EU prati debatu o univerzalnom prihodu

image_pdfimage_print

Izvor: EurActiv.rs – 24.10.2016.–


Pred razgovore sa članicama EU o unapređenju socijalne politike iduće godine, evropska komesarka za zapošljavanje Marijan Tisen pažnju posvećuje i eksperimentima sa „besplatnim novcem“, odnosno univerzalnim osnovnim prihodom koji će Finska uvesti 2017. Ideju univerzalnog osnovnog prihoda podržavaju neke političke snage i ljudi iz sveta digitalnih „startapova“ koji već sprovode svoje eksperimente te vrste. Nacionalne vlade i kompanije uglavnom još nisu zauzele stav po tom pitanju a ekonomisti se pitaju da li bi takva izuzetno skupa šema bila podsticajna za zapošljavanje ili bi se ljudi „uljuljkali“ i odustali od traženja posla.
„Veoma je važno da pažljivo pogledamo te promene i zapitamo se kako možemo da ojačamo naše radno pravo, socijalnu zaštitu i institucije tržišta rada kako bi prošli na testu digitalne ekonomije i podržali ljude da izaberu najbolje među prilikama koje se nude“, rekla je za EurActiv.com Marijan Tisen (Marianne Thyssen).
Iako Evropska komisija ne može da predloži zakon o pitanju kao što je univerzalni osnovni prihod, Tisen kaže da Komisija „sa velikim interesovanjem prati razvoj“ pilot projekta u Finskoj.
Očekuje se da finski eksperiment, koji će početi 2017, uključi između 5.000 i 10.000 građana. Oni će dobiti osnovni prihod od 500 do 700 evra mesečno ili najmanje četvrtinu prosečnog prihoda u zemlji.
I Holandija za sledeću godinu planira sličan eksperiment.

Ti pokušaji idu tragom referenduma u Švajcarskoj u junu, kada su glasači odbili predlog da se uvede „bezuslovni mesečni prihod“. Zagovornici su želeli da taj prihod bude 2.500 franaka. Međutim, političari nisu podržali ideju i neki su upozoravali da bi takva šema privukla hiljade stranaca u tu bogatu zemlju.

Na drugim mestima tu ideju podržava široki spektar političkih snaga a među onima koji su za su i ljudi iz sveta digitalnih „startapova“ i neki od njih sprovode svoje eksperimente te vrste.

U SAD Y Kombinator (Y Combinator) daje svakoj porodici između 1.000 i 2.000 dolara mesečno na do godinu dana bez ikakvih uslova za trošenje.

Prave inicijative

Finski eksperiment daće dobar materijal za debatu u EU jer neće biti fokusiran na dimenziju dobrobiti te ideje, već u većoj meri, kako je saopštila finska vlada, na to da li „osnovni prihod podstiče zapošljavanje“.

Eksperiment treba da pokaže da li takve šeme mogu da pomognu ljudima da nađu bolji posao u skladu sa svojim veštinama a da ih ne obeshrabre da traže posao jer dobijaju novac bez ikakvih uslova.

Tisen je naglasila da univerzalni osnovni prihod može da ukloni neke birokratske prepreke i praznine.

Međutim, prema njenom mišljenju, eliminacija nedostataka oko podsticaja za rad zahteva širi paket reformi, uključujući socijalne i poreske politike.

„Moramo da naučimo da razumemo novi svet rada da bi napravili socijalni sistem koji dobro funkcioniše“, pojasnila je evropska komesarka.

Pregled socijalnih politika

Komisija se konsultuje o tome da li socijalna prava u Evropskoj uniji treba poboljšati ili ažurirati u svetlu uticaja tehnoloških promena, ali i drugih društvenih trendova, poput starenja evropske populacije.

U tom kontekstu, Komisija traži „šemu adekvatnog minimalnog prihoda“ kao deo strategije borbe protiv siromaštva i socijalne isključenosti.

Kada se u konsultacijama dođe do odgovora, Komisija će održati zvanične razgovore sa članicama 2017. godine da bi razmotrili „kako urediti socijalnu politiku za 21. vek“.

Lideri već razmatraju osnovni prihod

Efekti četvrte industrijske revolucije i predlozi poput univerzalnog osnovnog prihoda poslednjih meseci razmatrani su na skupovima svetskih lidera, poput Svetskog ekonomskog foruma (SEF) u Davosu ili Međunarodnog ekonomskog foruma u Sankt Peterburgu.

„Iako nužno ne podržavamo univerzalni osnovni prihod, nalazimo da je to interesantna ideja koja treba da bude razmotrena“, rekla je u Davosu za EurActiv.com vodeća ekonomistkinja Foruma Dženifer Blanke (Jennifer).

Ona je istovremeno ukazala na bojazni oko šeme, poput pitanja kako finansirati takvu „izuzetno skupu politiku“.

„Trik sa univerzalnim osnovnim prihodom je da bude dovoljno visok da svako stigne do određenog nivoa prihoda ali i dovoljno nizak da ljudi ne odustaju od rada ili ulaganja. I nije jasno da li je to moguće“, kazala je Blanke.

Pošto je garantovani prihod postao tema u trendu, kompanije i nacionalne vlade nastoje da se pozicioniraju po tom pitanju.

Organizacija BiznisEvropa (BusinessEurope) odbila je da komentariše ideju jer još nije usvojila stav o tome.

Direktor odeljenja za socijalna pitanja BiznisEvrope Maksim Čeruti (Maxime Cerutti) slaže se međutim da će narednih godina „ključni izazov“ biti prilagođavanje zaposlenosti i socijalnih politika „da bolje odgovore na brzo rastuće potrebe tržišta rada koje generiše digitalna ekonomija“.

„To uključuje više autonomije i fleksibilnosti u organizaciji rada, veće mogućnosti za uravnoteženje rada i privatnog života, unapređenje zdravlja i bezbednosti i veće prilike za učenje“, dodao je Čeruti.

Zvaničnici ministarstava ekonomije i finansija Španije, Francuske i Nemačke ne žele da komentarišu pitanje osnovnog prihoda ali portparol nemačkog ministarstva ekonomije odbacuje sumnje da digitalizacija ekonomije može da ima za posledicu veliki gubitak radnih mesta.

„Verovatnije je da tehnološka revolucija ima pozitivan dugoročni značaj za tražnju radne snage“, dodao je nemački zvaničnik napominjući da na to ukazuju i nova istraživanja Centra za istraživanje evropske ekonomije (ZEW).

Nemačka je počela realizaciju ambicioznog plana podrške tranziciji svoje industrije prema digitalnoj revoluciji.

Za sada se najglasnije pristalice univerzalnog osnovnog prihoda mogu naći u Silicijumskoj dolini. Koosnivač Šerpa kepitala (Sherpa Capital) Šervin Piševar je na pitanje Euraktiva tokom Ekonomskog foruma u Sankt Peterburgu odgovorio da univerzalni osnovni prihod „mora postati globalni standard paralelno sa brzinom procesa automatizacije“.

Podeli vest sa prijateljima....Share on Facebook0Tweet about this on TwitterShare on Google+0