Sindikati: Socijalni dijalog prvi korak ka socijalnoj pravdi

image_pdfimage_print

Izvor:RTS, 19.03.2017. –


Imovina deset odsto najbogatijih ljudi na svetu iznosi 87 odsto svetskog bogatstva, a jaz između bogatih i siromašnih globalno se sve više produbljuje. Socijalne i ekonomske razlike u Srbiji dovele su do toga da u praksi nema socijalne pravde, smatraju predstavnici sindikata UGS Nezavisnost, Saveza samostalnih sindikata Srbije i Konfederacije slobodnih sindikata, koji traže uspostavljanje mehanizma za smanjenje društvenih nejednakosti i socijalnih nepravdi.

Za sindikate, prvi korak za uspostavljanje socijalne pravde je socijalni dijalog na svim nivoima od lokala, preko privrede, do republike.

„Svake godine sindikati poslodavci i država treba da sednu i definišu cenu rada za sve profile u Srbiji. Samim tim bi i radnici bili sigurni koliko zarađuju te godine i poslodavci bi na neki način imali obavezu da te zarade isplaćuju“, objašnjava Ivica Cvetanović, predsednik Konfederacije slobodnih sindikata.

Za ostvarivanje tog cilja potrebno je bolje organizovanje sindikata i njihova međusobna saradnja.

„Istraživanje MMF-a 2006. godine su ukazivala da redukovanje i smanjivanje uloge sindikata u direktno proporcionalnoj vezi sa povećanjem društvenih nejednakosti, razlika u zaradama i uslovima života“, navodi Zoran Živković, predsednik „UGS Nezavisnost“.

Po Ustavu i institucionalno, Srbija jeste država socijalne pravde, ali u praksi imamo izrazito naglašene socijalne i ekonomske razlike, smatraju u Savezu Samostalnog sindikata Srbije.

„Nije vreme samo za oporavak privrede, ekonomije, interesnih grupa, već oporavak za radnike, zaposlene i građane“, ocenjuje Duško Vuković, potpredsednik Saveza Samostalnih sindikata Srbije.

Prema podacima Međunarodne organizacije rada i UN, ekonomski prosperitet i rast ne obezbeđuju smanjenje siromaštva, diskriminacije i nejednakosti. Jedan od pokazatelja socijalne pravde jeste i stepen ulaganja društva u socijalnu zaštitu, koji kod nas iznosi oko dva odsto domaćeg proizvoda, dok je u nordijskim zemljama viši od 50 odsto domaćeg proizvoda.

Podeli vest sa prijateljima....Share on Facebook0Tweet about this on TwitterShare on Google+0