima....Share on Facebook0Tweet about this on TwitterShare on Google+0