Osnovni podaci o sindikatima u medijima

Print Friendly, PDF & Email

Osnovni podaci o sindikatima u medijima

Istraživanje „Sindikati u medijima“ obavljeno je na uzorku priloga iz medija tokom devet meseci (ili 275 dana) – tri meseca u 2010. i šest meseci u 2011. godini. U analizu su uključeni devet dnevnih novina i četiri nedeljnika: Blic, Danas, Dnevnik, Kurir, Politika, Pravda, Pres, Privredni pregled i Večernje novosti, kao i nedeljnici: Akter, Ekonomist, NIN i Vreme. Takođe su analizirani prilozi u udarnim emisijama vesti na nacionalnim televizijama: B92, Happy, Pink, Prva, RTS, RTV i Studio B.

Analiza sadržaja bila je usmerena na sledeće kategorije: 1) broj priloga o sindikatima i izabranim „radničkim temama“, 2) vrednosni smer tekstova u odnosu na sindikalno okruženje i na same sindikate, 4) teme tekstova o sindikatima uopšte i o konkretnim sindikatima, 5) „Radničke teme“, 6) žanr teksta, 7) sindikati kao „predmet“ priloga: Savez samostalnih sindikata Srbije, Ujedinjeni granski sindikati Nezavisnost, ASNS i drugi

Analizu sadržaja medijskih priloga o sindikatima obavio je istraživački tim Centra za razvoj sindikalizma – Srećko Mihailović (rukovodilac istraživačkog tima), Zoran Stojiljković, Dušan Torbica i Vojislav Mihailović. Kvantifikaicju medijskih priloga obavila je Medijska dokumentacija – Ebart. Finansijska podrška realizaciji istraživanja: Fondacije Fridrih Ebert.

Istraživanju medijske slike sindikata prethodila je analiza istraživačke evidencije koja nepobitno ukazuje na dve međusobno povezane činjenice: prvo, sindikati imaju veoma malu društvenu moć, i drugo, veoma je nisko poverenje u sindikate. Ove tvrdnje su zasnovane na analizi istraživačkih podataka iz poslednjih deset godina. Upravo je u ovaj kontekst smešteno ispitivanje informisanosti javnosti o sindikatima kao činiocu koji utiče na stepen poverenja javnosti u sindikate, a posredno i na količinu društvene moći sindikata.

Iz kompleksa ovih problema mogu se izdvojiti dva nadasve zanimljiva pitanja:
1) kako se objašnjava istraživački nalaz po kojem sa rastom obaveštenosti o sindikatima
raste i nepoverenje u sindikate; i 2) zašto je poverenje u sindikate u Srbiji na
pretposlednjem 46. mesto među 47 ispitivanih evropskih zemalja?

Analiza sadržaja medijskih priloga nije potvrdila relativno čestu konstataciju među sidnikalcima o postojanju medijske antisindikalne histerije. Istraživanje je pokazalo da se o sindikalnim temama piše i govori relativno često i po pravilu korektno, uz jedan manji broj senzacionalističkih i daleko najčešće netačnih priloga (u istraživačkom izveštaju navedeni su primeri i jednog i drugog pisanja o sindikatima). – Analiza interjvua sa novinairma koji prate sindikate, saglasna je sa onim što je dobijeno putem analize sadržaja.

Iz ove problematike mogu se posebno izdvojiti nekoliko zanimljivih pitanja:
1) kako objasniti manjak analitičkih tekstova o sindikatima kada intervjui sa novinarima
koji prate rad sindikata pokazuju njihovo izuzetno poznavanje sindikalne problematike: 2)
zašto je u fokusu priloga o sindikatima veoma često priča sindikalnog lidera ili priča o
njemu; 3) rang lista novina po broju priloga o sindikatima i rang lista po broju priloga o
“radničkim temama”; 4) kako objasniti različit tretman sindikata po broju i karakteru
priloga…