Peti sindikalni forum

image_pdfimage_print

Izvor: Centar za razvoj sindikalizma, 22.9.2016.–


Peti sindiklani forum održan je u Beogradu, u Medija centru, 21. septembra 2016. godine. Radu foruma je prisustvovalo 42 sindikalaca i aktivista iz organizaicja civilnog društva. U radu Foruma je aktivno učestvovalo svaki treći od prisutnih.
Forum je otvorio Srećko Mihailović koordinator rada Centra za razvoj sidnikalizma. Uvodni govor odršao je profesor dr Jože Mencinger iz Ljubljane na temu „Već smo ih imali ali smo ih napustili. Socijalizam i samoupravljanje“. Rad foruma je nastavljen panelom “Tri na jednog” – u kojem su sa profesorom Mencingerom razgovarali tri novinara: Iz “Danasa” – Branislav Božić, iz “Nedeljnika” – Goran Nikolić i sa televizije “N1” – Vojislav Stevanović. Nakon toga je usledila diskusija izmedju učesnika Foruma, učesnika panela i profesora Mencingera.

U uvodu u rad Foruma Srećko Mihailović je izneo pet sasvim kratkih uvodnih napomena povodom naslova teme o kojoj je potom govorio profesor Jože Mencinger. Te napomene se uglavnom svode na sledeće:
– Dabogda imao pa nemao! Tako je neka velika moć proklela radnike s kraja ondašnje socijalističke Jugoslavije i iz današnjih postjugoslovenskih država. Tako je nekako i sa zdravljem, ne znamo ni šta smo imali dok ga ne izgubimo. Mnogo je toga što spoznamo tek onda kada izgubimo. Pa eto, zar nije vreme da se zapitamo kako to da smo izgubili jednu viziju, društvenu viziju dobrog društva kao što su to bili socijalizam i samoupravljanje. Da se od kapitalizma tako lako odustajalo, ne znam u kakvom sistemu bi danas živeli.
– Da li je položaj radnika u džavi blagostanja na zapadu ili, zašo da ne, u socijalističkoj Jugoslaviji, iznimka, incident, eksces, skretanje sa trasiranog puta – ili – dokaz drukčijih mogućnosti za one koji na svojim plećima nose savremenu civilizaciju?
– Da li je neoliberalna prekarizacija rada i radničkog života neumitna sudbina ili kretanje unazad, retrogradna istorija, civilizacijska i ljudska devolucija?
– Samoupravljanje je utemeljeno u svaku relevantnu viziju o dobrom društvu i civilizacijski boljem životu. Utopija kažu mnogi. Neka bude i tako, no da li je utopijski karakter samoupravljanja argument protiv samoupravljanja. Da li je trenutna neostvarivost samoupravljanja razlog da se odustane od te vizije? Da je neostvarivost temeljni razlog za društvene vizije, pa sve religije bi davno nestale u budžacima istorije. A ne vidim ni da je san o onostranom životu, o rajskom životu posle smrti bio i jeste argument kao što je to u slučaju sna o ovostranom i stvarnom rajskom životu.
– Uostalom svaki san a pogotovo svako realno nastojanje da se bitno poremeti aktualna raspodela društvene moći, biva osuđena i devalvirane od strane vlasnika aktualne društvene i političke moći. „Utopija je diskreditivanarana. Pri samome pomenu te reči disciplinovana korisnica i korisnik vladajuće ideologije moraju pomisliti na giljotinu i na Gulag.“ kaže slovenački sociolog Ratko Močnik.

Govoreći o socijalizmu i samoupravljanju kao o nečemu što smo imali pa smo to napustili, profesor Mencinger je najviše govorio o onome što je usledilo nakon urušavanja samoupravne paradigme, o imperativima neoliberalizma. Evo sažetka izlaganja:
„U Sloveniji a i u nekim drugim zemljama ponovo se pojavljuju ideje od pre dvadeset pet i više godina: socijalizam i samoupravljanje. Te ideje bile su godinama psovke i krivac za sve što se događalo u novim kapitalističkim privredama. No, te ideje zasada ostaju marginalne i izgubljene u imperativima neoliberalizma, u koje i dalje veruju vlasti u mojoj zemlji a verovatno i u Srbiji. A to su:
Smanjimo troškove rada! Ako smanjimo plate, doprinose i poreze, i prestanemo plaćati odmor radnika, preduzetnici će to uložiti u tehnološki razvoj tvrtke, povećati konkurentnost i stvoriti nova radna mesta.
Prodajmo preduzeća strancima! Strana direktna ulaganja i „strateška partnerstva“ su najpouzdaniji način da se osiguraju ekonomska efikasnost, razvoj i prosperitet stanovništva.

Smanjimo javnu potrošnju! Ona je beskorisno gubljenje novca, jer država ništa ne proizvodi, pa je smanjenje udela javnih rashoda u bruto domaćem proizvodu izravno povećanju privrednog rasta.
Ne dirajmo u raspodelu! Diranje u raspodelu, kakvu stvara tržište je nemoralno uzimanje bogatstvo onima koji ga zaslužuju, i njegovo davanje onima koji to ne zaslužuju.
Ne pomažimo siromašnima! Bez pomoći, oni će da pomognu sami sebi.

Svetska kriza je donela sumnje u „kraj historije“ i večitost kapitalizma. Mnoga očekivanja je pretvorila u iluzije stvorene ekonomikom ponude, uništila veru u korisnost globalizacije za sve i svakog, u korisnost tržišta kapitala, u neprikosnovenost privatne svojine i tržišta, pa i u večitost Europske unije i njenih institucija odnosno tvorevina: monetarne, fiskalne i bankarske unije. Od „ekonomskih zakona“ ostali su samo oni koje možemo svrstati u prostu seljačku pamet. No, put od sadašnjih ideja o socijalnom preduzetništva i participaciji radnika u upravljanju i na profitu do pravog samoupravljanja i ekonomske demokracije biće dug i pun stranputica, na što ukazuju iskustva iz nekadašnje Jugoslavije.“

*
Video snimak Petog sindikalnog foruma će uskoro biti postavljen na sajtu Centra za razvoj sindikalizma.

Podeli vest sa prijateljima....Share on Facebook0Tweet about this on TwitterShare on Google+0